Deklaracija iz Brisela: Beograd i Priština da primene sporazume, proširenje geostrateška investicija

Beta pre 2 sata

Lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica večeras su, u konsultaciji sa partnerima sa Zapadnog Balkana, usvojili Deklaraciju iz Brisela, u kojoj se navodi da Beograd i Prištna moraju da primene sporazume postignute u briselskom dijalogu i da je proširenje Unije geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet. U Deklaraciji, usvojenoj na samitu EU – Zapadni Balkan, navodi se da "odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera", koji moraju da primene postignute sporazume, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks. "EU podseća da je preduslov za podršku u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan da se strane konstruktivno angažuju uz merljiv napredak i opipljive rezultate u normalizaciji njihovih odnosa", navodi se u Deklaraciji, koja sadrži i Aneks o očekivanim rezultatima i prioritetima. U dokumentu se navodi i da je strateško partnerstvo Evropske unije i Zapadnog Balkana "važnije nego ikada pre, u kontekstu radikalne promene globalne geopolitičke situacije, agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i konflikata na Bliskom istoku, te na startu novog ciklusa liderstva u EU". "Mi delimo zajedničku budućnost i nalazimo se pred hitnim izazovima koje možemo da prevladamo samo zajedno. Dugujemo našim građanima da im izgradimo budućnost mira i prosperiteta koja se zasniva na zajedničkim principima i vrednostima te na zajedničkim interesima", piše u Deklaraciji. Lideri EU i njenih članica potvrđuju da je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji i ukazuju da postoji nova dinamika u procesu proširenja i značajan napredak od našeg samita dve strane. "Mi ponovo potvrđujemo svoje potpuno i nedvosmisleno opredeljenje za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. U našem je uzajamnom interesu ubrzanje procesa pridruživanja na osnovu kredibilnih reformi partnera, uslova i principa sopstvenih zasluga", navodi se u Deklaraciji. EU pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju centralne evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu u skladu sa međunarodnim pravom i ponovo naglašenim opredeljenjem za preimućstvo demokratije, osnovnih prava i vrednosti i vladavine prava, navodi se. "Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistični mediji, ravnopravnost polova i jaka uloga civilnog društva ključni su da se obezbedi funkcionalna demokratija. EU poziva partnere da garantuju prava i jednak tretman pripadnika manjina. Nastavićemo da podržavamo napore naših partnera u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije", piše u dokumentu. {image2} Navodi se i da geopolitički kontekst u Evropi "zahteva od svih da budu ujedinjeni i solidarni u čvrstoj podršci Ukrajini i odbrani međunarodnog reda koji se bazira na pravilima". "Zajedništvo sa EU ostaje jasan znak strateške orijentacije naših partnera sa Zapadnog Balkana. Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i apelujemo na one koji to još nisu učinili da slede njihov primer. Ističemo važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja", navode lideri. EU će nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana kako bi pomogla u ublažavanju uticaja agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine na njihove ekonomije, društva i bezbednost, navodi se. U Deklaraciji lideri navode i da EU potvrđuje posvećenost daljem razvoju i jačanju dijaloga i saradnje sa Zapadnim Balkanom u oblasti bezbednosti i odbrane, i da će "nastaviti da podržava region u borbi protiv hibridnih i sajber pretnji, kao i stranog manipulisanja informacijama i mešanja, kao što su ruski narativi i dezinformacije o ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine". EU je posvećena približavanju Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja, a postepena integracija tog regiona je već počela u različitim oblastima politike, pripremajući teren za pristupanje i donoseći konkretne koristi građanima, navodi se. Navodi se da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi "u srcu Evropske unije" i da je stoga ključno sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum Severne Makedonije i Grčke i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji Severne Makedonije i Bugarske. "Neophodni su dodatni odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korene u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina", dodaje se. EU ostaje najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner i njegov glavni donator, piše u Deklaraciji. "Računamo na naše partnere sa Zapadnog Balkana da, podržani strateškim komunikacijama EU, to učine vidljivim u javnosti i da rečima i delima pokažu posvećenost vrednostima i reformama EU", navodi se. Dodaje se da je neophodno ojačati saradnju i strateška partnerstva u upravljanju migracijama, jer one predstavljaju zajednički izazov i odgovornost, a i ključni prioritet. "Uz priznanje ostvarenog napretka, potrebne su dalje odlučne akcije da bi se uskladile vizne politike, borba protiv krijumičarenja migranata, trgovanja ljudi i svih oblika teškog i organizovanog kriminala", piše u Deklaraciji. Lideri pohvaljuju pet zapadnobalkanskih partnera za pripremu i dostavljanje Reformskih agendi, odobrenih od Evropske komisije, a koje će biti osnova za implementaciju Plana rasta za Zapadni Balkan. "Plan rasta za Zapadni Balkan može da udvostruči privredni rast u regionu tokom sledeće decenije. Taj plan će da ubrza socijalno-ekonomsku konvergenciju među Zapadnim Balkanom i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme povezane s EU", stoji u dokumentu. U dokumentu se pozdravlja usklađenost partnera sa Zapadnog Balkana sa Deklaracijom i njenim Aneksom o očekivanim rezultatima i prioritetima, koji ima četiri celine: Unapređenje integracije sa Zapadnim Balkanom kroz Plan rasta, Izgradnja čvrste ekonomske osnove za budućnost i zajedničko suočavanje sa negativnim uticajem ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, Ubrzavanje i dalje produbljivanje angažmana u oblasti politika EU na Zapadnom Balkanu i Neregularne migarcije, borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i korupcije i pravosuđe.

(Beta, 18.12.2024)

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Politika, najnovije vesti »