BBC vesti na srpskom

Људи можда не би опстали без неандерталаца

Нова ДНК анализа је показала да је долазак савремених људи из Африке био далеко од глатког.

BBC News 23.12.2024  |  Палаб Гош - ББЦ наука
Naučnici mogu da otkriju kako su se drevne ljudske populacije razvijale proučavajući njihov DNK
СПЛ
Научници могу да открију како су се древне људске популације развијале проучавајући њихов ДНК

Далеко од тога да су тријумфално похрлили из Африке - савремени људи су изумрли много пута пре него што су населили свет, откривају нове студије.

Ново истраживање ДНК такође баца ново светло на улогу коју су наши неандерталски рођаци одиграли у нашем успеху.

И док су ови рани европски људи одавно доживљавани као врста над којом смо ми успешно доминирали након што смо напустили Африку, нове студије показују да су само људи који су се укрстили са неандерталцима наставили да се развијају, док су друге крвне лозе изумрле.

Штавише, неандерталски гени су можда били кључни за наш успех тако што су нас заштитили од нових болести са којима се раније нисмо сусретали.

Истраживање први пут указује на кратак период пре 48.000 година кад се хомо сапиенси укрштали са неандерталцима након што су напустили Африку, након чега су се проширили на шири свет.

Хомо сапиенс је прешао са афричког континента пре тога, али ново истраживање показује да ове популације од пре периода укрштање нису преживеле.

Професор Јоханес Краус са Института еволутивне биологије Макс Планк у Немачкој, рекао је за ББЦ њуз да ће историја савремених људи сада морати поново да се пише.

„Ми доживљавамо савремене људе као величанствену причу о успеху, како су дошли из Африке пре 60.000 година и раширили се на све екосистеме да би постали најуспешнији сисари на планети&qуот;, каже он.

„Али у раној фази ми то нисмо били, изумрли смо много пута.&qуот;

Priča o glatkom maršu naše vrste kroz evoluciju moraće ponovo da se piše, kažu naučnici
ДАВИД ГИФФОРД / СЦИЕНЦЕ ПХОТО ЛИБРАРИ
Прича о глатком маршу наше врсте кроз еволуцију мораће поново да се пише, кажу научници

Дуго времена је дешифровање како се једина преживела људска врста развијала било засновано на проучавању облика фосилних остатака наших предака који су живели пре стотина хиљада година и посматрање како се њихова анатомија временом суптилно мењала.

Древни остаци су често били ретки и оштећени.

Али способност да се извуче и прочита генетски код из много хиљада година старих костију подигло је вео са наше мистериозне прошлости.

ДНК у њиховим фосилима прича причу о појединцима, у каквом су сродству били једни са другима и њихове обрасце миграција.

Чак и након нашег успешног укрштања са неандерталцима, наша популација у Европи није била без мане.

Ти први савремени људи који су се укрштали са неандерталцима и живели заједно са њима изумрли су у потпуности у Европи пре 40.000 година, али не пре него што се њихово потомство проширило даље у свет.

Потомци тих раних међународних пионира су се на крају вратили у Европу да је населе.

širenje neandertalaca i homo sapiensa
ББЦ

Истраживање такође даје нови увид у разлог зашто су неандерталци изумрли толико брзо након што су савремени људи стигли из Африке.

Нико не зна зашто се то десило, али нас нови докази удаљавају од теорија да их је наша врста ловила док их није истребила, или да смо ми били некако физички или интелектуално надмоћнији.

Уместо тога, професор Краус каже да ово поткрепљује став да се то десило због фактора животне средине.

„И људи и неандерталци су изумрли у Европи истовремено&qуот;, каже он.

„Ако смо ми као успешнија врста изумрли у региону, онда није велико изненађење да су неандерталци, који су имали још мању популацију, такође изумрли.&qуот;

Lobanja neandertalca. Ova vrsta je živela uz nas hiljadama godina sve dok nije izumrla pre oko 40.000 godina
СПЛ
Лобања неандерталца. Ова врста је живела уз нас хиљадама година све док није изумрла пре око 40.000 година

Клима је била невероватно нестабилна у то време.

Могла је да се пребаци са скоро једнако топле као што је данас на изричито хладну, понекад у току животног века једне особе, према професору Крису Стрингеру из Природњачког музеја у Лондону, који није повезан са новим истраживањем.

„Ова студија показује да су, близу краја њиховог живота на овој планети, неандерталци били у врло оскудним бројевима, мање генетски разноврсни од њихових савремених људских еквивалената уз које су живели, и да можда није било потребно много да их претури преко границе изумирања&qуот;, каже он.

Одвојена студија ДНК, објављена у часопису Сајенс, показује да су савремени људи задржали неке кључне генетске особине неандерталаца које су могле да им дају еволутивну предност.

Једна се тиче њиховог имуног система.

Кад су људи стигли из Африке, били су изузетно рањиви пред новим болестима са којима се нису срели никад пре.

Укрштање са неандерталцима је дала њиховим потомцима заштиту.

„Можда је добијање неандерталске ДНК било део успеха зато што нам је дало пружило адаптивне способности изван Африке&qуот;, каже професор Стрингер.

„Развили смо се у Африци, док су се неандерталци развили изван Африке.&qуот;

„Укрштањем са неандерталцима, добили смо брзи поправак нашег имуног система.&qуот;

Пратите Палаба на Блу Скају и Иксу

Погледајте видео: Откривено лице ненадерталке старе 75.000 година

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.23.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »