Охрабрујуће научне приче које су нас задивиле 2024. године

Потпуно помрачење сунца, изгубљени град у џунгли откривен сасвим случајно и нада за скоро потпуно изумрлог северног белог носорога – наука нам је прошле године пружила обиље повода за узбуђење.

Једна од највећих вести била је кад је свемирско путовање постало јефтиније и много лакше – Старшип Илона Маска направио је огроман корак ка томе да човечанство добије ракету са вишеструком употребом.

Наравно, није све било позитивно.

Кад су у питању лоше вести по планету, на пример, сада је готово сигурно да ће 2024. година бити најтоплија година у исторји према досадашњој евиденцији.

Али било је и много разлога за славље.

Ево наших седам омиљених охрабрујућих научних прича из прошле године.

• Историјски тренутак: Насина свемирска летелица скоро дотакла Сунце
• Насина мисија у потрази за ванземаљским животом на Јупитеровом сателиту
• Галаксија „Божиц́на светлост&qуот; открива како је настао Универзум

Помрачење Сунца

Десетине милиона људи широм Мексика, САД и Канаде су запањено пратили потпуно помрачење сунца.

То је када Месец стане између Земље и Сунца, заклонивши његово светло.

Потпуно помрачење сунца дешава се негде на Земљи отприлике сваких 18 месеци, али често у прилично ненасељеним областима, док је конкретно ово на путањи имало велике градове као што је Далас.

Пут тоталности – област у којој су људи могли да виде како Месец потпуно заклања Сунце – био је такође много шири ове године него током спектакуларног помрачења Сунца 2017. године.

Оно хватање ракете

У октобру је ракета Старшип Илона Маска успела први пут у историји да буде ухваћена приликом повратка на лансирну рампу.

Уместо да падне у море, долетела је на торањ за лансирање, ухваћена је џиновским паром механичких руку.

Био је то корак ближе амбицији Спејс Икса да направи брзо активирајућу ракету, која се може користити изнова и изнова, за лет на Месец, а можда чак и Марс.

„Био је ово дан за историјске уџбенике&qуот;, објавили су инжењери Спејс Икса кад се бустер ракета безбедно приземљила.

• Светлосно загађење: Где су нестале звезде
• Ново свемирско истраживање: Има ли живота на Урановим месецима
• Изгубљени светови који ничу из глечера

Мапирање мозга мушице

Могу да ходају, лебде, а мужјаци чак могу да певају љубавне песме да би завели женке – и све то са мозгом који је мањи од главе чиоде.

Али тек су у октобру научници који проучавају мозак винске мушице мапирали позицију, облик и везе сваке од њихових 130.000 ћелија и 50 милиона веза.

Била је то најдетаљнија икад урађена анализа мозга неке одрасле животиње, што је навело специјалисте за мозак да опишу овај пробој као „огроман корак&qуот; у разумевању наших властитих мозгова.

Један од вођа истраживања рекао је да ће то расветлити „механизме размишљања&qуот;.

„Случајно&qуот; откривени изгубљени град Маја

Замислите да сте гуглали нешто, стигли до 16. странице резултата и помислили: „Хеј, чекај мало, да то није изгубљени град Маја?&qуот;

Е, па управо се то десило Луку Олду-Томасу, докторанту са Универзитета Тулејн у САД, који је наишао на ласерски снимак мексичке организације за посматрање животне средине.

Кад је обрадио податке уз помоћ метода који користе археолози, видео је оно што је промакло свима другима – огромни древни град који је могао да буде дом за 30-50.000 људи на свом врхунцу између 750. и 850. године н.е.

У граду, који је нестао испод растиња џунгле у Мексику, археолози су нашли пирамиде, спортске терене и амфитеатре.

Овај комплекс – који су истраживачи назвали Валеријана – откривен је уз помоћ Лидара, типа ласерског снимања које мапира грађевине закопане испод вегетације.

Прва вантелесна оплодња носорога

Постоје само два северна бела носорога на свету, али је дошло до пробоја у истраживању плодности који доноси наду за спасење врсте.

Постигнута је прва трудноћа код носорога преко вантелесне оплодње.

Научници су ембрион носорога настао у лабораторији успешно пребацили у сурогат мајку.

Процедура је извршена на јужним белим носорозима, блиској сродној подврсти северних белих носорога која и даље има хиљаде примерака, и требало им је 13 покушаја да би у томе успели.

Мајка је на крају угинула од инфекције, али је аутопсија показала да је фетус величине 6,5 центиметара правилно растао и да је имао 95 одсто шансе да се роди жив, доказавши да је одржива трудноћа преко вантелесне оплодне носорога могућа.

Постоји 30 драгоцених ембриона северног белог носорога, а следећи корак је да се уз помоћ њих покуша вантелесна оплодна.

Конзервација успорава нестанак природе

Уз људске активности које доводе до онога што Светска фондација за природу (ВВФ) зове „катастрофалним&qуот; нестанком врста, понекад може да делује као да не региструјемо прилично много добрих вести о природи.

Али једна десетогодишња студија је показала да су акције конзервације ефикасне у смањењу губитка биодиверзитета у свету.

Научници из десетине истраживачких института прегледали су 665 испитивања мера конзервације у различитим земљама и океанима, и открили да оне имају позитиван ефекат код два од свака три случаја.

Мере су варирале од излегања лососа „чинук&qуот; до искорењивања инвазивних алги, а аутори студије су рекли да њихови налази нуде „трачак светла&qуот; за људе који раде на заштити угрожених животиња и биљака.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.08.2025)