BBC vesti na srpskom

Mehurići stari milion godina mogli bi da reše misteriju ledenog doba

Radeći na temperaturi od minus 35 stepena Celzijusa, tim naučnika izvadio je ledeno jezgro duže od osam Ajfelovih tornjeva posmatrano od vrha do dna.

BBC News pre 5 sati  |  Džordžina Renard - BBC klima
naučnici na Antarktik
PNRA_IPEV
Naučnici su iskopali praistorijski led i sačuvali ga u zamrznutim pećinama na ledenom pokrivaču

Led star 1,2 miliona godina, po svoj prilici najstariji na svetu, iskopan je iz dubina Antarktika.

Radeći na temperaturi od minus 35 stepena Celzijusa, tim naučnika izvadio je 2,8 kilometara dugačak cilindar, ili ledeno jezgro, što je duže od osam Ajfelovih tornjeva posmatrano od vrha do dna.

Unutar leda raspršeni su mehurići vazduha, za koje se naučnici nadaju da će pomoći u rešavanju misterije koja prati istoriju klime na planeti.

Evropski naučnici radili su tokom četiri leta na Antarktiku, takmičeći se sa sedam država da prvi dopru do stene ispod zamrznutog kontinenta.

Njihov rad mogao bi da odgonetne jednu od najvećih misterija klimatske istorije naše planete - šta se dogodilo pre 900.000 do 1,2 miliona godina kada su poremećeni glacijalni ciklusi i kada su naši preci, po mišljenju nekih naučnika, zamalo izumrli.

„Ovo je neverovatan uspeh", kazao je profesor Karlo Barbante sa Ca' Foscari venecijanskog univerziteta, koji je bio koordinator istraživanja.

U rukama vam je komad led koji je star milion godina, objasnio je.

Ponekad vidite slojeve pepela iz vulkanskih erupcija, u kojima su maleni mehuri, neki od njih su mehurići vazduha koji su naši preci udisali pre milion godina, dodao je.

Tim je vodio italijanski Institut polarnih nauka i u njemu su bili istraživači iz deset evropskih država.

ledeno jezgro
PNRA_IPEV
Vazduh i čestice nastale pre više stotina hiljada godina zarobljeni su u ledu
mesto na Antarktik gde je iskopano ledeno jezgro
PNRA_IPEV
Međunarodni tim radio je nedeljama na temperaturi od minus 35 stepena Celzijusa kako bi iskopao ledeno jezgro

Tim je morao da prenese opremu za bušenje, laboratorije i kamp motornim sankama 40 kilometara od najbliže istraživačke baze.

Mesto na kome su bušili, nazvano Little Dome C, nalazi se na istoku kontinenta na nadmorskoj visini od skoro 3.000 metara.

Ledena jezgra izuzetno su važna za razumevanje kako se menja naša klima.

U njima su zarobljeni mehurići vazduha i čestice, koji otkrivaju promene u emisiji gasova staklene bašte i temperature, što pomaže naučnicima da shvate kako su se klimatski uslovi menjali tokom vremena.

Podaci iz drugih ledenih jezgara, među kojima je i jezgro nazvano Epika, pomogli su naučnicima da zaključe da je trenutni porast temperature povezan sa povećanom emisijom gasova staklene bašte do čega je došlo zbog sagorevanja fosilnih goriva.

Ali naučnici su želeli da idu dalje unazad kroz vreme.

Sada su u okviru projekta Beyond Epica: Oldest Ice potencijalno doprli do još 400.000 godina istorije.

„Mnogo je prošlosti u našoj budućnosti.

„Gledamo u prošlost da bismo bolje razumeli kako se klima ponaša i kako to možemo da projektujemo na budućnost", rekao je profesor Barbante.

Poslednji dani bili su izuzetno uzbudljivi pošto je tim uspeo da izbuši dublju rupu nego što se očekivalo na osnovu radarskih podataka, rekao je Robert Mulvejni, naučnik za ledena jezgra u organizaciji Britanska istraživanja Antarktika.

komadi ledenog jezgra
PNRA_IPEV
Ledeno jezgro presečeno je na komade od jednog metra koji će biti poslati različitim ustanovama na analizu

Jezgro je polako izvučeno iz ledenog pokrivača pomoću mašina za bušenje, a naučnici su oprezno očistili led koristeći krpe.

Presečeno je na komade od jednog metra, koji će biti transportovani brodom sa Antarktika na temperaturi od minus 50 stepeni Celzijusa.

Ovi komadi na kraju će stići do zamrzivača mnogih evropskih institucija, među kojima je Britanska istraživanja Antarktika u Kembridžu, gde će ih naučnici analizirati.

Stručnjaci žele da bolje razumeju šta se desilo pre 900.000 do 1.2 miliona godina.

U to vreme hladni i topli periodi smenjivali su se na od 41.000 do 100.000 godina.

Po nekim teorijama, tada su preci današnjih ljudi skoro izumrli, a njihov broj je možda pao na oko 1.000.

Naučnici ne znaju da li je ovo izumiranje koje se zamalo dogodilo bilo povezano sa klimom, objašnjava profesor Barbante.

Ali pokazuje da je ovo bio neobičan period koji je važno bolje razumeti, dodaje.

„Možemo samo da nagađamo šta će pronaći, ali bez sumnje će proširiti naše znanje o prošlosti naše planete", rekao je profesor Jori Rogelj, koji nije bio uključen u projekat, za BBC Njuz.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.11.2025)

BBC News

Povezane vesti »

Zabava, najnovije vesti »