Љубимци и бебе: Зашто волимо да гледамо слатке ствари на интернету

Буцкасто младунче панде неспретно покушава да уради колут, румена беба која се смеје, мачка тужних очију - друштвене мреже преплављене су гомилом сличних слика и снимака.

Скоро свако вече пред спавање Тамара Вукчевић проводи бар пола сата гледајући овакав садржај.

„Поправља ми расположење кад после напорног дана гледам слатке животиње или бебе.

„Слично се осећам као кад сам у детињству гледала цртани пре него што заспим или кад су ми родитељи читали приче&qуот;, каже ова студенткиња.

И није једина, јер на ТикТок-у постоји око 80 милиона видео снимака са хештегом #цуте (слатко) на којима су углавном мачке, зечеви, бебе или мала деца.

Слатке или љупке ствари могу брзо повец́ати активност у одређеним регионима мозга што ослобађају допамин, хормон задовољства, објашњава психолошкиња Анастасија Буџак са Факултета за медије и комуникацију.

„Људи углавном гледају ове снимке када желе да се осете боље или одложе дневне обавезе&qуот;, додаје она.

• Зашто имамо потребу да угњечимо слатке бебе
• Беба нилског коња скупо плаћа цену славе
• Компликована истина о мачјем предењу

Можда је до еволуције?

Тамара највише воли да гледа животиње - нерасположене мачке и младунце мајмуна у оделцима.

„Некад ми је жао што немам кућног љубимца, па на овај начин надокнадим време које бих хтела да проведем са животињама&qуот;, објашњава.

Одређене црте лица су људима постале посебно симпатичне током еволуције, сматра психолошкиња Буџак.

„И животињска и бебећа лица имају веће главе у односу на тело, крупне округле очи са ситним зеницама, мала уста и оглашавају се специфично, тако да од нас очекују неку реакцију&qуот;, каже.

У људској природи је да се повезује са светом који их окружује, пише Британика.

Интеракција са животињама уживо има много добрих страна, каже Буџак.

„Мачије предење побољшава наше расположење, играње са кућним љубимцима смањује стрес, крвни притисак и смирује анксиозност.

„Зато није необично што су на Јутјубу видео снимци мачака најгледанији&qуот;, објашњава психолошкиња.

У просеку, младунци паса и мачака људима су слађи него бебе.

„То је зато што су узгајани да изгледају као бебе&qуот;, сматра Мортен Крингелбах, неуронаучник са Универзитета Оксфорд.

„Они имају велике очи и велике уши. Када их видимо, мозак помисли 'ово би могла бити беба'&qуот;, рекао је у ранијем разговору за ББЦ.

Како мозак реагује на слаткоћу?

Када видимо нешто слатко, то покрец́е брзу мождану активност у орбитофронталном кортексу, делу мозга одговорном за емоције и задовољство.

Ова врста мождане активности утиче на жељу за негом и повезаношћу, што су нека од обележја родитељства.

Баш зато волимо да гледамо бебе и друге слатке ствари, сматрају научници са Универзитета Оксфорд.

Људи радије гледају бебе него лица одраслих, показује њихово истраживање.

Погледајте видео: Сад ме видиш, сад ме не видиш - папагај се забавио са саобраћајном камером

Шта је то слатка агресија?

„Дође ми да загрлим и згњечим неко слатко створење кад год га видим&qуот;, каже Тамара.

Та потреба се јавља када човека „преплаве емоције&qуот;, али то не значи да бисмо повредили то биће, утврдили су истраживачи са Универзитета у Калифорнији.

Такозвана „слатка агресија&qуот; помаже нам да останемо емотивно уравнотежени.

Кључну улогу и овде играју физичке пропорције као што су буцкасти образи и округло лице.

Чак ће и предмети заобљенијих ивица, попут будилника или фарова аутомобила, бити допадљивији људима.

Да ли слатки љубимци продају производе?

Медведићи, штенци и мачке на амбалажама производа Тамари привуку пажњу и током куповине.

„Не радим то свесно, али бих пре имала слику животињице или цртаног јунака на неком производу него било шта друго.

„Тако сам навикла и мислим да нисам једина&qуот;, каже она.

Због интересовања људи за животиње, трговци често користе слатке слике и имена животиња за рекламирање, пише у раду Ефикасност слика животиња у рекламама научника са Универзитета у Минхену.

Многи огласи, називи брендова, слогани и дизајн амбалаже односе се на животиње, па је тако кравица постала други назив млеко у Србији, по једном бренду, а Милка чоколада је годинама имала рекламе са љубичастом кравом.

На продају утиче и став потрошача према томе колико је животиња слатка и да ли може да буде кућни љубимац.

Погледајте видео: Како је љуљашка за бебе помогла болесном пингвину да прохода

Од ренесансних анђела до мимова

У историји уметности јако се ретко обраћа пажња на слатко - махом зато што је акценат стављамо на лепоту, сматра Мина Радовановић, историчарка уметности.

Док лепо значи „узвишено, достојанствено, морално, хармонично&qуот;, слатко, с друге стране „има намеру да омекша, приземљи, учини дело емотивно и чулно приступачнијим&qуот;.

„Најчешће слатко налазимо у детаљима митолошких или религиозних композиција, где су се сликале данас свима познате крилате бебе (путти).

„Управо одавде потиче концепт анђела као слатког и милог бића&qуот;, додаје она.

Најбољи визуелни пример су, „херувими у подножју Сикстинске Мадоне&qуот;, дело ренесанског уметника Рафаела.

Атмосфера љупког се постизала „пастелном палетом, изражено облим формама и физиономијом са великим очима на предимензионираној глави и малом телу&qуот;.

Ипак, слатко у уметности добија конкретно место средином 20. века унутар естетике масовне поп-културе.

Тада су уметници попут Ендија Ворхола користили допадљиве елементе из стрипова и сличних садржаја за децу „да би критиковали потрошачку културу&qуот;.

„Слатко је тада служило да укаже на површност друштва и свеопшту фасцинацију младоликим и наивним&qуот;, додаје Радовановић.

На крају, слатко је постало и део виртуелне стварности - у мимовима, стикерима, анимацијама.

У дигиталном простору, слатко се користи као универзални језик за преношење једноставних, брзих емоција, попут задовољства, узбуђења или емпатије, закључује она.

Погледајте: Како звучи Моцарт кад га певају пси

Цртани јунаци и модни трендови

Нису само стварне бебе и животиње популарне на интернету.

Бејби Јода - тужни ванземаљац у великом капутићу спуштених ушију из франшизе Ратови звезда освојио је друштвене мреже.

Слично се догодило и са Хелоу Кити, белом мачком са црвеном машном у коси, јунакињом из јапанског цртаног филма.

Цртани јунаци попут Микија Мауса, па чак и стандардни плишани медведи, у последњих неколико деценија добијали црта лица које наликују дечијим, показала су истраживања.

Али, слатке ствари су свуда, не само на мрежи.

Из Јапана је произишао и проширио се на цео свет стил цртања и модни правац назван „Каваии&qуот; - што значи „слатко&qуот;.

Јунаци нацртани у овом стилу имају румене образе, крупне цаклеће очи и умекшане црте лица.

Појављује се у мангама (јапанским стриповима), часописима, поп-музици и моди.

• Како кућни љубимци помажу развој деце
• Животиње које су се промениле због блискости са људима
• Шетња са псом у природи - лек за тмурну свакодневицу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.11.2025)