Pismo Filipa Ubovića, studenta FON-a kome su pretili zbog blokada: „Ne poznaju nas. Ne mogu da predvide naše korake, zato što su isuviše samozadovoljni“
Nova pre 21 sat | Autor: Nova.rs
Stojimo u tišini, sa otkucajem Nove godine naša lica su nepomična, udišemo vazduh natopljen mirisom goriva i smogom, a u pozadini čujem i vatromet koji zvuči kao artiljerijska paljba ili bombardovanje kog na svu sreću nema u mom iskustvu, ali ga ima u pričama sa kojima generacijski odrastamo.
Misli mi lutaju, skreću tamo amo, dok svom silom pokušavam da osvestim trenutak u kom se nalazim. Želim da taj miris koji osećam konstantno i svakodnevno bude miris koji me podseća i opominje na promenu, a ne na propadanje. Želim da zapamtim osećaj povezanosti sa ljudima dok naša tišina nadjačava tuđe eksplozije. Želim da sam potpuno umno i fizički prisutan jer želim da pamtim taj večnutak. Piše: Filip Ubović, student Fakulteta organizacionih nauka (FON) Mesec dana
