Zašto je važno zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusovih

Napori da se ograniči rast temperature su ugroženi, budući da je 2024. potvrđena kao najtoplija godina svih vremena.

Svet se približio zagrevanju većem od 1,5 stepeni Celzijusovih, pošto novi podaci pokazuju da je 2024. bila najtoplija godina na planeti otkad se vodi evidencija.

Da bi se izbegle najštetnije posledice klimatskih promena, skoro 200 zemalja pristalo je da pokuša da zadrži dugoročni rast temperature ispod ovog nivoa.

• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera
• Novo upozorenje naučnika: Planeta može biti toplija i za tri stepena

Zašto je zadržavanje globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusovih važno?

Naučnici tvrde da svako povećanje temperature od 0,1 stepen Celzijusovih sa sobom nosi veće rizike po planetu, kao što su duži toplotni talasi, agresivnije oluje i šumski požari.

Cilj od 1,5 stepeni Celzijusovih dogovoren je zato što postoje neki veoma čvrsti dokazi da bi posledice mogle postati mnogo ekstremnije kako se svet bude sve više bližio rastu od 2 stepena.

Neke promene bi mogle da postanu nepovratne.

Nauka nije sasvim sigurna, ali posledice globalnog zagrevanja od 2 stepena Celzijusovih naprema globalnom zagrevanju od 1,5 stepeni Celzijusovih mogle bi da budu:

• Ekstremno vreli dani bi u proseku bili 4 stepena topliji na srednjim geografskim širinama (regioni izvan polova i tropa), naprema 3 stepena sa 1,5 stepeni rasta
• Rast nivoa mora bio bi 0,1 metra viši nego na 1,5 stepeni Celzijusovih, izloživši i do 10 miliona ljudi više češćim poplavama
• Biće izgubljeno više od 99 odsto koralnih grebena, za razliku od 70-90 odsto sa rastom od 1,5 stepeni

Šta je Pariski sporazum?

Svetski lideri su se 2015. godine zarekli da će pokušati da spreče rast globalnih temperatura veći od 1,5 stepeni Celzijusovih iznad temperatura s kraja 19. veka – poznatih kao „predindustrijski" nivoi.

Pod njim su skoro sve zemlje sveta pristale da smanje emisije gasova efekta staklene bašte koje izazivaju globalno zagrevanje.

Usvojen od 194 strana (193 zemalja plus EU) u glavnom gradu Francuske 12. decembra 2015. godine, Pariski sporazum je stupio na snagu 4. novembra 2016. godine.

Šta piše u Pariskom sporazumu?

Sporazum navodi spisak obaveza:

„Ulaganje napora" da se ograniči rast svetske temperature na 1,5 stepeni Celzijusovih i da ostane „daleko ispod" 2,0 stepena u odnosu na temperature zabeležene u predindustrijskim vremenima

Postizanje ravnoteže - poznate kao neto nula - između gasova efekta staklene bašte koje ljudi ispuštaju u atmosferu i gasova koje aktivno uklanjaju, u drugoj polovini ovog veka

Svaka zemlja mora da postavi vlastite ciljeve smanjenja emisija, koji se razmatraju svakih pet godina da bi se podigle ambicije

Bogate zemlje moraju da pomognu siromašnijim zemljama obezbeđivanjem sredstava, poznatih kao klimatske finansije, kako bi se ove adaptirale na klimatske promene i prebacile na obnovljivu energiju

Cilj od 1,5 stepeni Celzijusovih se generalno gledano prihvata kao dvadesetogodišnji prosek, umesto kao jedna godina.

I zato, iako je 2024. godina bila više nego 1,5 stepeni Celzijusovih toplija u odnosu na predindustrijska vremena, to ne znači da je prag Pariskog sporazuma premašen.

Šta su zemlje uradile od postizanja Pariskog sporazuma?

Svetski lideri se sreću svake godine da bi raspravljali o klimatskim obavezama, na međunarodnim samitima poznatim kao COP-ovi (Konferencije strana).

Svi COP-ovi posle 2015. godine pratili su kako se zemlje nadovezuju na ono što su obećale u Parizu.

Kad je sporazum potpisan, vlade su priznale da pariski ciljevi neće ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusovih.

Aktuelni planovi i dalje održavaju svet na oko 2,6 stepeni do 2,8 stepeni zagrevanja do 2100. godine, prema UN.

Ali to bi moglo da padne ispod 1,9 stepeni Celzijusovih ako bi sva obavezivanja na neto nulu bila postignuta, što znači da bi zemlje morale da uvedu više mera kako bi postigle vlastite ciljeve.

Na COP28 u decembru 2023. godine, zemlje su se prvi put dogovorile da „doprinesu tranziciji sa fosilnih goriva", mada nisu bile prisiljene na preduzimanje mera.

Ali nije bilo značajnog napretka na COP29 u novembru 2024. godine.

Mnoge zemlje, među njima Kanada, Novi Zeland i neke ostrvske države, rekle su da je sporazum postignut na samitu bio preslab i da je razvodnio obaveze preuzete prethodnih godina.

• Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
• Upozorenje naučnika: Velike šanse da će globalno zagrevanje preći granicu od 1,5 stepeni
• Šta je ozonski omotač i kakva mu se budućnost smeši

Šta je Pariski sporazum obećao siromašnijim zemljama?

Pariski sporazum je učvrstio obećanje prvi put dato 2009. godine da će bogatije zemlje sveta uplaćivati 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine kako bi pomogle zemljama u razvoju da izađu na kraj sa posledicama klimatskih promena i izgrade zelenije ekonomije.

Godine 2020. sakupljeno je svega 83,3 milijarde dolara, a cilj je na kraju postignut 2022. godine, prema podacima OECD.

Godine 2023. zemlje su se prvi put složile da bi trebalo otvoriti fond isključivo za gubitke i štetu.

To je novac koji treba da pomogne zemljama da se oporave od posledica klimatskih promena.

Na COP29, zemlje su se dogovorile da ažuriraju cilj iz 2020. godine.

Bogatije zemlje su se obavezale da obezbede 300 milijardi dolara godišnje zemljama u razvoju do 2035, sa širim ambicijama za 1,3 biliona dolara sakupljenih iz privatnih i javnih izvora do istog datuma.

Međutim, zemlje u razvoju, koje su se nadale da će dobiti više, kritikovale su brojku od 300 milijardi dolara kao „tričavu sumu".

• COP29: Kritike na klimatski dogovor vredan 300 milijardi američkih dolara
• COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara
• Četiri načina kako klimatske promene utiču na ekstremne vremenske prilike

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.14.2025)