Film: Uznemirujuća tehnologija podmlađivanja slavnih
Kao što su kompjuterski generisana okruženja i doterane kaskaderske akcije postale norma, tako će verovatno i digitalno podmlađeni glumci.
U novom filmu Ovde, veteran glumac i Robin Rajt izgledaju ponovo kao tinejdžeri.
To je najnovija upotreba tehnologije koja bi mogla da ima dalekosežne, ali i štetne posledice.
Radnja novog filma Toma Henksa smeštena je u daleku budućnost, daleku prošlost i u svaki vremenski period između njih.
U režiji Roberta Zemekisa, adaptiran iz istoimene grafičke novele Ričarda Megvajera, on skače kroz istoriju jednog parčeta zemlje, viđen iz jedne te iste tačke tokom više hiljada godina.
Većina, međutim, govori o decenijama kad je ta oblast bila deo američke kuće u vlasništvu para kog igraju Henks i Robin Rajt.
- Recenzija filma „Irac": Skorseze podmladio De Nira, Paćina i Pešija ★★★★☆
- Čovek koji troši milione da bi se podmladio
- Kako je Indijana Džons izazvao pometnju u Jorkširu
Za ljubitelje Foresta Gampa (1994), najznačajniji aspekt filma je ponovni susret njegove dve zvezde zajedno sa režiserom Zemekisom.
Ali jednako upečatljivo je digitalno podmlađivanje koje je omogućilo da Henks i Rajt igraju likove u tinejdžerskim godinama pa nadalje.
Henks, koji danas ima 67 godina, prikazan je kao mršav i svežeg lica, sa gustom kovrdžavom kosom, baš kao što je izgledao kad je igrao u Sireni i Momačkoj večeri (1984) pre toliko godina.
Ako Zemekis može da postigne taj efekat u filmu Ovde, koliko će vremena proći pre nego što takvo podmlađivanje postane jednako uobičajeno kao korišćenje farbe za kosu i filmske šminke da bi se skinulo par godina sa glumčevog očiglednog godišta?
Zemekis je oduvek bio fasciniran time kako se ljudi i mesta menjaju tokom decenija – setite se samo samog Foresta Gampa, baš kao i trilogije Povratak u budućnost.
On je i odavno fasciniran digitalnim inovacijama, korišćenim za stvaranje jezivih animiranih lutaka, nastalih uz pomoć pravih glumaca i tehnologije „hvatanja pokreta" u Polarnom ekspresu (2004), Beovulfu (2007), Božićnoj pesmi (2009) i krajnje neobičnom Dobrodošli u Marven (2018).
Što se tiče samog Henksa, on deluje opušteno usled mogućnosti da igra mladalačke likove sve do smrti, a možda čak i posle nje.
U podkastu Adama Bakstona 2023. godine, on je rekao da kad su on i Zemekis snimajući Polarni ekspres, shvatili da nema ograničenja u tome šta bi ti kompjuterizovani trikovi mogli da urade.
„Svako sada može da rekonstruiše samog sebe u bilo kom dobu putem veštačke inteligencije i dipfejk tehnologije.
„Mogao bi sutra da me udari autobus i to bi bilo to, ali moje uloge bi mogle da se nastave, i nastave, i nastave. Sem svesti o veštačkoj inteligenciji i dipfejku, ništa vam ne bi govorilo da to nisam ja i samo ja", rekao je tada.
- Da li je Tom Henks deo izumiruće sorte pravih filmskih zvezda
- Tom Henks: Nisam baš uvek Gospodin Dobri momak
- Još jedan „Povratak u budućnost“ Majkla Džej Foksa
Uznemirujuće je pomisliti da bi, na duže staze, prave zvezde mogli da zamene njihovi AI dvojnici, i da bi, na kraće staze, podmlađivanje moglo da omogući veteranima Henksove generacije da igraju uloge koje bi, po pravu, trebalo da pripadaju novim glumcima.
Ali to bi zapravo lako moglo da se desi: podmlađivanje je od ismevane novotarije postalo korisna filmska alatka za manje od 20 godina.
Stručnjaci su 2006. godine za vizuelne efekte podmladili Patrika Stjuarta i Ijana Mekelena piksel po piksel za film Iks-men: Poslednje uporište, a najrasprostranjenija reakcija bila je čuđenje koliko su uglačano i robotski izgledali.
Ista tehnologija godinama se umereno koristila u naučnofantastičnim fantazijama kao što su Neobičan slučaj Bendžamina Batna (2008) i Tron: Nasleđe (2010).
A onda, 2019. godine, bila je ključna komponenta u nekoliko velikih filmova.
Dosadašnji rezultati polovični
Sejmuel L. Džekson je bio podmlađen u čitavom Kapetanu Marvelu da bi igrao Nika Fjurija iz 1990-ih.
Brojni glumci su dobili isti tretman u filmu Osvetnici: Kraj igre.
Vil Smit je bio ubica koji se bori protiv mlađeg klona u Blizancu Anga Lija i, kontroverzno, Martin Skorsezi je iskoristio podmlađivanje na Robertu De Niru, Al Paćinu i Džou Pešiju u Ircu.
Ali najslavnija demonstracija digitalnog podmlađivanja do sada verovatno je prošlogodišnji Indijana Džons i artefakt sudbine, u režiji Džejmsa Mangolda, koji je imao dugi flešbek sa Indijem kako se rve sa nacistima 1944. godine.
Neki kritičari su bili uzbuđeni ovim visokotehnološkim podsetnikom koliko je Ford bio zgodan 1980-ih.
Mnogo više njih je bilo skeptično.
Kad ste naviknuti na prizor izboranog i otromboljenog lica, ume da bude neprijatno videti njegov sablasni, sajber-botoksovani ekvivalent.
U Ircu je bilo smešno čuti Pešija kako se obraća 70-godišnjem De Niru sa „dečko".
I nije moglo da vam promakne da je, mimo uklanjanja bora, on širi, teži i tromiji nego što je bio kad je snimao Taksistu.
Zar ne bi imalo više smisla da su Skorsezi i Mangold koristili konvencionalne metode da podmlade njihove heroje?
Videti Rivera Feniksa kako imitira Forda kad je igrao Indija kao školarca u Indijani Džonsu i poslednjem krstaškom pohodu bilo je mnogo impresivnije nego videti Forda pretvorenog u pukog lika iz video igre.
A ne zaboravimo da je De Niro igrao mlađu inkarnaciju Vita Korleonea u tumačenju Marlona Branda u Kumu 2 , dok je Skot Tajler igrao mlađu inkarnaciju De Nirovog Nudlsa Aronsona u Bilo jednom u Americi – i oba su doživela uspehe.
Vratimo se na Zemekisa: da li je digitalno retuširanje bilo efektnije od tradicionalnih metoda koje su porodicu Mekflaj učinili mlađom ili starijom u Povratku u budućnost?
Možda nije, ali baš kao što su kompjuterski generisana okruženja i doterane kaskaderske akcije postale norma, tako će verovatno i digitalno podmlađeni glumci.
Ono što je upečatljivo za sada jeste koliko je ograničena bila upotreba ove tehnologije.
Do sada je digitalno podmlađivanje bilo više caka nego ozbiljna pripovedačka tehnika, a njena primarna svrha čini se da je bila manje da likovi izgledaju mlađe, a više da podseti gledaoce na filmove koje su gledali kad su i sami bili mlađi.
Emotivni udarac lažnog mladog Henksa u Ovde oslanja se na naše sećanje na pravog mladog Henksa kad je tek počinjao kao glumac.
Podmlađeni Ford u poslednjem filmu o Indijani Džonsu priziva uzbuđenje gledanja Indijevih klasičnih avantura.
Podmlađeni Mark Hamil se pojavljuje u televizijskoj seriji iz sveta Ratova zvezda Mandalorac i Knjiga Bobe Feta da bi se iskoristila naša ljubav prema originalnoj filmskoj trilogiji.
U međuvremenu, koncertna rezidencija Abba Vojidž, koja je premijeru imala u Londonu u maju 2022. godine, ima virtuelne „Abatare" koji liče na četvoro muzičara kako su izgledali 1979. godine.
U većini slučajeva podmlađivanje nije bilo korišćeno da produži karijere superzvezda ili da realizuje pripovesti koje se igraju s vremenom, već da kod gledalaca izazovu nostalgiju.
Ironično je za tehnologiju koja deluje toliko futuristički i revolucionarno da i dalje bude toliko opsednuta prošlošću.
- Da li se možemo zvanično podmladiti, kao što želi Bogoljub Karić
- „Starenje je bolest“ i to izlečiva, tvrdi naučnik sa Harvarda
- Kako veštačka inteligencija vraća filmske zvezde iz mrtvih
- „Dipfejk je budućnost stvaranja sadržaja“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.07.2025)