Kako fotografije i video snimci na internetu menjaju način razmišljanja

Slike koje gledamo na društvenim mrežama i internet stranicama imaju iznenađujući uticaj na način na koji posmatramo svet.

Svakog dana smo bombardovani digitalnim slikama.

Pojavljuju se na našim društvenim mrežama, u našim pretragama i na veb-sajtovima koje posećujemo.

Ljudi nam ih šalju putem aplikacija za razmenu poruka i elektronskom poštom.

Do kraja ovog dana, još milijarde slika biće postavljeno na internet i podeljeno na mrežama.

S obzirom da, prema jednom izveštaju, prosečan korisnik na internetu provede dnevno šest sati i 40 minuta, ove slike čine značajan deo naše svakodnevne vizualne percepcije.

A nedavna istraživanja pokazuju da slike možda čak utiču na naše poglede na svet.

Studija objavljena ranije ove godine analizirala je slike na Guglu, Vikipediji i Internet bazi podataka o filmovima (IMBD), obraćajući posebnu pažnju na to koji pol preovladava pri pretraživanju različita zanimanja, kao što su „poljoprivrednik”, „glavni izvršni direktor” i „TV reporter”.

Nalazi su bili očigledni.

Iako su žene uopšteno bile nedovoljno zastupljene, rodni stereotipi su bili snažni.

Na fotografijama u kategorijama kao što su „vodoinstalater”, „programer”, „investicioni bankar” i „kardiohirurg” mnogo češće su bili muškarci, dok su na slikama „domaćica”, „medicinska sestra”, „čirlidersica” i „balerina” uglavnom bile žene.

• Da li internet kakav poznajemo umire
• Od interneta do umetničkih galerija: Sva lica mimova
• Kako da deca budu sigurna u digitalnom svetu

Ovo nije iznenađujuće.

Na isti fenomen sam i sama naišla 2019. godine, kada sam pokušavala da pronađem rodno uravnotežene slike za ovu veb stranicu.

Pretražujući stranicu Getty Creative, jednu od naših glavnih sajtova za fotografije, otkrila sam da je odnos slika muških i ženskih doktora tri prema jedan, iako je, na primer u Sjedinjenim Državama (SAD) u to vreme bila veća verovatnoća da su žene lekari mlađi od 44 godine.

Ovakav prikaz medicinskih stručnjaka bio je samo deo problema.

Bilo je dvostruko više fotografija žena sa bebama,nego muškaraca.

Najnovije istraživanje je otišlo korak dalje.

Osim što su pokazali obim rodne pristrasnosti na fotografijama na internetu, istraživači su ispitali da li izloženost takvim slikama ima bilo kakav uticaj na pristrasnosti ljudi.

Tokom ogleda, 423 učesnika iz SAD-a koristili su Gugl za pretragu različitih zanimanja.

Dve grupe su pretraživale po tekstu, koristeći Gugl ili Gugl vesti, dok je druga grupa koristila Gugl slike. (Kontrolna grupa takođe je koristila Gugl, ali za pretragu kategorija koje nisu povezane sa zanimanjima, kao što su „jabuka” i „gitara”).

Zatim su svi učesnici dobili da urade „test implicitnih asocijacija”, koji meri implicitne pristrasnosti.

U poređenju sa onima koji su pretraživale tekstualne opise zanimanja, učesnici koji su koristili Gugl slike, i kao odgovor dobili vizuelne predstave, pokazali su mnogo veće stope implicitne rodne pristrasnosti, kako neposredno posle ispitivanja, tako i posle tri dana.

Kako izbeći manipulaciju

Usled ogromnog broja informacija (i dezinformacija) kojima smo zasuti, teško je znati kome može da se veruje. U ovoj kolumni, Amanda Ruđeri istražuje pametne i promišljene načine da se i njima ne zaluta. Oslanjajući se na saznanja psihologije, društvenih nauka i medijske pismenosti, nudi praktične savete, nove ideje i rešenja zasnovana na dokazima o tome kako da budete mudriji i razmišljate pronicljivo i kritički.

„Porast broja slika u popularnoj internet kulturi može da ima visoku društvenu cenu”, pišu istraživači.

„Naši nalazi su posebno alarmantni s obzirom na to da raste popularnost društvenih mreža koje su zasnovane na fotografijama kao što su Instagram, Snepčet i TikTok, što ubrzava masovnu proizvodnju i cirkulaciju slika.

„Istovremeno, popularni pretraživači, kao što je Gugl, sve više ugrađuju slike u njihove osnovne funkcije, na primer, uključuju slike kao podrazumevani deo pretraga zasnovanih na tekstu”.

Postoji još jedan sve veći problem: kako slike koje već kruže internetom informišu i oblikuju modele veštačke inteligencije.

Ranije ove godine, i ja sam malo eksperimentisala.

Zamolila sam ČetGPT da mi napravi slike desetina različitih zanimanja: doktora, advokata, naučnika, komičara, pesnika, nastavnika, predstavnika korisničkog servisa, nutricioniste, generalnog direktora, stručnjaka.

Osim dva, tri rezultata – oralni higijeničar, medicinska sestra i domaćica – veštačka inteligencija je uporno pravila slike muškarca.

I to ne bilo kog muškarca, već je to bio vitki belac, otprilike u njegovim 30-im, razbarušene smeđe kose.

Kasnije, sam od ČetGPT-ja zatražila da mi smisli različite vrste ljudi: nekog „pametnog”, nekog „uspešnog”, nekog ko gleda operu, nekog ko gleda rijaliti program Ljubav je slepa, nekog ko je dao otkaz da bi se brinuo o deci.

I opet sam iznova i iznova dobijala belog momka sjajne kose.

Očigledno, modeli kao što je ČetGPT uče na osnovu već postojećih slika.

Tako ovo može da produži začarani krug: što više veštačka inteligencija stvara pristrasne slike, to ih više vidimo, a što ih više gledamo i sami postajemo implicitno rodno pristrasniji.

A što smo pristrasniji, to više stvaramo i postavljamo sopstvene pristrasne slike.

Pa šta po tom pitanju može da se učini?

Dobar deo odgovornosti snose tehnološke kompanije i one koje se bave veštačkom inteligencijom.

Ali čak i kada su njihove namere dobre, izgleda da ne postoji lako rešenje.

U pokušaju da ispravi rasne, rodne i druge predrasude, na primer, Guglov alat veštačke inteligencije Gemini ponekad previše menja – na primer, na jednoj slici osnivača SAD-a prikazan je crnac, dok su na slici nemačkih vojnika iz Drugog svetskog rata predstavljeni crnac i Azijatkinja.

Zato u međuvremenu moramo sami da preuzmemo kontrolu nad oblikovanjem našeg digitalnog vizuelnog sveta.

Iako je to očigledno, često zanemarujemo činjenicu da u određenoj meri možemo da upravljamo sadržajem koji dobijamo na društvenim mrežama.

Recimo, mogu da se traže nalozi i uticajni ljudi koji su različitog etničkog i rasnog porekla, ili fotografi iz različitih delova sveta.

Takođe možemo da utičemo na rezultate pretrage koje dobijamo promenom načina na koji formulišemo početni upit.

Najefikasnija strategija je da preuzmemo kontrolu nad našim vremenom.

„Plan digitalne detoksikacije”, u knjizi preduzetnice u umetnosti Marin Tongi Vizualna detoksikacija: Kako koristiti društvene mreže a ne dozvoliti opsednutost njima, sadrži dobre savete, kao što je postavljanje ograničenja za gledanje u ekran ili telefon, brisanje aplikacija koje se ne koriste i provođenje vremena napolju bez tehnologije.

Nedavno sam shvatila da čak i moj nekoliko godina star telefon ima merač vremena koji može da se uključi za razne aplikacije i da se podesi na željeni period vremena dnevno.

Iako ne mogu da kažem da uvek poštujem upozorenje da je vreme isteklo, pomogao mi je da postanem mnogo svesnija i da manje koristim društvene mreže.

A ako ostavite telefon u drugoj prostoriji, nećete čak ni pomisliti da odete po njega da proverite da li ima nešto novo.

Ipak, iznad svega možda je upravo ključna svest.

Ne razmišljamo često koliko slika gledamo niti razmišljamo koliko smo okruženi fotografijama koje su namerno stvorene i nama servirane da bi nas nagovorile da nešto kupimo.

Niti razmišljamo o tome koliko je to čudan i nov fenomen.

Tokom ogromnog dela ljudske istorije, oko 99 odsto vremena od kada postojimo, ne bismo videli mnogo slika u našem prirodnom okruženju, osim nekih pećinskih ili ručno rađenih skulptura.

Kada je u Evropi tokom renesanse počela nova era proizvodnje slika, koja je dovela do uspona tržišta umetninama i umetničkih dela stvaranih za široku potrošnju, poput grafike, ljudi još uvek nisu viđali ni približno isti broj slika koje danas gledamo.

Tokom više od 100.000 generacija otkako se razvio čovek, proveli smo mnogo više vremena gledajući svet (i ljude) oko nas nego fotografije, a kamoli slike na ekranu.

Možda ipak postoji argument da više vremena treba da provodimo daleko od naših ekrana.

• Da li muškarci znaju da promene pelenu
• Kako je internet stvorio nove strahove
• Kako su tuga i melanholija postale viralne

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.19.2024)