Примирје у Гази: Израел и Хамас разменили таоце и затворенике

Прва фаза договора о примирју је званично и почела пошто је Хамас предао три израелска таоца Црвеном крсту, а Израел 90 палестинских затвореника.

То је потврдила и израелска војска која је преузела Дорис Штајбрехер (31), Роми Гонен (24) и Емили Дамари (28).

Оне су сада на територији Израела и одведене су на лекарски преглед.

Израел је, такође, ослободио 90 палестинских затвореника, који су предати Црвеном крсту.

Египат је, као земља посредник у споразуму, саопштио да ће 1.890 палестинских затвореника бити ослобођено у првој фази у замену за 33 израелска таоца, односно 30 затвореника за једног таоца.

Размена талаца и затвореника била је и разлог јутрашњег вишечасовног одлагања ступања договора о примирју на снагу.

Хамас није на време доставио Израелу имена првих троје талаца које је планирао да ослободи, а Израел је одговорио ваздушним нападима у којима је страдало скоро 20 људи.

Нетањаху је претходно прву фазу, која такође обухвата и шестонедељни прекид ватре, описао као „привремену&qуот;.

Истакао је да је договор постигнут захваљујући помоћи одлазећег америчког преседника Џозефа Бајдена, али и новоизабраног Доналда Трампа.

Додао је да ће се Трамп постарати за то да Израел поседује неопходно оружје и муницију, као и да Израел „задржава право&qуот; да настави борбе уколико буде било потребно.

Бајден је подсетио да је споразум у овом облику предложио управо он у мају и додао да је „регион у бити промењен&qуот;.

„После толико патње и смрти, данас је оружје у Гази утихнуло.

„Сада је на новој администрацији да примени овај споразум&qуот;, навео је одлазећи председник.

• Појас Газе у мапама: Како је 15 месеци рата драстично променило живот на овој територији
• Како гласи споразум о примирју у Гази и може ли да потраје
• Примирје у Гази ће зауставити убијање, али неће окончати сукоб
• Примирје у Гази: Отворена питања о споразуму

Истовремено, конвоји хуманитарне помоћи ушли су у Газу, а хиљаде интерно расељених Палестинаца је почело да се враћа кућама.

Разговори о условима преласка у другу фазу прекида ватре требало би да почну 16. дана прве фазе и биће усредсређени на постизање „трајног краја рата&qуот;.

Детаљи друге фазе су још увек неизвесни, али се очекује да ће преостали живи таоци бити ослобођени пошто Израел ослободи палестинске затворенике.

Такође би дошло до потпуног повлачења израелских трупа из Газе.

Трец́а и последња фаза означиће почетак реконструкције Газе, што што би могло да потраје годинама.

Тада би требало да буду решена кључна питања о будуц́ности Газе, као што су ко ц́е њоме управљати и да ли се Израел у потпуности повлачи.

Катар, заједно са Америком и Египтом, одиграо је кључну улогу у посредовању између Израела и Хамаса.

Из катарског Министарства спољних послова саветују све становнике да „предузму мере предострожности, буду на опрезу и чекају упутства из званичних извора&qуот;.

После неколико дана неизвесности и вишесатне расправе о примирју, 24 министра у израелској влади изгласала су примирје, а осам је било против.

Два десничарска министра, Итамар Бен Гвир и Безалел Смотрич, који се противе споразуму, најавили су раније да ће поднети оставке у знак протеста због споразума.

Бен Гвир и још два министра су то и учинили по ступању споразума на снагу.

Ипак, наговестили су да се неће придружити опозицији у рушењу владе, ако се рат настави за шест недеља, када се заврши прва фаза споразума о прекиду ватре и ослободе таоци.

Бен Гвир је примирје окарактерисао као „победу за тероризам&qуот;.

Многи Палестинци и породице израелских талаца прославили су вест о прекиду ватре након што је први пут објављена.

Упркос томе, званичници у Гази наводе да је од тог тренутка до коначне одлуке израелске владе, више од 120 људи убијено у нападима.

И даље остаје нејасно да ли примирје подразумева да је рат завршен, који таоци су и даље живи, као и да ли ће Израел пристати да се повуче и из тампон зоне на истоку Појаса Газе.

Из агенције Уједињених нације за Палестинце наводе да је договор о примирју „само почетна тачка&qуот;.

„Потребан нам је брз, неометан и непрекидан приступ хуманитарне помоћи како бисмо одговорили на огромну патњу у Гази&qуот;, наводи се из ове агенције.

Позивају све стране да се побрину за то да све одредбе договора о примирју у потпуности буду примењене.

Из Светског програма за храну Уједињених нација наводе да чекају да испоруче 50.000 тона хране, али да им је потребан неометан и безбедан приступ.

Додају да 2,3 милиона становника у Гази у потпуности зависи од хране која пристиже као део хуманитарне помоћи.

„Не смем да изгубим наду, ово је превише важно зато што ће људи умрети од глади, у питању су животи&qуот;, рекла је шефица програма Синди Мекејн.

Лекари без граница примирје описују као „олакшање&qуот;, али кажу да је стигло „465 дана и 46.000 живота прекасно&qуот;.

Такође позивају Израел да „одмах прекине блокаду Газе&qуот; и траже повећање хуманитарних напора како би помоћ стигла до оних који живе у „очајним условима&qуот;.

Погледајте прва реаговања Израелаца и Палестинаца поводом вести о споразуму о примирју

Колико је било примирја до сада?

Рат Израела и Хамаса траје од октобра 2023.

После изненадног упада екстремистичких група из Појаса Газе у Израел 7. октобра 2023, када је убијено 1.200 људи, а 251 узет за таоце, Израел је покренуо одмазду.

До сада је убијено близу 47.000 људи у Гази, према палестинским изворима, али се страхује да је број много већи.

Вец́ина од 2,3 милиона становника у палестинској енклави је расељено, многи делови Појаса Газе су разорени, а присутна је велика велика несташица хране, горива и лекова.

Током претходних 15 месеци бруталног рата, Израел је убио неколико највиших представника Хамаса, почев од Исмаила Ханијеа до Јахје Синвара.

Од 7. октобра 2023. године до сада, само једном је било постигнуто примирје.

Обустава ватре трајала је од 24. до 30. новембра 2023. године, и тада је Хамас ослободио 105 талаца у замену за око 240 палестинских заточеника у израелским затворима.

У међувремену је Међународни кривични суд издао налоге за хапшење израелског премијера Нетањахуа, бившег израелског министра одбране Јоава Галанта, као и војног лидера Хамаса Мухамеда Деифа, иако је Израел тврдио да је он погинуо у ваздушном нападу на Газу у јулу 2024.

Крајем 2024. године, постигнуто је и примирје Израела и Либана, тачније либанског Хезболаха, после годину дана борби.

У знак подршке палестинском Хамасу, Хезболах је изводио нападе на север Израела, што је приморало хиљаде Израелаца да се раселе из тог подручја.

Израел је потом покренуо снажне ваздушне нападе на Либан, а у једном од таквих убијене су најистакнуте вође Хезболаха, пре свих Хасан Хасралах.

Потом је Израел покренуо и копнену инвазију на Либан.

Примирје је постигнуто 26. новембра 2024, а о детаљима више прочитајте овде.

Упоредо са борбама Хамаса и Хезболаха, које снажно подржава Иран, и јеменски побуњеници Хути воде сукобе са Израелом.

Прошле године, Иран је први пут лансирао ракете према Израелу као одговорна убиства вођаа Хамаса и Хезболаха Ханијеа и Насралаха, због чега је свет тада био забринут да ће Блиски исток утонути у још дубље сукобе.

Израел је узвратио, али се на томе завршило.

Индиректни преговори у Катару се воде од маја 2024. године и предлог примирја је на столу већ осам месеци.

„Прецизне контуре овог плана сам изложио 31. маја 2024. године, након чега га је једногласно подржао Савет безбедности УН.

„То је резултат не само екстремног притиска под којим је Хамас и измењене регионалне једначине након прекида рата у Либану и слабљења Ирана - вец́ и упорне и мукотрпне америчке дипломатије.

„Моја дипломатија никада није престала да улаже напоре да дођемо до договора&qуот;, рекао је амерички председник Џозеф Бајден на конференцији за медије после вести о постигнутом примирју.

Бајден је потом рекао и да је у постизању договора помогао новоизабрани председник Доналд Трамп, који је извршио притисак на обе стране захтевајуц́и ослобађање талаца пре његове инаугурације у понедељак, 20. јануара.

„Протеклих неколико дана разговарали смо као један тим&qуот;, рекао је Бајден.

Трамп је први потврдио извештаје о постигнутом споразуму, претекавши Белу куц́у и Катар.

У каснијој објави на друштвеним мрежама, Трамп је покушао је да преузме заслуге за „епски&qуот; споразум, рекавши да је то „могло да се догоди само као резултат наше историјске победе у новембру&qуот;.

• Решење о две државе: Да ли је то кључ за мир на Блиском истоку
• Како Израел замишља нови Блиски исток
• Амнести Интернешнал оптужује Израел за геноцид над Палестинцима у Гази

Зашто је споразум баш сада прихваћен када осам месеци није било помака?

Луси Вилијамсон, ББЦ дописница са Блиског истока

Постоји неколико ствари које су се промениле - и политички, и на терену.

Прва је избор Доналд Трампа за следећег америчког председника.

Он је запретио да ће „наступити пакао&qуот; ако таоци не буду пуштени пре него што он ступи на дужност 20. јануара.

Хамас је то могао да протумачи као знак да ће чак и какве-такве кочнице које је администрација Џозефа Бајдена користила у покушају да заузда израелску владу бити уклоњене, мада је тешко замислити шта би то тачно могло да значи за територију која је већ толико разорена за 15 месеци рата.

Израел такође осећа притисак од долазећег америчког председника да оконча сукоб у Гази, који прети да угрози Трампове наде за обезбеђивање ширег регионалног споразума и његовог жељеног имиџа председника који окончава ратове.

Трамп је, након вести о постизању примирја, објавио на својој друштвеној мрежи Истина да је постигнут договор о пуштању талаца на слободу и захвалио се.

„Споразум епских размена о прекиду ватре могао да се деси само као резултат наше историјске победе у новембру&qуот;, додао је.

Из кабинета премијера Израела саопштили су да се Хамас повукао због „чврстог става&qуот; Нетањахуа против захтева у последњем тренутку о распоређивању снага на Филаделфијском коридору између Газе и Египта.

Напомињу и да постоји „још неколико нерешених тачака&qуот; споразума којима се треба позабавити, али се надају да ц́е се то догодити у наредним сатима.

Главни преговарач Хамаса дао је изјаву о споразуму о прекиду ватре, рекавши да та група „нец́е опростити&qуот; Израелу патње у Гази током рата.

„У име свих жртава, сваке капи проливене крви и сваке сузе због бола и угњетавања, поручујемо да нец́емо заборавити и нец́емо опростити&qуот;, рекао је Халил ал Хаја.

Огласио се и Исак Херцог, председник Израела.

„Овај споразум, када буде потписан, одобрен и спроведен, донец́е болне, изазовне и мучне тренутке.

„Ово није једноставна ситуација – то је један од највец́их изазова које смо икада познавали&qуот;, рекао је.

Са друге стране, израелски премијер Бењамин Нетањаху суочава се са сталним притиском његове ултрадесничарске коалиције да настави рат.

Али Трамп би такође могао да му постане корисно средство у убеђивању његових савезника да прогутају овај споразум и остану у влади.

Нови амерички председник и човек ког је изабрао за израелског амбасадора доживљени су као поборници израелских насеља на окупираној Западној обали, за коју је израелски ултрадесничарски министар финансија Безалел Смотрич рекао да жели да је анектира.

После састанка са премијером Смотрич је деловао неуверено, пишући на друштвеним мрежама да је актуелни споразум „катастрофа&qуот; за израелску националну безбедност и да га он неће подржати.

Неки у Израелу, међутим, верују да и Смотрич и његов ултрадесничарски савезник, министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир, виде актуелну улогу у израелској влади као најбољу шансу да учврсте контролу над Западном обалом, нарочито кад се Трамп врати у Белу кућу, и да је мало вероватно да ће остварити претње оставком.

Друга најбоља ствар која се променила све је већи притисак на Нетањахуа од његовог властитог војног естаблишмента.

Нашироко се сматра да су се кључне личности изнова суочиле са њим око нестајућих војних циљева у непрекинутом рату, после убиства врховних вођа Хамаса и десетковања Газе.

Прошле недеље је 10 израелских војника погинуло у Гази, поново довевши у први план цену рата по Израел и вечито питање да ли је „потпуна победа&qуот; над Хамасом коју је Нетањаху обећао уопште могућа.

Неки аналитичари сада сугеришу да се Хамас брже обнавља него што га Израел поражава и да стога Израел мора да преиспита властиту стратегију.

А дошло је и до треће - регионалне - промене која је такође утицала на промену овдашњих очекивања: слабљења и ерозије Хамасових савезника у иранској Осовини отпора, од Хезболаха у Либану и Башара ал Асада у Сирији, заједно са убиством Хамасовог вође Јахје Синвара у Гази.

• Израел и Палестинци: Све што треба да знате о дугогодишњем сукобу
• Шта чека Иран сада када је разбијена његова „Осовина отпора&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.19.2025)