Шамарчина и папирић су одредили мој животни пут: Људи, сећања – писац Венко Андоновски

Рођен сам у Куманову у Улици Перо Чичо број 1. У ноћи мог рођења је било страшно невреме и нестала је струја. Мајка се порађала царским резом, тако да је једва спасла главу. И она и ја. Пошто су њу спашавали, мене су спустили и заборавили поред отвореног прозора и тек су ме се „сетили” 10 минута касније. Ваљда је та прва промаја проузроковала моју жељу за криком и књижевношћу. Отац је радио као новинар у „Новој Македонији” и због његовог посла следеће године