BBC vesti na srpskom

Како је „Терминатор" предвидео све наше страхове о вештачкој интелигенцији и шта можемо да научимо

Четири деценије после премијере, Терминатор са Арнолдом Шварценегером и даље је синоним за опасности које носе суперинтелигентне машине, што знатно утиче како данас разумемо вештачку интелигенцију.

BBC News 01.01.2025  |  Дориан Лински - ББЦ култура
Terminator
Гетти Имагес

Када у једној епизоди ХБО ситкома Силицијумска долина Томас Мидлдич (Ричард Хендрикс) групи људи објашњава пројекат платформе Пиед Пипер, опремљене вештачком интелигенцијом, један од учесника га упореди са Терминатором.

„Не, не, не&qуот;, прекида га узбуђени Мидлдич.

„Уверавам вас да овде нема никаквих Скајнет ситуација. Не, Пиед Пипер никада неће постати разумна машина и неће покушати да освоји свет&qуот;.

Прекасно - учионицу више није могао да контролише.

Захваљујући роботима-убицама и застранелој вештачкој интелигенцији Скајнету, Терминатор је постао синоним за читав спектар ситуација у којој се интелигентне машине окрећу против њихових твораца - људи.

Уредници фотографије сада већ рутински чланке о вештачкој интелигенцији опремају хромираном главом робота ловца-убице Т-800.

Роботичар Роналд Аркин је 2013. у говору о хуманоидним роботима под називом Како да НЕ направите Терминатора, користио инсерте из филма.

Али филм пружа различите погледе на овај проблем.

Филозоф Ник Бостром, чија је књига Суперинтелигенција из 2014. популаризовала егзистенцијални ризик неприлагођене вештачке интелигенције (АИ која није прилагођена људским вредностима и благостању), признао је да га супруга „завитлава помињући Терминатора и војску робота&qуот;.

У књизи Пут ка свесним машинама, АИ истраживач Мајкл Вулриџ се у целом једном поглављу жали на „терминаторски наратив у контексту вештачке интелигенције&qуот;.

Ту су и новији, уверљивији и утицајни филмови о вештачкој интелигенцији, попут филмова Екс Мацхина или Хер, али када се ради о опасностима које са собом доноси нова технологија, Терминатор је апсолутни владар - чак и 40 година након премијере.

„Он је данас, на неки забаван начин, чак и релевантнији него што је био када се појавио&qуот;, рекао је Камерон за Тхе Рингер о филму и наставку из 1991. године.

„Вештачка интелигенција је данас стварност са којом морамо да се суочимо - раније је била само фантазија&qуот;.

Против оружја и против машина

То је поприличан успех за филм који и није нешто посебно заинтересован да се бави вештачком интелигенцијом.

Пре свега, ради се о незаустављивом „човеку&qуот; који јури уплашену, али и способну жену.

Т-800 је немилосрдни убица у стилу Мајкла Мајерса из Ноћи вештица, због чега га је Камерон назвао „научнофантастичним слешером&qуот;.

Такође, ово је и филм о путовању кроз време на тему „вера против воље&qуот;, како Камерон воли да каже.

Укратко, негде између 1984. и 2029. године, Америка је комплетан одбрамбени систем поверила Скајнету.

Једног дана, Скајнет је досегао ниво суперинтелигенције – сопствени ум – и започео глобални нуклеарни рат.

Преживели људи су деценијама водили рат против Скајнетове армије робота.

Ипак, 2029. човечанство долази надомак победе захваљујући лидеру Џону Конору, па због тога Скајнет шаље робота Т-800 (Арнолд Шварценегер) у 1984. не би ли убио Џонову будућу мајку Сару Конор (Линда Хамилтон) пре него што она затрудни.

Покрет отпора, у покушају да спречи тај план, у исту годину шаље Кајла Риса (Мајкл Бин) са циљем да спаси Сару.

У једном од оних временских парадокса којима гледаоци и не би требало да се детаљно баве, Кајл се заљубљује у Сару и постаје у ствари Џонов отац.

Будућност је спасена.

Terminator
Гетти Имагес

Терминатор је, дакле, трилер, љубавна прича, промишљање о слободној вољи и сатира о нашој зависности од технологије.

То је анти-корпоративни, анти-ратни филм, филм који је против оружја и углавном против машина.

Готово сва технологија у филму, од аутоматских телефонских секретарица на некадашњим телефонима, до вокмена, појављује се у тренуцима када људи умиру.

Али нема пуно тога да каже о самој вештачкој интелигенцији.

Терминатор је на крају постао један од најпрофитабилнијих филмова свих времена - зарадио је 78,4 милиона долара.

Камерон то никада није очекивао.

Ссценарио је написао 1982. у малој, офуцаној хотелској соби у Риму, након што је добио отказ током снимања његовог првенца – филма Пирана 2: Мрешћење.

Продуценткиња Гејл Ен Хурд је била у стању да му обезбеди буџет од само 6,4 милиона долара.

Његов главни глумац, бивши бодибилдер недоказаних глумачких способности, није веровао у пројекат.

Шварценегер је пријатељу у то време причао о „неком усраном филму који тренутно снима и да ће на снимању провести пар недеља&qуот;.

Сам Камерон је очекивао да ће Терминатора на биоскопским благајнима прегазити два јесења епска научнофантастична филма: Линчова Дина и Одисеја 2010 Питера Хајмса, брзо заборављени наставак филма 2001: Одисеја у свемиру.

Не само да је Терминатор боље прошао, већ је и Скајнет заменио компјутера убицу ХАЛ-а 9000 из Одисеје као доминантан модел наратива у којем АИ полуди.

Много пре него што је такав сценарио постојао, потенцијалне опасности су се појављивале у облику робота, којег је створио Карел Чапек у комаду РУР из 1921, а популаризовао Фриц Ланг филмом Метрополис из 1927.

У одличној књизи Терминатор, коју је објавио Британски филмски институт, Шон Френч каже да је најупечатљивија сцена из филма – она у којој се Т-800 помаља из ватрене стихије док му се месо топи – посвета пламтећем роботу из филма Метрополис.

У то време, током 1920-их година, претпостављало се да ће интелигентне машине ходати и причати, баш као и Франкенштајнов монструм.

Популараност смртоносних робота је навела писца научне фантастике Исака Асимова да 1942. године скицира „три закона роботике&qуот;.

Био је то први покушај икада да се дефинише етичка вештачка интелигенција.

У стварном свету, доба вештачке интелигенције је званично почело 1956. у летњој школи Универзитета Дармаут, коју су организовали компјутерски научници Џон Мекарти (који је смислио и назив) и Марвин Мински.

Они су желели да створе машине које ће размишљати као људи, али се таква амбиција показала компликованијом него што су је они замишљали.

Историја развоја вештачке интелигенције је препуна успона и падова и представља циклус у којем се смењују „АИ пролећа&qуот; и „АИ зиме&qуот;.

Интригантна научна обећања привлаче пажњу, финансије и таленат који, међутим, нагло нестају након изневерених обећања.

Бум 1960-их, пре него што су размере техничких препрека постале очигледне, познат је и као Златно доба вештачке интелигенције.

Екстравагантне најаве „електронских мозгова&qуот; су навеле редитеља Стенлија Кјубрика и писца Артура Кларка да у Одисеју у свемиру (1968) уведу и вештачку интелигенцију у виду компјутера ХАЛ 9000.

Само име (Хеуристички програмирани алгоритамски компјутер) је дошло баш од Минског којег је Кјубрик ангажовао као консултанта.

Црвене очи модела Т-800 су сасвим сигурно посвета ХАЛ-у, док је сам филм Одисеја у свемиру, којег је Камерон гледао још као дете, овог редитеља и навео да почне да се бави филмом.

Данијел Кревије, историчар вештачке интелигенције, упоредио је сценарио са ХАЛ-ом (лоше програмирани компјутер који застрани) и сценарио трилера Колос ДФ Џонса из 1966. (компјутер постаје нова форма живота са божанским особинама).

У Џонсовом роману америчка влада прави не баш мудар потез када комплетну одбрамбену машинерију повери суперкомпјутеру из назива филма.

Колос постаје свестан и удружује се са совјетским парњаком и уцењивањем успева да натера човечанство да се потчини технолошкој диктатури и преда под претњама нуклеарним уништењем.

Колос није ништа друго него прото-Скајнет.

Крај историје

Ни ХАЛ-у ни Колосу нису била потребна људска тела.

Камеронова генијална иновација је комбиновала компјутер који се отргао свакој контроли (Скајнет) и робота убицу (Т-800).

Т-800 је форма вештачке интелигенције која је у стању да знања црпи из средине у којој се нађе, да решава проблеме, да изводи различите софистициране задатке, да имитира туђе гласове, али ипак има проблем при обављању нормалне конверзације.

Скајнет, чини се, може све осим да се креће.

У тренуцима када је Камерон писао сценарио за филм, британско-канадски компјутерски научник Џефри Хинтон се бавио обнављањем истраживања неуронске мреже и таквим приступом вештачкој интелигенцији – моделирањем машинске интелигенције по моделу неурона у људском мозгу.

Хинтон, добитник Нобелове награде за физику, недавно је постао и проповедник АИ судњег дана - „Интуиција ми говори да смо надрљали. Ово је и дословно крај историје&qуот; - али је, према тексту о њему у Њујоркеру, уживао у Терминатору.

„Није му сметало да је и Скајнет… Производ неуронске мреже; било му је драго да види како је технологија била приказана као нешто што даје наду&qуот;.

И сам назив Скајнет је можда посвета програму Ратови звезда, озлоглашеним сном председника Роналда Регана који је намеравао да САД окружи антинуклеарним штитом опремљеном ласерима.

На сву срећу по будућност франшизе, овим је нехотице најављен интернет – ова реч је постојала 1984, али није ушла у ширу употребу све до 1990-их.

Нека имена амбициозних стартап програма као што су Интеликорп, Синтелиџенс и Тинолеџ, вероватно су инспирисала Камерона да оригинално име творца Скајнета, корпорацију Сајбер дајнемикс, преименује у Сајбердин систем.

Када данас поново гледамо Терминатора, изненађујемо се када схватимо да се термин Скајнет помиње само два пута.

Кајл Рис, један од главних ликова филма, о техонолгији која је уништила све овако прича:

„Нова. Моћна. Повезана са свиме. Поуздана да ће управљати свим системима. Кажу да је све паметнија, нова врста интелигенције&qуот;.

„Потом је људе препознала као претњу и то не само оне који су представљали непријатеља.

„О нашој судбини је одлуку донела током једне милисекунде…истребљење&qуот;.

И дотле углавном и сеже заинтересованост Терминатора за вештачку интелигенцију.

И Камерон је у више наврата нагласио да се Терминатор филмови баве људима, а не машинама.

Блокбастер наставак из 1991. гоидине, Терминатор 2: Судњи дан, помало је допунио ову причу.

Она долази из другачијег временског парадокса - централна јединица и десна рука оригиналног Терминатора преживели су уништење и омогућили научнику Мајлсу Бенету Дајсону (Џо Мортон) да створи Скајнет.

Нови задатак хероја сад више није био само спасавање 10-годишњег Џона Конора од модела Т-1000 који је у стању да путује кроз време, већ и уништење Скајнета у његовој дигиталној колевци.

То је био и крај те приче, све док Камерон 2019. није продуцирао и написао сценарио за филм Терминатор: Мрачна судбина.

Међутим, прошао је тако да је Камерон за магазин Емпајер изјавио да наставци нису вредни помена.

У филму Терминатор 2, Т-800 (Шварценегер) је више заштитник него што је ловац, па стога и носи многа појашњења:

„Систем је почео да ради 4. августа 1997. године. Људске одлуке се више не спроводе у пољима стратешке одбране.

„Скајнет почиње да учи геометријском прогресијом. Постаје свестан сопственог постојања у 2.14 ујутру, 29. августа. Људи панично покушавају да га искључе.

„Скајнет узвраћа лансирањем нуклеарних пројектила на Русију, свестан да ће противнапад разорити Сједињене државе.

„Три милијарде људи нестаје током периода од 24 сата. Судњи дан&qуот;.

Ово се фундаментално разликује од Рисовог виђења.

У првом филму Скајнет на засебан начин тумачи сопствени програм и комплетно човечанство препознаје као претњу.

У сопственом интересу доноси одлуку у делићу секунде.

Ова контрадикција можда не смета гледаоцима, али зато илуструје кључно неслагање по питању егзистенцијалних ризика које са собом доноси вештачка интелигенција.

Лаик би лако могао да помисли да је неусклађена вештачка интелигенција побуњеничке и злонамерне природе.

Али Ник Бостром и њему слични мисле да права опасност долази услед немарног програмирања.

Замислите чаробњакову метлу у Дизнијевој Фантазији, која послушно прати све инструкције и то на екстремно погубан начин.

Други тип вештачке интелигенције нема довољно људских карактеристика па зато нема здрав разум и морални компас.

Први је превише хуман – себичан, озлојеђен, жељан моћи.

Теоретски оба могу да буду геноцидална.

Због тога Терминатор у исто време и помаже и омета наше разумевање вештачке интелигенције - шта за машину значи да је у стању да ,,размишља&qуот; и шта ту може да крене ужасно наопако.

Многи научници који се баве вештачком интелигенцијом презиру опсесију Терминатором због претераног потенцирања егзистенцијалног ризика од вештачке интелигенције на рачун много присутнијих опасности као што су масовна незапосленост, дезинформисаност и оружје.

„Пре свега, чини нас много забринутијим око ствари око којих реално не би требало да се узрујавамо&qуот;, пише Мајкл Вулриџ.

„Друго, одвлачи пажњу од ствари везаних за вештачку интелигенцију које би требало да нас брину&qуот;.

Камерон је у интервјуу за Емпајер открио да припрема сценарио за новог Терминатора који ће одбацити све досадашње оптерећујуће наративе, али ће да задржи идеју о „беспомоћним&qуот; људима супротстављеним вештачкој интелигенцији.

Ако се то догоди, биће фасцинантно испратити шта то режисер има да каже о вештачкој интелигенцији сада када о њој толико разговарамо – и плашимо се – скоро сваког дана.

Можда Терминаторова најкориснија порука научницима који се баве вештачком интелигенцијом може да буде она која се бави дилемом „воља против вере&qуот;.

Да људске одлуке одређују исход.

Ништа није неизбежно.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.01.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Наука & Технологија, најновије вести »