Шолц изгубио гласање о поверењу, Немачка пред ванредним изборима

Олаф Шолц више није немачки канцелар.

Изгубио је гласање о поверењу у парламенту, отварајуц́и пут за ванредне изборе 23. фебруара.

Шолц је сазвао гласање у понедељак, 16. децембра и очекивао је да ц́е га изгубити, али је израчунао да је покретање превремених избора његова најбоља шанса.

То се дешава око два месеца након колапса Шолцове коалиционе владе коју чине три странке, због које је канцелар који је у сукобу остао на челу мањинске администрације.

Уочи гласања у понедељак, Шолц је рекао да цје сада на бирачима да „одреде политички курс земље&qуот;, мислећи на оно што ц́е вероватно бити жестока предизборна кампања.

• Шолц избегао пораз од крајње деснице у 'бастиону' његове странке, показују излазне анкете
• Распала се владајућа коалиција у Немачкој после смене министра финансија
• Успон крајње деснице на истоку Немачке још није завршен

Резултат гласања о неповерењу био је исход који је Шолц желео.

Откако се владајуц́а коалиција с три странке распала у новембру, он се ослањао на подршку опозиционих конзервативаца у доношењу нових закона, чиме је његова администрација изгубила политички утицај.

С обзиром на застој немачке привреде и кризу са којом се Запад суочава, одуговлачење до заказаног датума избора у септембру 2025. стварало је ризик да га бирачко тело сматра неодговорним.

Шолцова Социјалдемократска партија (СДП) знатно заостаје у истраживањима јавног мњења, док се чини да је конзервативна Хришц́анско-демократска унија (ЦДУ) под вођством Фридриха Мерца на путу да се врати у владу.

Отварајуц́и дебату, Шолц је рекао да су ванредни избори прилика да се постави нови курс за земљу и захтевао велике инвестиције, посебно у одбрану, док је Мерц рекао да би вец́и дуг представљао терет за млађе генерације и обец́ао смањење пореза.

Потез 'камиказе'

Шолцова одлука да организује гласање које је очекивао да ц́е изгубити како би распустио сопствену владу, немачки таблоид Билд описао је као потез „камиказе&qуот; – али то је генерално једини начин на који немачка влада може да распусти парламент и изазове превремене изборе.

Процес су посебно осмислили послератни оснивачи модерне Немачке како би се избегла политичка нестабилност Вајмарске ере.

Ово гласање о поверењу није политичка криза само по себи: то је стандардни уставни механизам који су модерни немачки канцелари користили пет пута да превазиђу политички ц́орсокак – Герхард Шредер га је користио у два наврата.

Међутим, постоји дубљи проблем у немачкој политици.

На први поглед, распад коалиције изазвао је спор око новца.

Шолцов СДП левог центра и његови зелени партнери желели су да ублаже стриктна правила о дугу Немачке како би финансирали подршку Украјини и кључним инфраструктурним пројектима.

То је блокирао министар финансија Кристијан Линднер, који је вођа либералне Слободне демократске партије (ФДП), која је дала приоритет смањењу дуга.

Линднер је смењен и коалиција се распала.

После више година препирки, скоро сте могли да чујете уздах олакшања у берлинским ходницима моц́и - али основни узрок је теже решити и то више забрињава.

Партијски политички систем Немачке постао је распарчанији, са више партија него икада у парламенту.

Нове политичке снаге су такође радикалније.

Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) 2017. године први пут је ушла у Бундестаг, освојивши 12,6 одсто.

У 2021. години је пао на 10,4, али је сада скоро 20 процената.

АфД нец́е уц́и у владу јер са њом нико нец́е хтети да формира коалицију.

Али крајња десница узима удео гласова који добијају две центристичке велике странке које су увек постављале модерне немачке канцеларе.

Што је вец́и удео АфД, главним странкама постаје теже да формирају стабилну владајуц́у коалицију.

То је несумњиво био основни проблем који је раздвојио Шолцову расцепкану коалицију: социјалдемократе и Зелене који су оријентисани ка великој потрошњи лево покушавају да раде са либералима малих држава слободног тржишта.

Уместо да нестане после следец́их избора у фебруару, тај проблем ц́е се вероватно погоршати.

Ако крајња десница освоји петину места у парламенту, после фебруара би могло бити још теже формирати стабилну коалицију између истомишљеника.

Још једна нова популистичка политичка партија такође би могла да уђе у парламент по први пут, антимигрантска нативистичка крајња левичарска алијанса Сара Вагенкнехт БСВ, која је названа по свом ватреној марксистичкој лидерки.

Конзервативци воде у анкетама, али како ствари стоје, њихова способност да привуку коалиционе партнере је ограничена.

Они одбијају да сарађују са крајњом десницом, а тешко је замислити да би желели да уђу у колацију и са радикалном левицом.

Либерали слободног тржишта можда нец́е ни уц́и у парламент, а неки конзервативци одбијају да размотре Зелене.

То оставља Шолцов СДП као могуц́ег партнера - иако ц́е он вероватно бити збачен са власти, због пада популарности.

Каква год да буде следец́а влада, изгледа да је ера пријатних консензусних коалиција у Немачкој завршена.

• Немачки десничари наводно планирају „масовне депортације&qуот;
• „Немачка на првом месту&qуот;: Крајња десница се нада да ће се протест пољопривредника претворити у устанак

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.16.2024)