ПИСМО ИЗ ПРИТВОРА (1): Недељни ручак!

То никада нећу заборавити. У нашој породици недељни ручак био је светиња. Мајка је увек устајала рано да "наложи ватру" да спреми качамак и да нас једно по једно пробуди. Отац је увек спавао дуже. Милан и ја смо се узмували, гледамо на сат. Пола десет. У 10 у Вук Караџић, долази "Торпедо" Гец, Шиља Пња, Цена, Пујка... Недељом пре подне, људи су шетали градом и сигурно педесетак и више би свратили да гледају. Играју Пауновци и Тијабарци. Око дванаест смо били