Šta je savetodavni referendum koji predlaže Vučić

Dok se studentske blokade i protesti zbog smrti 15 ljudi u Novom Sadu 1. novembra prošle godine nastavljaju i u 2025, umesto odgovornosti koju traže, mogli bi da dobiju - referendum.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na raspisivanje savetodavnog referenduma o njegovoj smeni.

Predlog je izneo pozivajući se na podatke ankete nezavisne, nestranačke organizacije civilnog društva CRTA, prema kojoj 61 odsto stanovnika Srbije podržava studentske proteste, a 52 odsto njih bi glasalo za razrešenje predsednika Republike na referendumu.

Iako će možda imati priliku da odgovore na referendumsko pitanje, glas birača neće biti presudan.

Savetodavni referendum „nije pravno obavezujući", pa zakonodavna i izvršna vlast nije dužna da postupi u skladu sa referendumskom odlukom, piše u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.

Razlikuje se od obavezujućeg referenduma, koji se takođe usvaja većinom glasova izašlih birača i koji „proizvodi pravno dejstvo od dana proglašenja ukupnih rezultata referenduma", dodaje se u zakonu.

• Krši li predsednik Srbije ustavna ovlašćenja
• Ko je Zagorka Dolovac i zašto je to tako teško saznati
• Novi protest studenata u Beogradu: 'Bitno je da imaš (u)stav'
• RIK: 59,73 odsto izašlih na referendum glasalo za promenu Ustava, nisu stigli prigovori na regularnost

Poslanici vladajuće koalicije podneće u sredu 100 potpisa za održavanje savetodavnog referenduma o poverenju predsedniku, najavila je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

U prvim reakcijama na ovaj predlog, predstavnici opozicionih stranaka kažu da je „ovo pokušaj skretanja pažnje sa protesta" i da ne žele da u učestvuju u toj „predstavi".

Ko i zbog čega raspisuje savetodavni referendum?

Raspisuje ga Narodna skupština „o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem", navodi se u Zakonu o referendumu.

Pored referendumskog pitanja i ponuđenih odgovora, mora biti jasno naznačeno da se radi o savetodavnom referendumu.

Skupština je zatim dužna da se „posebno izjasni o prihvatanju ili neprihvatanju pribavljenog mišljenja građana prilikom donošenja odluke", dodaje se.

Najviše zakonodavno telo u Srbiji obavezno je da raspiše savetodavni referendum i u slučaju kada donosi akt suprotan odluci koja je prethodno donesena na referendumu.

Ali, u slučaju promene zakona ili donošenja novih zakona suprotnih mišljenju građana iskazanom na savetodavnim referendumima, Narodna skupština nema tu dužnost.

Može li se predsednik razrešiti referendumom?

Ne, prema postojećim zakonima.

Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem, navodi se u Ustavu.

Odluka o razrešenju predsednika Republike Srbije donosi se u Narodnoj skupštini ukoliko se smatra da je povredio Ustav, a za pokretanje glasanja o razrešenju potrebna je podrška najmanje trećine poslanika, piše u Zakonu o predsedniku Republike.

Potom Ustavni sud u roku od 45 dana odlučuje da li je do povrede Ustava došlo.

U slučaju da se utvrdi da jeste, procedura se nastavlja u skupštini, gde je potrebno dve trećine glasova za razrešenje predsednika.

Ako Ustavni sud odluči da nije došlo do kršenja Ustava, postupak o razrešenju se obustavlja kada se odluka objavi u Službenom glasniku.

• Vučić otišao sa čela Srpske napredne stranke, osniva narodni pokret
• Vučićev narodni pokret za državu - šta se može očekivati
• Zašto se u Srbiji pominju „strani agenti"

O čemu se sve u Srbiji odlučivalo na referendumima?

Od uvođenja višestranačja u Srbiji pre više od tri decenije, u Srbiji se sedam puta glasalo na referendumima.

Referendumi iz 1990, 2006. i 2022. organizovani su zbog promene ustava.

Čak 90 odsto birača je u julu 1990. podržalo donošenje Ustava Republike Srbije, izmene Ustava je u oktobru 2006. podržalo oko 53 odsto izašlih i tada je donet „mitrovdanski" Ustav, a 2022. je ustavne izmene podržalo 60 odsto glasača, uz izlaznost tek nešto veću od 30 odsto.

Tokom 1992. su održana čak tri neuspešna referenduma o ustavnim amandmanima i državnim simbolima, a na jednom od njih predloženo je da „Marš na Drinu" postane državna himna.

U aprilu 1998. izjašnjavalo se „o učešću stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji", a gotovo 95 odsto birača glasalo je protiv.

• Svi naši referendumi
• Odluke u rukama građana: Usvojene izmene Zakona o referendumu i ispunjen uslov sa ekoloških protesta
• „Godina kada je mržnja produbljena": Referendum na Kosovu - 30 godina kasnije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.15.2025)