Primirje u Gazi: Otvorena pitanja o sporazumu

Izrael i Hamas su postigli načelni sporazum o primirju za okončanje 15 meseci dugog rata, ali još nije izvesno da li stupiti na snagu.

Katarski premijer, šeik Muhamed bin Abdul Rahman Al Tani rekao je da bi sporazum stupiti na snagu u nedelju, 19. januara ako ga odobri izraelska vlada.

Izraelska vlada je u četvrtak, 16. januara trebalo da održi sednicu, ali je odložila, optužujući Hamas da u poslednjem trenutku želi da izdejstvuje jpš neke ustupke.

Hamas je odgovorio da je potpuno posvećen dogovoru.

Ovaj sporazum je najdramatičniji pomak u ratu, koji je otpočeo kada su palestinske ekstremističke grupe, predvođene Hamasom, napale Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da će on „zaustaviti borbe u Gazi, dovesti preko potrebnu humanitarnu pomoć palestinskim civilima i vratiti taoce njihovim porodicama posle više od 15 meseci provedenih u zatočeništvu".

Za dolazak u ovu tačku bilo je neophodno više meseci mukotrpnih indirektnih pregovora, pogotovo zato što Izrael i Hamas u potpunosti ne veruju jedan drugom.

• Primirje načelno dogovoreno, ali rat se nastavlja - desetine mrtvih u najnovijem napadu na Pojas Gaze
• Kako glasi sporazum o primirju u Gazi i može li da potraje
• Primirje u Gazi će zaustaviti ubijanje, ali neće okončati sukob

Hamas je želeo potpuno okončanje rata pre nego što pusti taoce, što je bilo neprihvatljivo za Izrael.

Primirje bi trebalo da stavi rat na pauzu dok se ne ispune njegovi uslovi. Ali, Izrael je nastavio bombardovanje Pojasa Gaze.

Nejasno je da li će sporazum o primirju, ako bude potvrđen, značiti da je rat okončan za stalno.

Jedan od ključnih ratnih ciljeva Izraela bio je uništenje Hamasovih vojnih i vladalačkih sposobnosti.

U prethodnih 15 meseci, Izrael je ubio najstaknutije vođe Hamasa - Ismaila Hanijea i Jahju Sinvara.

Iako ga je Izrael značajno uzdrmao i oslabio, Hamas i dalje ima izvesne sposobnosti da operiše i da se pregrupiše.

Oslobađanje talaca i zatvorenika

Nejasno koji su taoci živi ili mrtvi, ili da li Hamas zna lokaciju svih onih za koje se ne zna gde su.

Hamas je zahtevao puštanje nekih zatvorenika koje Izrael odbija da oslobodi.

Veruje se da u njih spadaju i oni koji su učestvovali u napadima 7. oktobra.

Ne zna se i da li će Izrael pristati da se povuče iz tampon zone do određenog datuma ili će njegovo prisustvo tamo biti otvorenog kraja.

Bilo kakvo primirje će biti krhko.

Primirja između Izraela i Hamasa koja su zaustavljala prethodne ratove bila su uzdrmana čarkama i na kraju su propala.

Vremenski raspored i složenost ovog primirja znači da čak i najmanji incident može da se pretvori u krupnu pretnju po mir.

• „Horor scene" na muzičkom festivalu u Izraelu: Pronađeno 260 tela, ljudi bežali od kiše metaka
• Došli su da se zabave na muzičkom festivalu u Izraelu, a onda su spasavali živote
• Devojka nemačko-izraelskog porekla koju je oteo Hamas je mrtva, potvrdila njena majka

Kako bi primirje moglo da funkcioniše?

Primirje bi trebalo da bude sprovedeno u tri faze.

Iako se tvrdi da su obe strane sada pristale na njega, izraelski kabinet za bezbednost i vlada moraju da odobre sporazum pre nego što bude mogao biti primenjen.

Prva faza: Oslobađanja talaca i zatvorenika

U govoru u kojem je saopštio postizanje sporazuma, portparol izraelske vlade David Menser rekao je da će 33 taoca, od kojih se očekuje da budu žene, među njima i pripadnice vojske, deca, stariji ili povređeni, biti razmenjeni za palestinske zatvorenike.

Posle toga, ne zna se koliko je ostalih preostalih talaca još živo.

Troje talaca će biti pušteno odmah, rekao je palestinski zvaničnik za BBC, dok će se ostatak razmene odvijati u periodu od šest nedelja.

Tokom ove faze, izraelska vojska će početi da se povlači iz naseljenih oblasti, ali se ne zna koliko će dugo to da traje.

Izrael će takođe dopustiti raseljenima koji se sada nalaze na jugu Gaze da počnu da se vraćaju na sever.

Skoro svih 2,3 miliona stanovnika Gaze morali su da napuste domove zbog izraelskog naređenja o evakuaciji, izraelskih vazdušnih napada i borbi na terenu.

Katarski premijer Šeik Muhamed bin Abdul Rahman Al Tani potvrdio je da će doći do pojačavanja isporuka humanitarne pomoći u svim delovima Pojasa Gaze, baš kao i rekonstrukcije bolnica.

Tačna količina pomoći još je jedan detalj koji ostaje da bude potvrđen.

Upitan koliko je samouveren da će se primirje nastaviti posle prve faze, on je rekao da pregovarači imaju vere, ali da će to zavisiti od upletenih strana.

„Očekujemo da se strane pridržavaju dogovora", dodao je on.

Palestinski zvaničnik je rekao da će detaljni pregovori za drugu i treću fazu započeti 19. dana primirja.

Ako, kada i kako će izraelske trupe napustiti koridor Filadelfi na granici sa Egiptom ostaje još da bude finalizovano.

Druga faza: Još oslobađanja

Detalji druge i treće faze biće finalizovani tokom implementacije prve faze, kaže katarski premijer Šeik Muhamed bin Abdul Rahman Al Tani.

Druga faza obuhvata pregovore o „trajnom prekidu rata", rekao je američki predsednik Džozef Bajden na konferenciji za štampu na kojoj je saopštio postizanje sporazuma.

Ako pregovori budu trajali duže od šest nedelja, obustava vatre će se nastaviti, rekao je Bajden.

Veruje se da će preostalih muški taoci - i vojnici i civili - biti pušteni u zamenu za još palestinskih zatvorenika.

Izrael je saopštio da je pristao na puštanje stotina palestinskih zatvorenika, dok je palestinski zvaničnik govorio da će biti oslobođeno njih više od 1.000.

Oko 190 njih služi kazne od 15 ili više godina zatvora.

Izraelski zvaničnik je rekao za BBC da oni osuđeni za ubistvo neće biti pušteni na okupiranu Zapadnu obalu.

Trebalo bi i da dođe do potpunog povlačenja izraelskih trupa iz Gaze i početka „održivog zatišja".

To je u prethodnim predlozima bilo definisano kao „trajni prestanak vojnih i neprijateljskih operacija".

• Izraelska i palestinska deca koja su držana kao taoci i zarobljenici
• Oslobađanje izraelskih talaca iz Gaze dovelo do smrti više od 270 Palestinaca
• Hamas silovao i sakatio žene u napadu na jug Izraela, saznaje BBC

Treća faza: Obnova Gaze

Treća i poslednja faza će sadržati rekonstrukciju Gaze, što bi moglo da potraje godinama.

Bajden je rekao da će u ovoj fazi raseljeni Palestinci moći da se vrate u njihova naselja u svim oblastima Gaze.

Posmrtni ostaci ubijenih talaca takođe će biti vraćeni njihovim porodicama, rekao je on.

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu
• Zašto Izrael i dalje gradi naselja na Zapadnoj obali

Može li Tramp da preuzme zasluge za primirje?

Izabrani predsednik Donald Tramp preuzeo je na društvenim mrežama zasluge za sporazum o primirju između Izraela i Hamasa.

On je rekao da je „epski sporazum o primirju mogao da se desi samo kao rezultat naše istorijske pobede u novembru".

U Dohi, katarski premijer, šeik Muhamed bin Abdul Rahman Al Tani odgovarao je na pitanja medija nakon što je objavio postizanje sporazuma.

Prvo pitanje je bilo zašto je došlo do postizanja sporazuma baš sada i da li je pritisak dolazećeg američkog predsednika bio taj koji je bio presudan.

Al Tani je rekao da je Katar iskoristio „zamajac" koji je počeo da se gomila poslednjih meseci.

„Videli smo korake koje su nedavno preduzele SAD a koji su doveli do ovog trenutka", rekao je on.

Dodao je da je ono što su videli od SAD u poslednjih nekoliko dana bila saradnja koja je nadrastala obe administracije, što je on opisao kao očiglednu posvećenost postizanju sporazuma.

Kako će primirje biti sprovedeno?

Izraelska vlada treba da ddobri sporazum.

Međutim, očekuje se da će on to uraditi, uprkos protivljenjima nekih ministara sa krajnje desnice vlade.

Upitan koliko je uveren da će se sporazum nastaviti i nakon prve faze, katarski premijer je novinarima odgovorio da imaju vere i da sve sada zavisi od strana u sporazumu.

Upitan koji će se mehanizmi primeniti da se osigura da se obe strane pridržavaju dogovora, on je rekao da će tri zemlje - SAD, Egipat i Katar - nadzirati primenu sporazuma.

„Očekujemo od strana da će se pridržavati sporazuma", dodao je on, ali je i priznao da su ovi tipovi sporazuma veoma složeni.

Ko će upravljati Gazom?

Koje stranke će voditi Gazu posle rata ostaje jedno od najvećih pitanja bez odgovora.

Palestinska uprava mora da bude jedina vladajuća snaga u Gazi posle rata, izjavio je palestinski ministar Muhamed Mustafa u sredu, pre objave postizanja sporazuma.

Izrael odbija da dopusti da Hamas nastavi da upravlja ovom teritorijom.

On takođe odbija da dozvoli da Gazom upravlja Palestinska prava, koja vlada okupiranom Zapadnom obalom.

A Izrael želi da zadrži bezbednosnu kontrolu nad Gazom i posle okončanja sukoba.

Međutim, on sarađuje sa SAD i Ujedinjenim Arapskim Emiratima na planu za privremenu administraciju koja bi upravljala Gazom dok se reformiše Palestinska uprava.

Nova administracija bi potom preuzela vladavinu kao stalna vlada.

• Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok
• Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
• Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.16.2025)