Како фотографије и видео снимци на интернету мењају начин размишљања

Слике које гледамо на друштвеним мрежама и интернет страницама имају изненађујуц́и утицај на начин на који посматрамо свет.

Сваког дана смо бомбардовани дигиталним сликама.

Појављују се на нашим друштвеним мрежама, у нашим претрагама и на веб-сајтовима које посећујемо.

Људи нам их шаљу путем апликација за размену порука и електронском поштом.

До краја овог дана, још милијарде слика биц́е постављено на интернет и подељено на мрежама.

С обзиром да, према једном извештају, просечан корисник на интернету проведе дневно шест сати и 40 минута, ове слике чине значајан део наше свакодневне визуалне перцепције.

А недавна истраживања показују да слике можда чак утичу на наше погледе на свет.

Студија објављена раније ове године анализирала је слике на Гуглу, Википедији и Интернет бази података о филмовима (ИМБД), обраћајући посебну пажњу на то који пол преовладава при претраживању различита занимања, као што су „пољопривредник”, „главни извршни директор” и „ТВ репортер”.

Налази су били очигледни.

Иако су жене уопштено биле недовољно заступљене, родни стереотипи су били снажни.

На фотографијама у категоријама као што су „водоинсталатер”, „програмер”, „инвестициони банкар” и „кардиохирург” много чешц́е су били мушкарци, док су на сликама „домац́ица”, „медицинска сестра”, „чирлидерсица” и „балерина” углавном биле жене.

• Да ли интернет какав познајемо умире
• Од интернета до уметничких галерија: Сва лица мимова
• Како да деца буду сигурна у дигиталном свету

Ово није изненађујуће.

На исти феномен сам и сама наишла 2019. године, када сам покушавала да пронађем родно уравнотежене слике за ову веб страницу.

Претражујуц́и страницу Гетти Цреативе, једну од наших главних сајтова за фотографије, открила сам да је однос слика мушких и женских доктора три према један, иако је, на пример у Сједињеним Државама (САД) у то време била вец́а вероватноц́а да су жене лекари млађи од 44 године.

Овакав приказ медицинских стручњака био је само део проблема.

Било је двоструко више фотографија жена са бебама,него мушкараца.

Најновије истраживање је отишло корак даље.

Осим што су показали обим родне пристрасности на фотографијама на интернету, истраживачи су испитали да ли изложеност таквим сликама има било какав утицај на пристрасности људи.

Током огледа, 423 учесника из САД-а користили су Гугл за претрагу различитих занимања.

Две групе су претраживале по тексту, користец́и Гугл или Гугл вести, док је друга група користила Гугл слике. (Контролна група такође је користила Гугл, али за претрагу категорија које нису повезане са занимањима, као што су „јабука” и „гитара”).

Затим су сви учесници добили да ураде „тест имплицитних асоцијација”, који мери имплицитне пристрасности.

У поређењу са онима који су претраживале текстуалне описе занимања, учесници који су користили Гугл слике, и као одговор добили визуелне представе, показали су много вец́е стопе имплицитне родне пристрасности, како непосредно после испитивања, тако и после три дана.

Како избећи манипулацију

Услед огромног броја информација (и дезинформација) којима смо засути, тешко је знати коме може да се верује. У овој колумни, Аманда Руђери истражује паметне и промишљене начине да се и њима не залута. Ослањајуц́и се на сазнања психологије, друштвених наука и медијске писмености, нуди практичне савете, нове идеје и решења заснована на доказима о томе како да будете мудрији и размишљате проницљиво и критички.

„Пораст броја слика у популарној интернет култури може да има високу друштвену цену”, пишу истраживачи.

„Наши налази су посебно алармантни с обзиром на то да расте популарност друштвених мрежа које су засноване на фотографијама као што су Инстаграм, Снепчет и ТикТок, што убрзава масовну производњу и циркулацију слика.

„Истовремено, популарни претраживачи, као што је Гугл, све више уграђују слике у њихове основне функције, на пример, укључују слике као подразумевани део претрага заснованих на тексту”.

Постоји још један све већи проблем: како слике које вец́ круже интернетом информишу и обликују моделе вештачке интелигенције.

Раније ове године, и ја сам мало експериментисала.

Замолила сам ЧетГПТ да ми направи слике десетина различитих занимања: доктора, адвоката, научника, комичара, песника, наставника, представника корисничког сервиса, нутриционисте, генералног директора, стручњака.

Осим два, три резултата – орални хигијеничар, медицинска сестра и домац́ица – вештачка интелигенција је упорно правила слике мушкарца.

И то не било ког мушкарца, вец́ је то био витки белац, отприлике у његовим 30-им, разбарушене смеђе косе.

Касније, сам од ЧетГПТ-ја затражила да ми смисли различите врсте људи: неког „паметног”, неког „успешног”, неког ко гледа оперу, неког ко гледа ријалити програм Љубав је слепа, неког ко је дао отказ да би се бринуо о деци.

И опет сам изнова и изнова добијала белог момка сјајне косе.

Очигледно, модели као што је ЧетГПТ уче на основу већ постојећих слика.

Тако ово може да продужи зачарани круг: што више вештачка интелигенција ствара пристрасне слике, то их више видимо, а што их више гледамо и сами постајемо имплицитно родно пристраснији.

А што смо пристраснији, то више стварамо и постављамо сопствене пристрасне слике.

Па шта по том питању може да се учини?

Добар део одговорности сносе технолошке компаније и оне које се баве вештачком интелигенцијом.

Али чак и када су њихове намере добре, изгледа да не постоји лако решење.

У покушају да исправи расне, родне и друге предрасуде, на пример, Гуглов алат вештачке интелигенције Гемини понекад превише мења – на пример, на једној слици оснивача САД-а приказан је црнац, док су на слици немачких војника из Другог светског рата представљени црнац и Азијаткиња.

Зато у међувремену морамо сами да преузмемо контролу над обликовањем нашег дигиталног визуелног света.

Иако је то очигледно, често занемарујемо чињеницу да у одређеној мери можемо да управљамо садржајем који добијамо на друштвеним мрежама.

Рецимо, могу да се траже налози и утицајни људи који су различитог етничког и расног порекла, или фотографи из различитих делова света.

Такође можемо да утичемо на резултате претраге које добијамо променом начина на који формулишемо почетни упит.

Најефикаснија стратегија је да преузмемо контролу над нашим временом.

„План дигиталне детоксикације”, у књизи предузетнице у уметности Марин Тонги Визуална детоксикација: Како користити друштвене мреже а не дозволити опседнутост њима, садржи добре савете, као што је постављање ограничења за гледање у екран или телефон, брисање апликација које се не користе и провођење времена напољу без технологије.

Недавно сам схватила да чак и мој неколико година стар телефон има мерач времена који може да се укључи за разне апликације и да се подеси на жељени период времена дневно.

Иако не могу да кажем да увек поштујем упозорење да је време истекло, помогао ми је да постанем много свеснија и да мање користим друштвене мреже.

А ако оставите телефон у другој просторији, нећете чак ни помислити да одете по њега да проверите да ли има нешто ново.

Ипак, изнад свега можда је управо кључна свест.

Не размишљамо често колико слика гледамо нити размишљамо колико смо окружени фотографијама које су намерно створене и нама сервиране да би нас наговориле да нешто купимо.

Нити размишљамо о томе колико је то чудан и нов феномен.

Током огромног дела људске историје, око 99 одсто времена од када постојимо, не бисмо видели много слика у нашем природном окружењу, осим неких пец́инских или ручно рађених скулптура.

Када је у Европи током ренесансе почела нова ера производње слика, која је довела до успона тржишта уметнинама и уметничких дела ствараних за широку потрошњу, попут графике, људи још увек нису виђали ни приближно исти број слика које данас гледамо.

Током више од 100.000 генерација откако се развио човек, провели смо много више времена гледајуц́и свет (и људе) око нас него фотографије, а камоли слике на екрану.

Можда ипак постоји аргумент да више времена треба да проводимо далеко од наших екрана.

• Да ли мушкарци знају да промене пелену
• Како је интернет створио нове страхове
• Како су туга и меланхолија постале виралне

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.19.2024)