Политичко наслеђе досадашњих хрватских председника

Први председник је Хрватској донео независност, други је крчио пут ка Европи, трећи ју је увео у Европску унију и побољшао односе са суседима.

Од 1992. Хрватска је имала укупно пет шефова државе и само једну жену међу њима.

„Без конкуренције најутицајнији је био Фрањо Туђман, јер је током његовог мандата држава добила самосталност.

„Он је због најширих уставних овлашћења која су му то дозвољавала контролисао све што се могло контролисати у држави&qуот;, каже Свен Милекић, истраживач Централноевропског универзитета у Будимпешти, за ББЦ на српском.

Осам кандидата се бори за председнички мандат на изборима 29. децембра, и према проценама, ниједан неће моћи да рачуна на победу у првом кругу гласања.

Уколико ниједан од кандидата не освоји већину гласова изашлих на биралишта, две недеље касније биће одржан други круг.

• Ко су кандидати за председника Хрватске и шта су рекли о Србији
• Избори у Хрватској: ХДЗ остала најјача странка, нови проблеми за председника Милановића
• Како је срушен Анте Марковић, последњи премијер СФР Југославије

Фрањо Туђман (1992 - 1999)

Фрањо Туђман се као 19-годишњак прикључио партизанима током Другог светског рата.

Успешну војничку каријеру некада најмлађи Титов генерал током 1960-их је заменио изучавањем историје када се, како је говорио, разочарао у југословенски комунизам.

Због ултранационалистичких идеја у држави која је заговарала братство и јединство 1967. отпуштен је са Универзитета у Загребу, а искључен је из Савеза комуниста због објављивања Декларације о положају хрватског језика.

Одслужио је и две године затвора због антикомунистичког и антијугословенског деловања.

После успона национализма у готово свим републикама заједничке државе, Туђман постаје први председник независне Хрватске на изборима 1992. чиме је остварен „хиљадугодишњи сан хрватског народа&qуот;.

Да Хрватска као суверена и самостална држава не остаје у Југославији лично је саопштио прочитавши резултате референдума 1991. године.

„Волео је за себе да каже да је хрватски Џорџ Вашингтон, алудирајући на једног од очева оснивача Америке.

„Као што је Вашингтон био отац Америке, тако је и он био отац Хрватске&qуот;, каже Милекић.

Туђман, чији споменици две и по деценије после смрти красе готово сваки већи хрватски град, а аеродром у Загребу носи његово име, временом ће постати и симбол историјског ревизионизма због покушаја да умањи злочине почињене у време Независне Државе Хрватске (НДХ) улогору Јасеновац.

Када је Туђман дошао на власт, људи у Хрватској су се осећали угрожено због побуне (Срба) у Книну где су радикалне политичке струје биле доминантне, каже Зоран Пусић, политички аналитичар и активиста за људска права из Загреба.

„Он је заговарао националистичке ставове који су се кроз рат само појачавали.&qуот;

Туђманова Хрватска демократска заједница (ХДЗ) је победила на првим вишестраначким изборима 1990, али није „имала толику предност&qуот;, указује он.

„Али се затим све више чуло ширење мржње по етничкој основи у јавном простору, и уз агресивне говоре и побуну у Книну, ситуација се само погоршавала и водила у сукоб и рат&qуот;, каже Пусић за ББЦ на српском.

Српска мањинска заједница у Хрватској одбијала је да прихвати независност Хрватске и уз подршку Београда, формирала самопроглашену Републику Српску Крајину.

Организоване су војне и паравојне формације у тој области које су се сукобљавале са хрватским безбедносним снагама током сукоба 1991-1995. године

У првим годинама, на овом подручју су почињени бројни злочини над Хрватима, а готово све несрпско становништво прогнано.

У августу 1995, хрватска војска и полиција су покренуле опсежну оружану операцију Олуја у којој је заузета ова област, а више од 200.000 Срба је напустило Книнску крајину.

Једна од најконтроверзнијих епизода Туђманове биографије одиграла се у војној вили у Карађорђеву у Србији, где се 1991. састао са председником Србије Слободаном Милошевићем, да би се, како се писало, решила криза у Југославији.

Наводно, тада су двојица лидера разговарала о подели Босне, али је следећег пролећа рат уследио који трајао 3,5 године, одневши више од 100.000 живота.

Према сведочењу Стјепана Месића, тадашњег Туђмановог саборца, а затим критичара, све до 1999. постојала је директна телефонска линија Милошевића и Туђмана, у јеку међуетничких сукоба.

„Политика Хрватске према Босни и Херцеговини била је срамотна, тог наслеђа ХДЗ ни данас не може да се реши&qуот;, каже Пусић.

Туђманов први петогодишњи председнички мандат биће упамћен по учешћу у преговорима који су довели до потписивања Дејтонског мировног споразума 1995.

• Како је пропао покушај британског лорда да спречи рат у Југославији
• Операција Олуја 27 година касније: Млади који су „кренули од нуле&qуот;
• Како живи мир на месту где је почео рат у Југославији

У другом мандату од 1997. па све до смрти 1999. од првобитно добрих односа Хрватске са Европом и Америком, Туђман ће погоршати односе са Западом одакле су га критиковали за ауторитарни начин владања, каже политиколог Милекић.

„Све то води ка постепеној изолацији земље и многе државе уводе визе, а то је парадоксално, јер је земља назадовала у периоду мира.

„Могло би се рећи да је горе било 1999, него 1995.&qуот;, додаје.

Туђман је говорио да су невладине организације 'зелени, жути и црни врагови'.

„Када је био болестан, пред крај другог мандата, постао је врло нетрпељив према свима који су другачије мислили од њега&qуот;, каже аналитичар Пусић.

„Туђман је победио захваљујући добрим односима са хрватском дијаспором, делимично проушташки настројене.

„Уводио је старохрватске изразе који се више нису употребљавали, а нови говор је одлика свих диктаторских режима&qуот;, каже Пусић.

Стјепан Месић (2000-2010)

Стјепан Месић, тада већ 66-годишњи ветеран у политици са дипломом правника, наслеђује Туђмана на месту председника.

Током 1970-их је кратко био у затвору због подршке либералној струји хрватског руководства у Савезу комуниста, али је две деценије касније био последњи председник Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у освит самог рата.

Иако је у то време близак сарадник и један од оснивача ХДЗ-а, временом се удаљава од Туђмана гласно га критикујући за недемократско владање.

„Хајмо да деламо тако да Хрватска уђе у Европску унију и НАТО&qуот;, поручио је на инаугурацији 2000. победивши као кандидат коалиције око левичарске Хрватске народне странке.

Месић је сматрао да би Хрватска постала чланица ЕУ, претходно морала да се суочи са тамном епизодом рата, између осталог, почињеним ратним злочинима и да мора да сарађује са Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, каже политиколог Кристоф Бендер за ББЦ на српском.

„Он постаје председник у кључном тренутку и враћа Хрватску на међународну сцену.

„У почетку јесте подржавао Туђманову политику, али је био храбар да призна грешку и промени политички курс земље&qуот;, додаје.

Кад је десетине хрватских генерала послало отворено писмо против затварања хрватских официра за ратне злочине, Месић их је пензионисао, поручивши да политиком могу да се баве, али не док су у униформи.

„Хрватска неће бити роб људи са крвљу на рукама без обзира на њихова друга постигнућа&qуот;, рекао је тада.

За разлику од Туђмана који је стварао митове и легенде, Месић их је шалом реконструисао, написао је Бендер у раду о Месићу „Од издајице до председника&qуот;.

„Многи су у њему видели издајника, али он није одступио.

„Очигледно је придобио многе становнике, иначе му не би поверили и други мандат&qуот;, указује.

Месић се може сматрати „најпозитивнијим председником&qуот;, јер је направио отклон од Туђманове политике, сматра аналитичар Пусић.

„Покушавао је да промени негативне ствари, попут жестоког национализма који је ХДЗ довео на власт, истовремено неадекватан одговор на Милошевићев национализам у Србији.

„Месић је био врло популаран у Босни и Херцеговини, он је успоставио сарадњу са судом у Хагу, а 80 одсто људи је било против када су се подизале тужбе против хрватских генерала&qуот;, додаје.

Као својеврсну награду за пуну сарадњу са Трибуналом у Хагу, Хрватска 2005. започиње приступне преговоре са Европском унијом.

У последњој години другог Месићевог мандата, 2009. Хрватска постаје НАТО чланица.

• Месић за ББЦ: „Толико се ратовало и крви пролило, а границе нису ни за милиметар промењене&qуот;
• „Тад сам видела Александру последњи пут&qуот;: Убиство породице Зец у Загребу 1991.
• Три деценије од дана када је Хрватска одлучила да напушта Југославију

Иво Јосиповић (2010-2015)

Оно што је започео Месић наставио је трећи председник - Иво Јосиповић.

Још један од лидера са избледелом чланском картом Савеза комуниста Хрватске, током 1990-их је био члан Социјалдемократске партије (СДП).

Политику привремено напушта 1994. да би се, како је тада објаснио, потпуно посветио праву и уметности.

Био је члан Комисије за ратне злочине и посматрач хрватске Владе при Међународном кривичном суду (1995-1999), а учествовао је и у писању касније одбачене хрватске тужбе против Србије за геноцид пред Међународним судом правде.

То га није спречило да за време његовог мандата, унапреди однос са суседним државама, посебно са Србијом, за време Бориса Тадића.

Вратио се 2003. године, када улази у Хрватски сабор на листи левичарског СДП-а.

Током кампање за председничке изборе 2009. обећавао је одлучну борбу против корупције и криминала, али и неправде.

„Победио сам са жељом да донесем неке промене и у Хрватској, али и у региону, са посебном жељом да Хрватска уђе у ЕУ&qуот;, рекао је у интервјуу за Радио-телевизију Србије (РТС).

И јесте.

Хрватска је 2013. постала чланица Европске уније, пошто је решен спор са Словенијом о Пиранском заливу.

Донекле је наставио Месићев стил владања и био поборник да се треба суочити са прошлошћу, али је крајем мандата покушавао и да се додвори децници и седи на две столице, указује Свен Милекић.

„Та неодлучност да се изјасни и супротстави растућем национализму коштала га је другог мандата у кампањи 2014&qуот;, додаје.

„Што би ХДЗ гласачи бирали копију, када имају оригинал&qуот;, указује Пусић.

• „Није ЕУ учитељица, а ми мали ђаци&qуот;: Шта је Хрватска добила од чланства у Европској унији

Колинда Грабар-Китаровић (2015-2020)

У другом кругу избора 2014. Јосиповић губи од Колинде Грабар-Китаровић, и њена победа доноси повратак ХДЗ-а на председничко место.

„ХДЗ-у је требао умерен кандидат, без афера, а да има добре везе са Западом - све то је била Колинда&qуот;, објашнајва Милекић.

Некадашња министарка спољних послова и европских интеграција, бивша амбасадорка у Сједињеним Државама и помоћница генералног секретара НАТО-а за јавну дипломатију, уписала се у историју Хрватске као прва жена на председничкој функцији.

Прослављајући изборне резултате уз шампањац, поручила је да ће се борити за бољу државу.

„Не треба живети у прошлости, делити се по томе шта су нам били преци, већ се усредсредити на решавање текућих проблема, попут демографске кризе&qуот;, говорила је.

Залагала се за спољну политику окренуту свету, спочитавајући често претходнику Јосиповићу да је превише привржен региону, посебно Србији.

„Она је врло брзо у кампањи скренула у радикалне воде, а читав њен мандат варирао је од радикално десних до умеренијих потеза.

„После Туђмана, била председница највише десно оријентисана&qуот;, утисак је Милекића.

У јуну 2016, потписала је са Александром Вучићем, тада премијером Србије, Декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања између две земље.

Неколико месеци касније, када је делила пакетиће деци у Дубровнику поводом Дана дубровачких бранитеља, изјавила је да је изузетно разочарана јер су унутра биле српске чоколадице.

Током њеног мандата расте популарност деснице, док се погоршава стање у медијима и владавини права, оцењује политиколог Милекић.

Зоран Пусић тврди да је држава тада отишла „корак назад, клизећу ка туђманизму и историјском ревизионизму&qуот;.

Грабар-Китаровић се често фотографисала са војницима, али и са фудбалерима хрватске репрезентације у свлачионици после победе над Данском у четвртфиналу Светског првенства 2018.

Излазне анкете давале јој предност све до краја 2019. године, када је ушла у трку за други председнички мандат.

Ипак, у другом кругу тријумфује Зоран Милановић, кандидат централно-леве коалиције око СДП-а.

• Колинда и њен средњи прст као подршка женама
• Како су два суседна села на северу Хрватске постала бастиони вечитих политичких ривала
• Алојзије Степинац: Светац или злочинац који дели Балкан

Зоран Милановић (2020-2024)

Премијер у време када је Хрватска постала ЕУ чланица, провео је неколико година ван политичког живота.

Овај правник из Загреба се 2019. вратио у великом стилу када је победио Колинду Грабар-Китаровић.

Успео да привуче гласаче левице и центра, али и умерене десничаре који су вероватно сматрали да ХДЗ, која је и тада била стожер владе, не треба да има све полуге власти у рукама, објашњава Милекић.

„Милановићев мандат је био попут колажа, јер се опирао десници, а у неким случајевима јој је и повлађивао&qуот;, додаје.

Јавно је осудио „За дом спремни&qуот; као нацистички поздрав, али се на мети критика нашао када је вратио одликовања осуђеним ратним злочинцима, попут Бранимира Главаша, осуђеног за злочине против цивила у Осијеку 1991.

„Показао се као непредвидив политичар, а непредвидивост је негативна особина у политици&qуот;, оцењује Пусић.

• Шта је вратило Зорана Милановића на власт у Хрватској
• Председнички избори у Хрватској: Нови политички живот Зорана Милановића
• „Кремљенко“ против „Удбашенка“: Хрватски избори у сенци сукоба премијера и председника

Његов актуелни мандат обележили су контроверзни ставови око рата у Украјини и сукобима на Блиском истоку, али и редовним сучељавањем са премијером и лидером ХДЗ-а Андрејем Пленковићем.

Вишегодишњи тињајући сукоб распламсао се 2024. Милановићевом изненадним расписивањем избора и најавом да ће кандидовати за премијера Хрватске, што му је Уставни суд забранио.

Политички противници оптужују Милановићу да је проруски оријентисан, јер се противи слању хрватских војника на украјински фронт.

На критике често одговара несвакидашњим медијским наступима и сликовитим језиком нетипичним за политичара.

Од када је проглашена независност Косова, без сагласности Србије, коју је и Хрватска признала, „било је питање када ће Руси или неко трећи учинити исто&qуот;, рекао је.

Милановић је међу реткима на хрватској политичкој сцени који заговара и признавање Палестине, посебно у светлу рата у Гази који траје дуже од годину дана.

„Он води једну спољну политику, а влада другу&qуот;, закључује Милекић.

У кампањи пред изборе 29. децембра Милановићев слоган је „председник за председника&qуот;, исти који је Туђман користио 1997. године, можда због његовог става да су „Туђман и Тито најбоље што су Хрвати имали&qуот;.

• Иво Голдштајн: Шта су митови, а шта истине о односима Срба и Хрвата у Другом светском рату
• Превлака, „црвуљак територије&qуот;, као место спотицања Хрватске и Црне Горе
• Хрватско пролеће: Буђење нације које је уздрмало Југославију

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.26.2024)