Појас Газе у мапама: Како је 15 месеци рата драстично променило живот на овој територији

Споразум о примирју у Гази је постигнут, али је 15 месеци борби имало разарајући утицај на обалској палестинској територији.

Бомбардовање и копнена инвазија израелске војске уследили су као одговор на до сада невиђени прекогранични напад Хамаса 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људи, а за таоце је узет 251 човек.

Израел је рекао да покушава да уништи војне и управљачке способности ове исламистичке групе, посвећене уништењу Израела, која држи Газу под контролом од 2007. године.

Али више од 46.600 Палестинаца је погинуло у последњих 15 месеци, према Министарству здравља којим управља Хамас.

Становници Газе надају се да ће најновији споразум коначно донети мир, али Уједињене нације упозоравају да би могле бити потребне године или чак деценије да би се ова територија обновила.

Овај визуелни водич приказује неке од драстичних начина на које се живот променио током рата.

• Примирје у Гази почиње у недељу, израелска влада одобрила договор
• Примирје у Гази ће зауставити убијање, али неће окончати сукоб
• Израел и Палестинци: Све што треба да знате о дугогодишњем сукобу

Како се разарање ширило

Израелски напади су на почетку били усмерени на север Газе, где је Израел тврдио да се борци Хамаса крију међу цивилним становништвом.

Северни град Беит Ханоун, свега два километра од границе, био је једна од првих области на мети израелских удара.

Он је претрпео тешко разарање.

Израел је наставио да бомбардује град Газу и друге урбане области на северу и наредио цивилима да се преселе јужно од реке Вади Газа „ради безбедности и заштите&qуот; , пре него што је започео копнену инвазију крајем октобра.

Али је Израел покретао и ваздушне нападе на јужне градове према којима су бежале стотине хиљада становника Газе са севера.

Крајем новембра, делови југа ове територије остали су у рушевинама, баш као и већина севера.

Израел је почетком децембра још више почео да бомбардује јужне и централне делове Газе, пре него што је покренуо копнену инвазију на Кан Јунис, а у јануару је више од половине зграда у Гази било оштећено или уништено.

За петнаест месеци сукоба вероватно је оштећено скоро 60 одсто зграда широм Појаса Газе, док је град Газа претрпео највеће разарање, према стручњацима из ЦУНИ центра за дипломске студије и са Орегонског државног универзитета, који су анализирали сателитске податке.

УН процењују да у оштећене зграде спада више од 90 одсто стамбених јединица у Гази, са 160.000 њих потпуно уништених и још 276.000 тешко или делимично оштећених.

Током читавог рата, Хамас – ког Израел, Велика Британија и многе друге земље сматрају терористичком организацијом – и његови савезници учествовали су у жестоким борбама против израелских снага на терену.

Такође су испаљивали хиљаде ракета на Израел.

Настанак огромног града-шатора

Живот пре рата био је тежак у Гази – годинама је био предмет израелско-египатске блокаде која је строго ограничавала ко и шта може да уђе и изађе, а обе земље су тврдиле да је то неопходно због безбедности.

Иако је, према Светској банци, скоро две трећине становништва живело у сиромаштву, а хиљаде њих су живеле у избегличким камповима које води УН, имала је и болнице, школе и продавнице.

Али Газа – свега 41 километар дуга и 10 километара широка и окружена Медитеранским морем и затвореним границама са Израелом и Египтом – сада је у огромним деловима ненастањива.

Читави квартови су сравњени са земљом.

Пољопривредно земљиште на ком су се некада налазиле стаклене баште сведене су на песак и крш тешком механизацијом и тенковима коришћеним у операцијама чишћења израелских трупа.

Пре рата, већина од 2,2 милиона становника Газе живела је у четири највећа града – Рафи и Кан Јунису на југу, Деир ал-Балаху у средишту, и граду Газа, који је био дом за 775.000 људи – али је скоро читаво становништво сада расељено.

Породице су биле расељаване више пута док је Израел мењао жариште операција, испрва говорећи људима на северу да се селе јужно од реке Вади Газа, која пресеца Појас отприлике на пола, а касније прогласивши низ зона за евакуацију на југу.

Сателитски снимци показују огромно ширење шатора које су подизали расељени људи у Ал-Мавасију, танком појасу углавном обрадивог земљишта дуж медитеранске обале, близу границе са Египтом, који је Израел означио као „хуманитарну зону&qуот; у октобру 2023. године.

Израел је проширио ту зону у мају, тако да обухвати делове Кан Јуниса и Деир ал-Балаха, након што је покренуо копнену офанзиву у Рафи, где је уточиште потражило више од милион људи.

Али она је од тада изнова била смањивана, док је Израел гађао области за које је тврдио да у њима оперише Хамас и покреће нападе кријући се међу расељеним цивилима.

У августу су УН процениле да више од 1,2 милиона људи борави у Ал-Мавасију, коме недостају кључна инфраструктура и основне услуге, а величина му је варирала од седам квадратних километара кад је први пут настањена, па до 72 квадратна километра.

Пренатрпаност је постала главни разлог за забринутост у импровизованим склоништима УН-а у централној и јужној Гази, међу којима су нека далеко премашила капацитете.

Друге породице живе у шаторима или импровизованим склоништима у ограђеним комплексима или на отвореним просторима и плажама.

Потрага за храном

Око 1,8 милион људи проживљава високе нивое акутне несташице хране, међу њима скоро 133.000 људи који се суочавају са катастрофалном несташицом хране, према Интегрисаној класификацији фаза прехрамбене сигурности (ИПЦ), светском телу одговорном за проглашавање глади.

Њхова анализа за период од септембра 2024. до августа 2025. године показала је да су нивои акутне неухрањености 10 пута већи него што су били пре почетка рата.

Чак и пре актуелног сукоба, хуманитарна помоћ је била потребна скоро 80 одсто становништва Газе.

Испоруке хуманитарне помоћи су се потпуно обуставиле на око 10 дана кад су Израел и Египат затворили граничне прелазе после 7. октобра, а наставиле су да пристижу много мањим интензитетом – око 50 камиона је улазило сваког дана у јануару до сада, према подацима УН-а.

Израел оспорава цифре УН-а, али чак и његови подаци показују да је само 140 камиона дневно улазило у јануару до сада, а највиши број је био 226 дневно, колико је ушло у априлу.

У марту је Светски програм за храну рекао да би намиривање основних прехрамбених потреба захтевало да најмање 300 камиона дневно уђе у Газу и подели храну – што је цифра која никад није била достигнута откако је започео сукоб.

Званичници УН су за ситуацију окривили израелска војна ограничења за испоруке хуманитарне помоћи, непријатељства која су била у току, и крах реда и закона.

Израел инсистира да не постоје ограничења на количину помоћи која сме да буде испоручена у Газу и широм ње, и окривљује агенције УН-а за неуспех у дељењу пошиљки.

Он такође оптужује Хамас за крађу помоћи, што ова група негира.

Пораст сиромаштва

Сукоб је такође имао катастрофалан утицај на привреду Газе, за коју Светска банка каже да се смањила за 86 одсто у првом кварталу 2024. године, што је „највеће забележено економско смањење&qуот;.

Она такође истиче да скоро 100 одсто становништва сада живи у сиромаштву у поређењу са 64 одсто пре рата, а цена основних потрепштина скочила је за скоро 250 одсто.

Конференција Уједињених нација о трговини и развоју УНЦТАД каже да су трошкови разарања изазваног ратом процењени на 18,5 милијарди долара – око седам пута више од читавог бруто домаћег производа (БДП) Газе за 2022. годину.

Упозорили су у октобру да ће, чак и једном кад буде постигнуто примирје, бити потребно 350 година да се поново достигне привредни ниво Газе из 2022. године – уколико не успе да расте брже него што је могла под економским и ограничењима кретања која су била на снази од 2007. године.

Многим здравственим установама онемогућено је да функционишу услед последица оштећења или несташице залиха и горива.

У многе болнице су такође упадале израелске снаге, јер је војска тврдила да их Хамас користи у војне сврхе.

Хамас и званичници болница су негирали ту тврдњу.

Болница Ал-Шифа у граду Гази – некада највећа медицинска установа у Гази – остала је у рушевинама, иако је сад успела да отвори одељење за хитне случајеве.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) кажу да су убиле или заробиле стотине „терориста&qуот; и пронашле оружје и обавештајне податке „у читавој болници&qуот; у њихове две велике тамошње операције.

Светска здравствена организација (СЗО) каже да само 18 од 36 болница у Гази и даље делимично функционише, а још 11 пољских болница описано је као потпуно или делимично функционално.

Дуг опоравак

Осим многобројих изгубљених људских живота, Програм УН за животну средину (УНЕП) упозорио је да ће бити потребно много времена и да се обнови штета у Гази.

Они описују да су водоводни и санитарни системи „готово у потпуности онеспособљени&qуот;, упозоравају на гомилање смећа по камповима и склоништима, као и на ризик да хемикалије из уништених соларних панела и употребљене муниције контаминирају земљу и водоснабдевање.

Процењује се и да се приликом сукоба накупило више од 50 милиона тона рушевина.

Из УНЕП-а наводе да би могло да потраје 21 годину да се очисти сав крш и експлозивни заостаци рата.

„Значајна и све већа штета по животну средину у Гази прети да осуди људе на болан и дуг опоравак&qуот;, каже извршни директор Ингер Андерсен.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• „Газа су само гробља распршена свуда“
• „Невероватан осећај”: Како људи у Гази и Израелу реагују на вест о примирју
• Примирје у Гази: Отворена питања о споразуму

(ББЦ Невс, 01.18.2025)