Što izađe iz vladislavinih ruku svako bi poželeo! Izrađuje kutijice za tamjan i kadionice sa motivima rozeta manastira Draganac
Kurir pre 1 sat
“Ja znam ko sam po zvonu što sa zadužbina nemanjićkih peva, Po jasnosti njegova glasa, Po tome što me od Studenice do Mileševa pradedovi gledaju sa ikonostasa, I što svaki u ruci drži hram…” Ovaj stih pesme “Poreklo” Desanke Maksimović možda najbolje oslikava čudesni stvaralački rad i stanje duše Vladislave Čolić iz Vinče.
Njeni radovi su više od dela akademskog slikara, jer su vođeni verom. Kadionice izvajane njenom rukom izgledom vas vraćaju u prošla vremena, na njima su kao najlepša čipka latice, moravske rozete simboli jedinstva, mira i stabilnosti, kameni motivi srpskih manastira. Krase i keramičke kutije u kojima se čuva tamjan. I to poseban, mirišljav, pravljen po staroj recepturi, rukama monaha manastira Draganac koji se nalazi u blizini Gnjilana, istočnom delu Kosova i
