Хиљаде људи дочекало зимску краткодневицу код Стоунхенџа

Хиљаде људи дочекало је јутрос најкрац́и дан у години на северној Земљиној хемисфери код древног споменика Стоунхенџ.

Окупљени, међу којима је било и друида, туриста и пагана, усхићено су уз повике и звуке бубњева дочекали да сване нови дан у 08.09 по локалном времену. Сунце се ипак није видело, јер је време било облачно и ветровито.

На северној хемисфери данас ће дан трајати мање од осам сати. После зимске краткодневице (зимски солестициј) дани постају дужи до летњег солстиција у јуну.

"Ради се о обнови, поновном рођењу, улазимо у нову годину, а такође је добро време да сагледамо шта се дешавало у години која је протекла", рекао је Крис Смит (31), један од окупљених.

Стоунхенџ је изграђен у неолиту, пре око 5.000 година, у култури која је обожавала сунце.

О његовој сврси се још увек расправља: ​​да ли је то био пагански храм, соларни калкулатор, гробље или нека комбинација свега тога.

У раду објављеном у часопису Међународна археологија (Арцхаеологи Интернатионал), истраживачи са Универзитета у Лондону и Универзитета Абериствит (Абериствитх) навели су да је локалитет у равници Солсбери, око 128 километара југозападно од Лондона, можда имао политички, али и духовни значај.

Недавно је откривено да камен у средини (олтар) потиче из Шкотске, стотинама километара северно од локације. Друго камење донето је са брда Пресели у југозападном Велсу, око 240 километара западно од локалитета.

Мајк Паркер Пирсон са Института за археологију УЦЛ рекао је да географска разноликост сугерише да је Стоунхенџ можда служио као "споменик уједињења за народе Британије, славец́и њихове вечне везе са њиховим прецима и космосом".

(Бета, 21.12.2024)