Што изађе из владиславиних руку свако би пожелео! Израђује кутијице за тамјан и кадионице са мотивима розета манастира Драганац
Курир 11.01.2025
“Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева, По јасности његова гласа, По томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају са иконостаса, И што сваки у руци држи храм…” Овај стих песме “Порекло” Десанке Максимовић можда најбоље осликава чудесни стваралачки рад и стање душе Владиславе Чолић из Винче.
Њени радови су више од дела академског сликара, јер су вођени вером. Кадионице извајане њеном руком изгледом вас враћају у прошла времена, на њима су као најлепша чипка латице, моравске розете симболи јединства, мира и стабилности, камени мотиви српских манастира. Красе и керамичке кутије у којима се чува тамјан. И то посебан, миришљав, прављен по старој рецептури, рукама монаха манастира Драганац који се налази у близини Гњилана, источном делу Косова и
