Зашто се у Србији помињу „страни агенти"

Крајем новембра, двојица посланика Вулинове странке Покрет социјалиста, која је део владајуће коалиције, поднела су Скупштини Србије предлог Закона о посебном регистру агената страног утицаја, који неодољиво подсећа на руски закон о страним агентима.

BBC News 18.12.2024 | Наташа Анђелковић - ББЦ

Aleksandar Vulin na konferenciji za medije u sivom odelu i beloj košulji sa crnom kravatom gestikulira rukom i gleda u novinare — Од доласка на власт СНС-а 2012, Вулин је био на челу Канцеларије за Косово и Метохију, па министар рада, одбране и унутрашњих послова, затим шеф БИА и актуелни је потпредседник Владе Србије

Шта спаја Америку, Русију и Србију?

Један од одговора може бити Александар Вулин.

Некадашњи директор Безбедносно-информативне агенције, а актуелни потпредседник Владе Србије, од руског председника Владимира Путина добио је Орден пријатељства због сарадње тајних служби две земље.

Америка га је ставила под санкције, оптужујући га да је „уплетен у транснационални организовани криминал, илегалне операције наркотицима и злоупотребу јавне функције&qуот;.

Али то није једина веза са великим силама.

Крајем новембра, двојица посланика Вулиновог Покрета социјалиста, члана владајуће коалиције, поднела су Скупштини Србије Предлог закона о посебном регистру агената страног утицаја, позивајући се на амерички ФАРА пропис, иако неодољиво подсећа на руски закон о страним агентима.

Док је амерички усвојен као алатка у борби са нацистичком пропагандом пре Другог светског рата, у Русији ступа на снагу у време јачања Путинове власти, и често се допуњује.

Последњих година су слични закони усвојени у Мађарској и некадашњим совјетским републикама Киргистану, Белорусији и Грузији, где је пробудио и велике демонстрације.

Није Србија прва ни на Балкану са оваквом матрицом.

Готово идентичан закон, уз тврдње да би допринео транспарентности рада невладиних организација, предложен је и повучен пролетос у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине.

И у Црној Гори је овакав акт предложен, па касније повучен.

Акт по правилу нуде проруске партије или појединици, попут председника РС Милорада Додика или председника Скупштина Црне Горе Андрије Мандића, и скоро се увек позивају на амерички закон.

На предлог закона у Србији одмах су реаговали и амерички Стејт дипартмент и представници Европске комисије, изразивши забринутост да није у складу са основним демократским вредностима, између осталог и слободе говора и изражавања.

Закон би могао да „сузи простор за деловање грађанског друштва, стигматизује организације цивилног друштва и омета рад независних медија&qуот;, упозорили су из Стејт дипартмента.

Двонедељне спекулације да ли ће и када стићи на дневни ред скупштине прекинуо је председник Александар Вучић.

„Србија неће усвојити закон о агентима страног утицаја, иако многи посланици Српске напредне странке (СНС) мисле да у њему постоје добри елементи&qуот;, рекао је Вучић у једном од честих обраћања јавности.

Није објаснио зашто су га његови коалициони партнери уопште предложили.

За разлику од Србије, у Русији је овакав закон на снази од 2012. и временом пооштраван, тако да су и поједини ББЦ новинари проглашени за агенте страног утицаја.

Како је бити страни агент у Русији?

Пише: Иља Барабанов, ББЦ новинар руског сервиса

Једног априлског петка ове године, седео сам у кафићу са друштвом када ме је позвала девојка.

„Желела сам да ти ја прва саопштим - прогласили су те за страног агента&qуот;, рекла је.

У Русији се имена нових страних агената традиционално објављују петком, и то у малим групама, како вест не би привукла много пажње.

Наравно, те вечери смо направили журку, иако то баш и није била радосна вест.

У Русији, која има скоро 150 милиона становника, на списку страних агената има само 495 људи.

Осим тога, за стране агенте могу да буду проглашени медији и невладине организације.

У просеку једном месечно, 450 посланика руске Думе доноси о нове законе, који додатно отежавају живот поменутих 495 „агената&qуот;.

У тако великој земљи, која је скоро три године у рату, као да не постоји ништа прече.

Од када су ме пре пола године прогласили за страног агента, више не многу да зарађујем од некретнина и креативних делатности. Да сам у Русији, не бих имао од чега да живим.

Страни агенти не могу да буду посланици ни на једном нивоу власти.

Поједини опозициони посланици су због тога изгубили мандате.

Од пре само неколико дана, страни агенти више не могу да буду ни чланови пороте.

Поједине нове забране су апсурдне. На пример, пошто сам страни агент, у Псковској области више немам право на субвенције за узгој кромпира.

Министарство пољопривреде ми је пре неколико дана забранило да будем „агроагрегатор&qуот;, шта год та реч значила.

У последње три године, у Русији су за стране агенте проглашени писци, глумци, новинари и активисти који су се јавно успротивили рату у Украјини.

У документу, којим ми је руско Министарство правде саопштило да сам постао страни агент, као разлоге су навели да иступам против 'Специјалне војне операције', како Кремљ назива инвазију на Украјину, и радим за ББЦ руски сервис.

Из тога се јасно види да сам под страним утицајем, какав доказ још треба.

Неретко се дешава да се против људи, који су проглашени за стране агенте, покрећу кривични поступци.

У Русији, кривични поступци се тренутно воде против сваког четвртог страног агента.

Кремљ не крије да је закон донет само да би власти могле да протерају било кога, ко им се не допада.

У пракси је такорећи немогуће доказати да нисте страни агент и оспорити овај статус на суду.

Последица овог закона у Русији је озбиљна дискриминација. Они, који остају у земљи живе под неком врстом грађанске казне.

Да ли је Србији треба тако нешто - сами одлучите.

Ко би у Србији били агенти страног утицаја?

У предложеном документу пише да су агенти страног утицаја сва удружења и непрофитне организације које у делу финансирају или на други начин помажу друге државе, њихови органи, међународне и стране организације или регистроване невладине организације које се финансирају из иностранства.

Идеја је да се ове организације упишу у посебан регистар Министарства правде или да у супротном плате новчану казну, а односи се на све које се баве политичким деловањем, уз релативно широко дефенисано „спровођење политичких активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења ради постизања политичких циљева&qуот;.

Не односи се на оне које се баве науком, културом, социјалном и здравственом заштитом, спортом, заштитом права потрошача, националних мањина или особа са инвалдитетом, заштитом животне средине или борбом против корупције, додаје се.

Србији је, рекао је Вулин, неопходан овај закон јер се невладине организације финансирају „увек из иностранства&qуот; и, како тврди, „основна су полуга сваке обојене револуције&qуот;, низ догађаја почетком 2000-их против ауторитарних режима у источноевропским земљама.

„Зашто је проблем да се зна одакле вам (невладиним организацијама) паре, од кога сте добили новац, како га трошите и за шта га трошите&qуот;, упитао је Вулин током гостовања на телевизији Б92, али није одговорио на питања ББЦ новинара.

Закон би се односио на оне који више од половине прихода добијају из иностранства, али не и на медије и појединце, осим ако се медији не воде као непрофитне организације у Агенцији за привредне регистре, објашњава предлагач закона Ђорђе Комленски за ББЦ на српском.

Иако су бројни медији и истраживачке мреже које откривају случајеве корупције и спреге власти и организованог криминала у Србији регистроване као непрофитне организације, Комленски тврди да у њиховом предлогу „нема никаквог напада на слободу говора&qуот;.

Идеја је „добра намера да се обезбеди исто што и ФАРА закон омогућује америчким грађанима, а овај је много либералнији и мање ограничавајући&qуот;, додаје он.

Vulin i Putin — Вулин се рукује са Путином у Владивостоку, септембра 2024.

О ФАРА закону

Влада САД захтева да све агенције, појединци и организације које контролишу или финансирају иностране владе, а предузимају политичке активности, буду регистроване у Министарству правде у складу са Законом о регистрацији страних агената (Фара).
Фара је почела као реакција на покушаје нацистичке Немачке да шири пропаганду унутар САД.
Током 1940-их, совјетска новинска агенција ТАСС, а касније новине Известиа и Правда су регистроване као агенти совјетске владе.
Од доношења закона, 221 руска компанија је регистрована као страни агент, међу којима су и туристичка агенција, поштанску служба и бројне финансијске институције.
Пре неколико година руски Раша Тудеј као и други међународни медији су регистровани као агенти страних влада, попут Чајна Дејли, НХК Космомедиа и КБС Кореан Броадкастинг Систем.
Регистрација медија не значи да, на пример, РТ прекине емитовање, али мора да означи да се сав амерички материјал пушта „у име&qуот; руске владе.

Одговарајући на критике из Вашингтона и Брисела да предложени закон може да има последице на демократију, људска права и основне слободе, Комленски каже да би примена показала да је „све супротно&qуот;.

„Ако то њима смета, можда имају осећај да су им се лоше намере које су имали према Србији да спроведу преко невладиних организација изјаловиле&qуот;, каже Комленски.

Питам га да ли се обраћа замишљеној америчкој влади, одговара потврдно.

„Замишљеној америчкој влади кажем ви или сте мислили лоше Србији и планирали нешто преко НВО па вам се овај закон не свиђа или га нисте ни прочитали&qуот;, каже Комленски.

Широко постављено политичко деловање које „угрожава демократију или нарушава интегритет Србије&qуот; могло би да буде навођење да је Косово независно, иако се у Уставу помиње као део Србије, или да је у Сребреници почињен геноцид, што су утврдиле бројне пресуде међународних судова.

„То би била линија разграничења&qуот;, пошто је Скупштина Србије 2010. усвојила Декларацију у којој се то осуђује као злочин, објашњава ми.

Декларација о осуди злочина у Сребреници Скупштине Србије се позива на пресуду Међународног суда правде којом је потврђено да је у Сребреници 1995. године почињен геноцид.

„Предлог закона служи да се покрију важне теме&qуот;

Тема закона није да се регулише рад цивилног друштва који је већ регулисан у Србији, већ да се скрене пажња са одговорности за рушење надстрешнице у Новом Саду када је настрадало 15 људи, а двоје тешко повређено, као и да се избегну теме које власт жели да покрије, каже Раша Недељков из организације ЦРТА.

„Ово је више пута виђен начин како се у јавном простору затрпавају кључне теме спорним, уместо да се бавимо одговорношћу највиших државних функционера који су практично озаконили корупцију, неодговорност и некажњивост&qуот;, каже Недељков.

У цивилном сектору је деценијама социолошкиња Соња Лихт, оснивачица Фондације БФПЕ за одговорно друштво.

Поредећи искуства из периода комунизма, као и савремена када се демократија у свету све више доводи у питање, напомиње да је „самоорганизовање грађана свим недемократама, односно људима склоним аутократији трн у оку&qуот;.

„Одатле до предлагања закона који би ограничио рад организација је само један мали корак&qуот;, каже Лихт за ББЦ на српском.

Sonja Liht — „Од страних донатора у Србији, далеко највећи донатор је ЕУ, од њених пара 85,7 одсто иде државним институцујама, а 12,3 невладиним организацијама&qуот;, каже Соња Лихт

У Србији, која је кандидат на путу за чланство у Европској унији, „довођење у питања рада тих организација би био удар на оно што су основни постулати чланства&qуот;, напомиње она.

Мало се говори о томе колико држава свакодневно сарађује са невладиним организацијама, којих је у Агенцији за привредне регистре уписано око 38.000, додаје.

Оне се углавном финанасирају на јавним конкурсима, страним и домаћим, од којих су неки довођени у питање када су даване паре фантомским удружењима, како је објавила Балканска истраживачка мрежа БИРН.

„Од страних донатора, далеко највећи је ЕУ, од њених пара 85,7 одсто иде државним институцујама, а 12,3 невладиним организацијама, истраживачким установама, средњим школама и факултетима и установама културе.

„Па ви сад видите кога таргетира предлог закона и што се ограничава само на непрофитни сектор&qуот;, каже Лихт.

Организације редовно подносе завршне рачуне и плаћају порезе, држави, а пошто сваки динар од донатора иде на рачун и исплаћује се са рачуна, држава има потпуни увид у све финанасије, напомиње.

„Јако бих волела да је и држава тако транспарентна као НВО&qуот;, закључује Лихт.