Deda Mrazovi među nama: 'Svi možemo biti deo kruga dobrote'

Nose crvenu kapu, lice im prekriva bela brada, na leđima im poskakuje obešena vreća.

U novogodišnjoj noći ostavljaju poklone ispod jelke da naredna godina počne uz radost.

Lukavi su, međutim, ti Deda Mrazovi - umeju i da se preruše.

U vatrogasce dobrovoljce, koji usred noći ustaju iz kreveta da gase požare kilometrima daleko.

U mladiće i devojke koji u slobodno vreme kuvaju i dele besplatne obroke.

U ostvarene stručnjake koji su otišli iz Srbije, ali bi i dalje da „poprave" stvari u zemlji u kojoj su odrasli.

I u milione drugih ljudi koji su se zapitali „šta ja mogu da uradim za druge", stvarajući „krug dobrote".

BBC na srpskom je razgovarao sa nekima od njih.

• Može li ljubaznost da utiče na to koliko ćete živeti
• Zašto je smeh važan i kada nam najviše pomaže
• Tražimo jednog Rašu, pomozite nam

„Za sreću ne treba puno"

Krajem avgusta 2024. godine gorela je šuma u Borskom okrugu.

Oko 250 kilometara dalje, u Beogradu, vatrogasac dobrovoljac Dušan Jovanović bio je na redovnom poslu kada je stigao poziv da se pomogne.

Pošto je završio smenu, sa dvojicom kolega iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva (DVD) Matica Zemun uputio se ka istočnoj Srbiji, gde se vatra širila listopadnom šumom.

„Ostali smo do večeri. Velika površina je bila zahvaćena, teren je bio nepristupačan i veći deo smo prepešačili.

„Sutra smo se opet vratili na posao", govori Jovanović za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Kad Deda Mraz ne stiže, u pomoć pristižu vatrogasci

Dobrovoljno vatrogasno društvo (DVD) Matica Zemun postoji decenijama unazad, a njegovi članovi su muškarci i žene različitih zanimanja koji su prošli obuku i neophodne provere da bi se volonterski priključili operativnom timu.

Jovanović, zaposlen kao industrijski vatrogasac, nikada ne isključuje telefon na koji mu stižu pozivi za pomoć.

„Svi smo navikli na takve situacije.

„Ne razmišlja se preterano već se gleda kako da se posao završi što pre i da se smanji šteta", kaže Jovanović, koji je komandir u DVD-u.

U zgradi koju vatrogasci dobrovoljci dele sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, u centru Zemuna, on provodi deo slobodnog vremena poslednjih 16 godina.

„Ne postoji lepši osećaj nego kad nekome pomognete.

„Nije slučajno što mnoga deca žele da postanu vatrogasci ili policajci", kaže dok razgovaramo u restoranu DVD-a čije zidove ispunjavaju police sa retkim primercima vatrogasne opreme.

Njegov kolega, Aleksandar Trbić, koji je u DVD došao pre godinu dana, pokazuje fotografiju dečijeg crteža vatrogasnog kamiona, koju mu je poklonio sedmogodišnji sin.

„Budim se ujutru i zatičem crtež na stolu. Zbog takvih stvari sve što radim ima smisla", govori.

Biti vatrogasac znači prvi priteći u pomoć, a rizik uvek postoji, objašnjavaju skoro uglas.

„Čak i kad idemo da ugasimo kontejner sa smećem, ne znamo šta je unutra - bočica od parfema može da eksplodira", kaže Trbić, pokazujući prstom ka belom zvučniku u uglu prostorije.

To je razglas sa koga stižu pozivi.

„Kada se oglasi, sedam u vozilo i nikad ne znam šta će se desiti."

Uzbuđenje je uvek tu, ali straha nema.

Iako su se okupili da bi od vatre zaštitili ljude i imovinu, u mirnim danima najlepše im je druženje sa decom, koja ih redovno posećuju, privučeni parkiranim vatrogasnim kamionima.

„Nasmejano dete koje doživi kod nas nešto novo najlepši je deo posla", govori Jovanović.

Zato svake godine organizuju i novogodišnju vožnju kroz Zemun dok Deda Mraz sa vatrogasnog kamiona deli bombone.

Tura gradskim ulicama završava se u zgradi Matice dečijom novogodišnjom predstavom i podelom paketića, a Deda Mraz neočekivano stiže na scenu.

Kroz prozor - kao i svaki vatrogasac.

„Praznici izvlači dobrotu kod ljudi", kaže Jovanović, koji bi želeo da sledeće godine provede više vremena sa porodicom jer „za sreću ne treba puno".

Njegov kolega kratko je poželeo „zdravlje i sreću, a za ostalo će lako".

„Vredni smo i zaslužujemo divne stvari"

Za Mirjanu Jakšić, volonterku Kuhinje solidarnosti iz Novog Sada, dobro se može veoma jednostavno opisati.

Daješ koliko i šta možeš, ne očekujući da ti se direktno vrati, već želiš da budeš deo kruga davanja kome svi doprinose po malo, kaže za BBC na srpskom.

Poslednje četiri godine ona je deo zajednice koja dva puta nedeljno priprema i deli besplatne obroke za najugroženije u Novom Sadu.

Pridružila se želeći da radi sa grupama na društvenoj margini o čijim problemima je učila kao studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Pročitano u knjigama nije moglo da je spremi za ono što je videla na ulici kada je prišla ljudima koji su ostali bez doma, porodice, hrane, a od kojih većina okreće glavu da ne bi videla patnju koja se ne može sakriti.

Prvu podelu hrane opisuje kao „emotivni rolerkoster" koji nije očekivala.

„Ušli smo u napuštenu zgradu.

„Peli smo se stepenicama i sve vreme se osećao snažan miris, svuda je bilo smeća.

„Došli smo do prostorije u poluraspadu i zatekli smo ženu koja je tu živela.

„Nekoliko meseci kasnije ova zgrada je renovirana, i tu su sad drugi objekti. Ali sam tada shvatila koliko je mesta pored kojih svakoga dana prolazim, a da ne znam da tu neko živi", opisuje.

Mirjana je zaposlena, završava master na sociologiji i od 2020. godine volontira u Solidarnoj kuhinji.

„Mnogi koji rade u Solidarnoj kuhinji prošli su kroz neke oblike siromaštva.

„Zato imaju potrebu da sada to vrate nekome ko prolazi kroz istu situaciju", govori.

Volontiranje znači da obavlja sve zadatke - kuva, pakuje, raznosi hranu, čisti kuhinju, učestvuje u medijskom timu, bavi se logističkim stvari.

Radeći poslednje četiri godine sa najugroženijima, vidi da je siromaštvo mnogo više od nemanja hrane, odeće i prostora za život.

„Društvena izopštenost je mnogo veći problem.

„Kao što im treba hrana, našim korisnicima je podjednako potrebna podrška", objašnjava.

Ta podrška se ne zaustavlja samo na rečima.

„Neko želi da ode na razgovor za posao.

„Potrebno mu je da se okupa, pronađe odelo, tu smo i za takve stvari jer veoma je važna resocijalizacija kojom se niko ne bavi."

Zato je njena novogodišnja želja da se „promeni sistem".

„Potrebni su nam ljudi koji će zaista imati sluha za probleme i potrebe marginalizovanih grupa", kaže.

Šta god, međutim, radili i želeli za Novu godinu, Mirjana podseća da treba izdvojiti i vreme za sebe.

„Možda ćemo dobiti poklone, ali važno je da ne zaboravimo i da sami sebi nešto poklonimo.

„Da ne zaboravimo da smo vredni i da zaslužujemo divne stvari."

Pogledajte video o Deda Mrazu iz Svrljiga

„Svet oko nas nije dovršen"

Usred školskog hola ispunjenog đačkom vrevom u osnovnoj školi u Gornjem Milanovcu bila je biblioteka u kojoj je Dušica Božović provodila vreme.

Ova malo povučena prostorija bila je „mesto mira i sigurnosti, gde je u tišini, sama sa vlastitim mislima, mogla da istražuje".

„Tamo sam otkrila mnoge knjige", kaže lingvistkinja koja živi u Finskoj.

Tri decenije kasnije, kada je čula da škola u selu Saranovo u centralnoj Srbiji, u kome je provodila školske raspuste, nema biblioteku, poželela je da pokrene akciju kojom bi deci poklonila nešto od onoga što je nekada imala.

„U knjigama možete otkriti mnogo stvari kojih nema u vašem okruženju, u njima nalazite odgovore na neka pitanja. A možete naći i srodnu dušu", kaže za BBC na srpskom.

Iako godinama ne živi u Srbiji, govori da ne može da okrene glavu od problema u zemlji u kojoj je odrasla.

Zajedno sa Udruženjem za podsticanje dečijeg razvoja „Veliki mali svet" pokrenula je prikupljanje donacija za opremanje biblioteke knjigama, projektorom, platnom i društvenim igrama.

Biblioteka ne treba da bude samo prostor za pozajmicu besplatnih knjiga, već i kutak gde će deca rado provoditi vreme, učiti, odmarati i osećati se sigurno i ušuškano tokom užurbanih školskih dana, napisano je u pozivu.

Za dva meseca prikupljeno je više od pola miliona dinara.

Sa ovim novcem trebalo bi da se nabave knjige za 70 učenika, koji su do sada kupovali lektiru.

Dušica Božović kaže za sebe da je „popravljač".

„Znam da ne mogu sve da popravim, ali ne mogu da čekam ni druge da poprave.

„Ja i u Finskoj popravljam. Nikada svet oko nas neće biti dovršen. Moj moto je - hajde svi pomalo da nešto popravimo."

Za Dušicu je Deda Mraz „zajedništvo" od koga ima dve želje.

„Pošto je prikupljen novac, da škola u Saranovu zaista dobije biblioteku.

„I da ova akcija pokrene druge da razmisle šta možemo sami da promenimo na bolje."

• Deda Mraz u Srbiji - od opaklije i praporaca do crvenog kaputa
• Kakav je život kad ti je Deda Mraz prvi komšija
• Stotine Deda Mrazova širom sveta hrle napolje za božićne praznike

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.30.2024)