Никад није лупус: Како смо заволели мрзовољног доктора Хауса

Иако можда на прву лопту није одушевио колеге лекаре, а још мање пацијенте, гледаоци широм света били су апсолутно купљени.

Хаус је била једна од највећих серија прве деценије 21. века. Вероватно и друге.

Била је савршени микс медицинских загонетки, људске драме и хумора.

Гомиле хумора, некада горког, некада црног и суровог, али увек одличног.

Међутим, без обзира на одличан сценарио, занимљиве заплете и сјајну глумачку екипу, већина људи је гледала Хауса због једног човека – самог Хауса.

Британски глумац Хју Лори, кога су гледаоци (пре свега британски) памтили као Џорџа из Црне Гује, Џаспера из 101. Далматинца и евентуално господина Литла из Стјуарта Литла, одједном је био необријани, намрштени доктор који је наизменично испаљивао стручне медицинске изразе и ироничне опаске.

И то са савршеним америчким акцентом.

Овај изванредан, али крајње неконвенционалан, медицински геније је за осам година и 177 епизода решио неке од најзагуљенијих здравствених случајева на свету, спасио небројено живота и изнервирао већину чланова породице и најближе пријатеље пацијената.

Процењује се да је 2008. године, током емитовања пете сезоне, Хауса гледало више од осамдесет милиона људи широм света.

Данас, двадесет година након премијере и дванаест година по емитовању финалне епизоде, готово је немогуће проценити колико људи је погледало серију током бројних реприза на телевизији, или је избинџовало преко неког стриминг сервиса.

• Дан Моћних ренџера: Увек нови, са истим моћима
• Твин Пикс - 32 разлога зашто волимо мистерију која траје
• Изгубљени на екрану: Двадесет година серије Лост

Ко је доктор Хаус?

Укратко, Грегори Хаус је главни извор главобоље управницима Принстон-Плејнсборо болнице у Њу Џерзију.

Као шеф дијагностичког одељења, Хаус је стручњак за опскурне медицинске случајеве.

Он је доктор који не воли пацијенте, али воле загонетке које се у виду болести крију у њима.

Због погрешне дијагнозе из прошлости шепа, зависник је од аналгетика, а ни различити облици самодеструкције му нису страни.

За осам година, Хаус је био упуцан, ухапшен, осуђиван, више пута је ризиковао докторску лиценцу, чак је и лажирао сопствену смрт.

Такође је и музикалан, духовит и невероватно секси, тако да имате све разлоге да га обожавате.

Хаусов тим

Иако се може рећи да се скоро све вртело око главног лика, Хаус никако није био оне-ман-схов.

Ту је пре свега његов тим дијагностичара који чине докторка Алисон Камерон (Џенифер Морисон), доктор Ерик Форман (Омар Епс) и доктор Роберт Чејс (Џеси Спенсер).

Заправо, бројни ТВ критичари су истакли како је свако од њих понаособ одговарао неком различитом аспекту Хаусове личности.

Чејс је огледало Хаусове ароганције, Форман је умео да буде немилосрдан и окрутан, док је докторка Камерон служила као подсетник да у њему још увек има људскости.

Чак и када се поставка променила, а у тим су ускочили Тринаестица (Оливија Вајлд), Тауб (Питер Џејкобсон) и Катнер (Кал Пен), динамика коју је са Хаусом имала оригинална тројка никада није поновљена.

Зато су и сви они остали у серији, макар и у позадини.

Лиса Кади (Лиса Еделстајн) је управница болнице и очигледно једина особа која зна како да се носи са Хаусом, процењујући када треба да попусти пред његовим захтевима - неки лекари би их назвали суманутим - а када да их одбије.

Хаус јој се, природно, противи, али најчешће када су њени аргументи чисто бирократски и административни, а мање медицински.

Поред тога што му је надређена, Кади је и Хаусова велика љубав и међусобно флертовање од прве до седме сезоне (они који су гледали знају због чега постоји овај временски оквир) представља срж њиховог односа.

И ту је наравно Џејмс Вилсон (Роберт Шон Ленард), онколог и Хаусов једини прави пријатељ.

Човек који га, успут звоцајући, прати у већини авантура унутар и изван болнице.

Попут викодина: Како су се људи навукли на Хауса

Када је прва епизода Хауса емитована, наша идеја о квалитетним телевизијским серијама почела је драстично да се мења, подсећа Шон Кејн, једна од уредница културе аустралијског Гардијана.

„Приказивала се друга сезона 'Жице' (Тхе Вире). Од 'Људи са Менхетна' (Мад Мен) су нас делиле три године, од 'Чисте хемије' (Бреакинг Бад) четири.“

„Хаус је имао 24 епизоде по сезони, што значи да се серија приказивала једном недељно скоро пола године, а данас је тешко замислити серију са више од осам епизода по сезони.“

А у оно време, нарочито у случају Хауса, квантитет свакако није негативно утицао на квалитет.

Марко Стојановић, 34-годишњи специјалиста трансфузиолог, не сећа се тачног тренутка када се навукао на ову медицинску драму, али јасно памти због чега је наставио да је гледа.

„Прво што ме је привукло серији био је свакако карактер главног лика, тај његов неодољиви сарказам, смисао за хумор, ароганција, сурова искреност и однос према колегама“, каже Марко.

Из сличних разлога је серију заволео и Вања Димић, 35-годишњи администратор осигурања, који је почео да је гледа „још у време канала Фокс Лајф, ЕИ ЦРТ телевизора и јединог кабловског провајдера у то време.“

„Допало ми се то што без длака на језику прича са свима, па и с надређеним, а ја у то време, бунтовник без разлога, видео сам у њему неког квази-идола“, каже Вања за ББЦ на српском.

Структура серије, као и генијалности Хауса као лика, натерали су Вању да, након неколико ухваћених епизода на телевизији, остатак серије заврши на компјутеру, у бржем темпу.

Медицински угао није толико привукао 27-годишњу дизајнерку Кристину Ивановић, када је пре скоро петнаест година, као једва тинејџерка, први пут гледала Хауса.

„Некако ме је привукла детективска страна целе приче. Памтим да сам једва чекала да буде на ТВ-у и да су увек биле две епизоде заредом“, каже Кристина, која је од тада, свих осам сезона серије погледала барем четири пута.

• Ко је ко у серији „Сабља“
• Пет разлога зашто нам је Чендлер омиљени пријатељ
• Мали водич кроз Мапетовце, за генерацију З

Хит на медицинском факултету

Хаус је свакако био глобални попкултурни феномен, а био је веома популаран, из очигледних разлога, међу студентима медицине.

„На факултету су нас одувек учили о лекарској етици, односу лекара и пацијента, понашању лекара према члановима породице, емпатији, док код Хауса није постојало апсолутно ништа од тога и мислим да је то оно што је привукло већину публике, поготово медицинаре, јер је било право освежење у односу на раније серије попут 'Ургентног центра' (ЕР)“, каже Марко Стојановић.

Наравно, поред самог лика, будуће лекаре највише су окупирали медицински заплети у серији.

„Све те комплексне медицинске дијагнозе, нека екстремна и врло ретка стања и обољења, па је тако за студенте свака епизода била изазов на неки начин, да уз помоћ те оскудне анамнезе у тих 45 минута успеју и сами да закључе о чему се ради, и да се замисле да ли би им баш то пало на памет“, каже Марко.

И колико год Хаус био генијалан (према неким подацима живот је изгубило свега осморо пацијената), некада просто није био у праву.

„Било је и неких нереалних, нетачних, научно-фантастичних момената, неке дијагнозе су могле да се поставе много лакше, брже, уз неке једноставније процедуре, али опет већина тога је била медицинско релевантно“, тврди Марко.

Паралеле са Шерлоком Холмсом

„Када сам серију гледала као мало старија сконтала сам да је доктор Хаус уствари Шерлок Холмс, па ми онда и није било чудно што толико волим серију“, каже Кристина Ивановић, којој је Хаус је био једина медицал драма коју је гледала.

Поред очигледних референци, попут презимена и карактерних особина главног лика, разни други трагови свако мало су искакали током осам сезона серије.

Прво, Холмс и Хаус деле адресу.

Холмс живи на адреси 221Б у улици Бејкер у Лондону, док Хаус такође станује у улици Бејкер у Њу Џерзију, у згради број 221, стан Б.

Холмсов сапутник у авантурама је доктор Џон Вотсон, а Хаусов доктор Џејмс Вилсон.

Ту је и шепање, мада је овде дошло до рокаде.

У првим авантурама Шерлока Холмса, Вотсон је тај који шепа због рана које је задобио као војни лекар у Авганистану.

Опијати нису страни Холмсу, који је у различитим причама умео да ужива у кокаину и морфијуму, пракса коју је др Вотсон строго осуђивао.

Хаусова зависност од Викодина, аналгетика који узима због бола у нози, створила му је гомилу проблема на приватном и пословном плану.

Обојица су музикални.

Холмс који је, током дубоког размишљања, често узимао виолину руке, док би Хаус свирао гитару или седао за клавир.

Чак обојица имају свог Моријартија.

Иако у делима Артура Конана Дојла Моријарти има већи улогу, Хаусов Моријарти такође успева да остави трага у животу доктора.

Хаусове животне лекције

Хаус има обичај да прича у метафорама, направи неко само њему разумљиво поређење, а потом изађе из кабинета, оставивши пацијента усред прегледа, и улети у операциону салу не би ли прекинуо интервенцију и спасио живот.

Хаусове изреке су биле толико популарне да је током емитовања серије била актуелна Фејсбук страница која је сваког дана избацивала једну нову Хаусову мудрост.

Али која је омиљена изрека међу фановима?

„Осим медицинске терминологије, урезало ми се много више од неколико цитата, а један се издвојио – 'Основна истина о људима је да сви лажу. Једина варијабла је о чему' (Ит'с а басиц трутх оф хуман цондитион тхат еверибоди лиес. Тхе онли вариабле ис абоут вхат)“, каже Вања Димић, који је и истетовирао ову Хаусову мудрост.

То је омиљена изрека и Марка Стојановића, а и Кристине Ивановић.

„И – 'никада није лупус' (Ит’с невер лупус)“, додаје Кристина.

Јер никада и није био.

Осим једном, у осмој епизоди четврте сезоне, када је и сам Хаус рекао да је „коначно Лупус“.

Али ето, то је тако ретко, да је на нивоу статистичке грешке.

Међутим, и поред кул цитата за тетоваже, шоље и мајице, фанови су могли много тога да науче од Хауса.

„Серија може много да вас научи о међуљудским односима, колико је данас вредно у животу имати права, искрена пријатељства, док је лекаре увек подсећала колико је племенито наше звање, колико је битна борба за истину, борба за сваког пацијента“, каже Марко.

Вања каже да је „Хаус генерално кретен, лош пријатељ, очајан партнер, зависник с дозволом да се дрогира Викодином&qуот;.

„Научио ме је да не размишљам о дрогама ни на који начин, па ни о лековима који могу проузроковати зависност.

„Али пре свега, научио ме је да сагледам ситуацију и из другог угла, да не могу све да знам и кад мислим да знам све.“

А и не би било лоше имати Хауса на послу, у некој форми, и одређеној дози.

„Једном сам навела лик доктора Хауса као доброг лидера тима“, Каже Кристина.

„Дефинитивно има део његовог карактера који јесте добар у лидерству, типа како наводи тим на креативно размишљање и приступ проблему.“

„А наравно научила сам и мноооооооого о медицини, па тако кад неко спомене неку болест и ја кажем да знам шта је то, увек следи и објашњење у виду 'Па погледала сам Хауса сто пута'.&qуот;

Хаусови наследници

Хаус је била једна од серија која је популаризовала концепт антихероја на ТВ екранима.

Публика више није желела да гледа само хероине и добре момке, већ некога ко би се често клацкао на ивици закона и држао се неуобичајеног моралног кодекса.

Тако смо добили Волтера Вајта, Дона Дрејпера, Декстера, главне ликове неких од највећих серија са почетка миленијума.

Ипак, постојале су серије које, ако нису у потпуности копирале формулу Хауса, онда су се макар трудиле да буду његови духовни наследници.

Можда најочигледнији пример је серија „Лажи ме&qуот; (Лие то ме) у којој Тим Рот глуми доктора Кала Лајтмена, стручњака у области невербалне комуникације, који са својим тимом помаже полицији у истрагама користећи се примењеном психологијом и интерпретирајући микро и фацијалне експресије и говор тела.

Чак се и Хју Лори вратио улози доктора у серији „Ченс&qуот; (Цханце), као форензички неуропсихијатар Елдон Ченс који упадне у вртлог полицијске корупције, манипулације и злостављања.

Нажалост, серија Ченс је отказана после само две сезоне.

Понеки гледаоци умеју да кажу да је серија Тхе Гоод Доцтор, о младом аутистичном хирургу Шону Марфију (Фреди Хајмор), делимично духовни наследник Хауса.

Ставимо јак акценат на оно „делимично“.

Последњи случај: Дванаест година касније

Они који су гледали, знају како је генијалан био крај серије.

Хаус је прво лажирао сопствену смрт (још једна паралела са чувеним лондонским детективом), а потом уз песму Кееп Ме Ин Иоур Хеарт Ворена Зевона оставио пригодан сувенир свакоме ко му је, за живота, нешто значио.

Затим су се он и Вилсон на моторима одвезли у одјавну шпицу.

И данас, дванаест година од финалне епизоде, иако потпомогнут штапом, Хаус и даље чврсто стоји на земљи.

„С обзиром на то да смо је супруга и ја, пре неких годину дана, избинџовали за отприлике месец и по, рекао бих да се, уз свега неколико серија, ова драма држи одлично“, сматра Вања Димић.

„Верујем да медицинске драме, иако је Хаус све само не примарно медицинска драма, могу да остану релевантне дуго, јер се медицина као таква не мења превише, да изузмемо чињеницу да Србија и дан-данас нема ту технологију какву је омалена болница из Њу Џерзија имала 2004. године.“

Иако јој је као великој љубитељки тешко да се дистанцира, Кристина Ивановић такође сматра да Хаусу године не могу ништа.

„Хаус је мени цомфорт схов којем се увек враћам и са уживањем гледам.“

Такође, захваљујући стриминг сервисиама, Хаус ових дана регрутује армију нових гледалаца, од којих се неки нису ни родили када је серија почела да се емитује на телевизији.

Судећи према ТикТоковима, Генерација З обожава Хауса једнако као било која друга.

Чак је и творац серије Дејвид Шор у недавном интервјуу за портал Ентертаинмент Веекли изјавио да не би рекао „Не“ неком наставку Хауса, али да мора да постоји добра прича.

И то је сламка за коју ја, а верујем и већина фанова, одлучује да се држи.

У случају да не дође до наставка, па, и даље имамо осам сезона са 177 епизода.

А то је доста Хауса.

• Како је „Суботом увече уживо“ постао ТВ феномен – а потом изгубио компас
• „Шогун“: Водич за епску самурајску хит серију
• Пет епизода серије „Отписани&qуот; инспирисаних историјским догађајима

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.28.2024)