Шта је саветодавни референдум који предлаже Вучић

Док се студентске блокаде и протести због смрти 15 људи у Новом Саду 1. новембра прошле године настављају и у 2025, уместо одговорности коју траже, могли би да добију - референдум.

Председник Србије Александар Вучић позвао је на расписивање саветодавног референдума о његовој смени.

Предлог је изнео позивајући се на податке анкете независне, нестраначке организације цивилног друштва ЦРТА, према којој 61 одсто становника Србије подржава студентске протесте, а 52 одсто њих би гласало за разрешење председника Републике на референдуму.

Иако ће можда имати прилику да одговоре на референдумско питање, глас бирача неће бити пресудан.

Саветодавни референдум „није правно обавезујући&qуот;, па законодавна и извршна власт није дужна да поступи у складу са референдумском одлуком, пише у Закону о референдуму и народној иницијативи.

Разликује се од обавезујућег референдума, који се такође усваја већином гласова изашлих бирача и који „производи правно дејство од дана проглашења укупних резултата референдума&qуот;, додаје се у закону.

• Крши ли председник Србије уставна овлашћења
• Ко је Загорка Доловац и зашто је то тако тешко сазнати
• Нови протест студената у Београду: 'Битно је да имаш (у)став'
• РИК: 59,73 одсто изашлих на референдум гласало за промену Устава, нису стигли приговори на регуларност

Посланици владајуће коалиције поднели су у среду 100 потписа за одржавање саветодавног референдума о поверењу председнику, саопштила је председница Народне скупштине Ана Брнабић.

У првим реакцијама на овај предлог, представници опозиционих странака кажу да је „ово покушај скретања пажње са протеста&qуот; и да не желе да у учествују у тој „представи&qуот;.

Председник Републике је једини функционер који се бира на директним изборима, гласовима бирача који заокружују његово име и презиме, због чега су законске могућности за његово разрешење сужене само на случајеве кршења Устава, каже Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука (ФПН), за ББЦ на српском.

„Скупштина не може да одлучује да ли председник ужива поверење грађана, нити је то питање за референдум, то је нонсенс и неуставна процедура.

„Никада у историји Србије и Југославије се о томе није одлучивало на референдуму, нити је било иницијатива за тако нешто&qуот;, објашњава Јовановић.

Политиколог предлог власти види као „политички маневар&qуот; са два циља.

„Усмерен је ка скретању пажње са студентских блокада и покушаја да се спречи њихово ширење у масовнији протест, али и одговор на иницијативе о формирању прелазних влада које би припремиле услове за наредне изборе.

„Овакво стање дугорочно није одрживо, јасно је да се тражи излаз из политичке кризе, али сматрам да референдум није начин да се то учини&qуот;, додаје.

Ко и због чега расписује саветодавни референдум?

Расписује га Народна скупштина „о питању од ширег значаја из своје надлежности ради прибављања мишљења грађана о одлуци која треба да буде донета у вези са тим питањем&qуот;, наводи се у Закону о референдуму.

Поред референдумског питања и понуђених одговора, мора бити јасно назначено да се ради о саветодавном референдуму.

Скупштина је затим дужна да се „посебно изјасни о прихватању или неприхватању прибављеног мишљења грађана приликом доношења одлуке&qуот;, додаје се.

Највише законодавно тело у Србији обавезно је да распише саветодавни референдум и у случају када доноси акт супротан одлуци која је претходно донесена на референдуму.

Али, у случају промене закона или доношења нових закона супротних мишљењу грађана исказаном на саветодавним референдумима, Народна скупштина нема ту дужност.

Професор Јовановић наглашава да тема референдума која се овога пута предлаже није „од ширег значаја у надлежности скупштине&qуот;, како закони прописују.

„Поставља се питање зашто није покренута иницијатива да се преиспита да ли председник крши Устав, што јесте у надлежности скупштине и због чега је било много јавних оптужби против председника&qуот;, додаје политиколог.

Вучић и Брнабић позвали су опозиционе посланике да прикупе још 67 потписа, који би уз 100 потписа из владајуће коалиције омогућили „смену&qуот; председника.

Прикупљањем 167 гласова у парламенту обезбедила би се двотрећинска већа, али она није неопходна за усвајање мишљења грађана исказаног на саветодавном референдуму, каже професор Јовановић.

„Да би се о саветодавном референдуму одлучивало, потребна је већина од свих народних посланика, односно најмање 126 њих.

„Коалиција око СНС има сама ту већину и, да су заиста хтели то да ураде, могли би и без опозиције&qуот;, објашњава.

• Мандат мање за СПС - РИК, Вучић против превремених избора на јесен
• Шта су групе за притисак и утичу ли на власт у Србији
• Убедљива победа СНС на изборима за Скупштину Србије, у скупштину улази 10 листа - РИК

Може ли се председник разрешити референдумом?

Не, према постојећим законима.

Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком или разрешењем, наводи се у Уставу.

Одлука о разрешењу председника Републике Србије доноси се у Народној скупштини уколико се сматра да је повредио Устав, а за покретање гласања о разрешењу потребна је подршка најмање трећине посланика, пише у Закону о председнику Републике.

„У том случају, после подношења иницијативе питање разматра Одбор за уставна питања, организује се скупштинска расправа којој присуствује и председник, а после завршетка расправе предлог се усваја простом већином од свих народних посланика и шаље Уставном суду на разматрање&qуот;, каже Милан Јовановић.

Уставни суд у року од 45 дана одлучује да ли је до повреде Устава дошло.

У случају да се утврди да јесте, процедура се наставља у скупштини, где је потребно две трећине гласова за разрешење председника.

Ако Уставни суд одлучи да није дошло до кршења Устава, поступак о разрешењу се обуставља када се одлука објави у Службеном гласнику.

• Вучић отишао са чела Српске напредне странке, оснива народни покрет
• Вучићев народни покрет за државу - шта се може очекивати
• Зашто се у Србији помињу „страни агенти&qуот;

О чему се све у Србији одлучивало на референдумима?

Од увођења вишестраначја у Србији пре више од три деценије, у Србији се седам пута гласало на референдумима.

Референдуми из 1990, 2006. и 2022. организовани су због промене устава.

Чак 90 одсто бирача је у јулу 1990. подржало доношење Устава Републике Србије, измене Устава је у октобру 2006. подржало око 53 одсто изашлих и тада је донет „митровдански&qуот; Устав, а 2022. је уставне измене подржало 60 одсто гласача, уз излазност тек нешто већу од 30 одсто.

Током 1992. су одржана чак три неуспешна референдума о уставним амандманима и државним симболима, а на једном од њих предложено је да „Марш на Дрину&qуот; постане државна химна.

У априлу 1998. изјашњавало се „о учешћу страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији&qуот;, а готово 95 одсто бирача гласало је против.

• Сви наши референдуми
• Одлуке у рукама грађана: Усвојене измене Закона о референдуму и испуњен услов са еколошких протеста
• „Година када је мржња продубљена&qуот;: Референдум на Косову - 30 година касније

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.16.2025)