Два месеца студентских блокада: „Вапај за правном државом"

Када се 6. децембра испред Правног факултета у центру Београда окупило неколико стотина људи, махом младих, међу њима је био и 23-годишњи студент права Зак Величковић.

„После блокаде раскрснице у оквиру акције 'Застани, Србијо', мање-више спонтано се ушло на факултет и организовао пленум у препуној петици, на ком смо изгласали блокаду.

„Нисам очекивао да баш толико људи буде за то&qуот;, каже Величковић у разговору за ББЦ на српском.

Правни факултет Универзитета у Београду 9. децембра затворио је врата свима осим студентима, придруживши се неколицини на којима је настава већ била обустављена.

• ББЦ на блокадама факултета: „Мислим, дакле протестујем&qуот;
• Како се ширио бунт на факултетима у Србији и шта кажу студенти
• Шта је генерални штрајк и да ли је могућ у Србији

Талас студентских протеста, који траже одговорност за пад надстрешнице 1. новембра у Новом Саду, када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено, увелико се ширио.

„Осећао сам се у том тренутку поносно, било ми је драго да смо коначно препознали да треба да се боримо за нешто&qуот;, истиче Величковић, апсолвент којем је до краја остало још само неколико испита.

Два месеца касније, у Србији је блокирано више од 85 факултета, а студенти, којима се придружују и остале сфере друштва, попут просветара, глумаца и адвоката, предводе десетине хиљада људи.

И готово свакодневно су на улици.

За два месеца те борбе, научили смо доста о њима.

Немају једног јасног лидера или лидерку, као ни лице протеста, већ све одлучују гласањем на пленуму, у некој врсти директне демократије.

Ипак, када су на улицама, делује да свако зна сопствено задужење.

Редари носе флуоресцентне прслуке, неколицина уз помоћ мегафона координише остале, а мање екипе иду испред колоне и регулишу саобраћај.

Направили су и велике „стоп&qуот; саобраћајне знакове којима упозоравају возаче.

„То је све јако софистицирано, они то доста добро раде&qуот;, каже Иван Маровић, један од лидера некадашњег Отпора, покрета против бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића.

„Види се шта је резултат прихватања традиције студентских протеста, а шта је њихова иновација&qуот;, додаје Маровић за ББЦ на српском.

'Истрајност и солидарност'

У недељу, 19. јануара, хиљаде људи изашло је на протест испред Министарства просвете у центру Београда, у знак подршке ученицима и професорима средњих школа.

Величковић је поново био ту, као и током бројних скупова у новембру и децембру.

Осећа наду.

„Та свест и осећај да нисте сами врло значе у оваквом систему, као и солидарност не само са колегама, већ и свима који нам помажу колико могу, доносе све и свашта, од по неколико флаша кока-коле до читавог печеног прасета&qуот;, каже Величковић.

„Све то нам даје снагу да наставимо борбу&qуот;.

Тијана Милосављевић, студенткиња блокираног Факултета техничких наука (ФТН) у Новом Саду, каже да се на почетку осећала „веома скептично&qуот;, уз бројна питања како ће све у пракси функционисати.

„Владао је страх међу студентима, али је ту била и храброст која није дала страху да је победи&qуот;, каже 20-годишња Милосављевић за ББЦ на српском.

„Успели смо да се координишемо, развијемо систем који функционише, људи се укључују и све тече много лакше... Осећам се оптимистично&qуот;.

• Хаотичан почетак другог полугодишта у Србији, бунт просветара
• Протести у Србији: Некад студенти, данас професори, поново на улици
• Нови протест студената у Београду: 'Битно је да имаш (у)став'

Студенти су сваког дана на акцијама „Застани, Србијо&qуот; у 11.52, на којима 15-минутном тишином одају почаст страдалима у новосадској трагедији, уз повремено организовање великих скупова.

Највећи су били 22. децембра 2024. на београдском тргу Славија, као и на протесту испред РТС-а 17. Јануара 2025.

„Те блокаде од по 15 минута су генијална тактичка иновација, јер властима избијају аргумент да спречавају кретање саобраћаја - свако може да сачека 15 минута&qуот;, сматра Маровић из Отпора.

„А онда масовни, тематски и стратешки скупови с времена на време, тако да не изнурују просечног демонстранта свакодневним великим шетњама&qуот;.

Погледајте видео: „Београд је опет свет&qуот;, поручили студенти на протесту 22. децембра 2024.

Реч је о „првим великим протестима генерације коју ни аналитичари, ни власт, ни опозиција и даље не разумеју довољно&qуот;, сматра Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).

Прва асоцијација на последња два месеца су му „истрајност студената, емпатија и солидарност осталих према њима, због чега протести даље трају.&qуот;

„За начин протеста узели су модел аутентичан за њихову генерацију, нешто што је њима блиско.

„Старији и они који не припадају тој генерацији су тим одабиром мало и збуњени, јер су навикли на алате из бројних протеста 1990-их година&qуот;, истиче Клачар.

Погледајте видео: Пинокио, кобре и сендвич на протесту испред РТС-а

Напади на студенте

Величковић каже да су иза њега и његових колега и два месеца „заиста ужасних догађаја&qуот;.

„Поготово је застрашујуће било гажење наше колегинице испред Правног факултета... Могла је много горе да прође&qуот;, наглашава.

Студенткиња С. П. тешко је повређена 16. јануара, када је на њу, током протеста „Застани, Србијо&qуот;, док је стајала на тротоару, аутомобилом налетео мушкарац који је убрзо ухапшен.

На снимку се види да је у последњи час поскочила, што јој је можда и спасло живот.

• Ко је одговоран за безбедност на јавним скуповима
• Откуд сад у Србији црвени средњи прст
• Шта је саветодавни референдум који предлаже Вучић

„Ипак, видимо и да притисак студената и те како делује, колико год власт то не желела да призна&qуот;, наводи 23-годишњи Београђанин.

„Надлежни су такве нападе раније карактерисали као 'изазивање нереда на јавном скупу', а сада је покушај убиства...

„Раније је било да ми сами скачемо на хаубе, а сада већ није тако.&qуот;

Погледајте видео: Протест због гажења студенткиње - „Осећамо се ужасно, али се не плашимо никога&qуот;

Сличних инцидената, када су у питању возачи аутомобила који желе да прођу кроз окупљене демонстранте, било је у више градова.

Председник Србије Александар Вучић, после таквог инцидента у Пожаревцу, изјавио је да возача не могу да ухапсе јер није прекршио закон, већ је „ишао својим путем&qуот;.

У последња два месеца се прилично често обраћао јавности.

Неколико пута је изјављивао да су захтеви студената испуњени, што они негирају, звао их на преговоре, али и говорио да су новцем страних обавештајних служби плаћени да сруше власт.

Студенти су му одговорили да није надлежан за решавање њихових захтева.

„Власт као и током свих ранијих протеста чека да они спласну&qуот;, каже Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

„Иако је на почетку било селективне репресије, нема великих репресивних акција - Вучић и (лидер социјалиста Ивица) Дачић се још из 1990-их сећају да је репресија увек имала контраефекат.&qуот;

Циљ власти, како наводи, пре свега је да задржи њено бирачко тело и консолидује подршку.

„Малтене свакодневни наступи председника републике управо су ка томе усмерени - иако он формално говори о студентима, реално обраћа сопственим бирачима&qуот;, сматра Владисављевић.

• Крши ли председник Србије уставна овлашћења
• Студенти траже од главне тужитељке Доловац да истражи трагедију у Новом Саду
• О надстрешници и каменолому: Може ли корупција да убија и како

Студенти су у међувремену често били и на мети прорежимских медија, који су често објављивали њихове личне податке, попут личних карти и пасоша.

„Навикли смо на то, иако је невероватно шта се све дешава и колико је ту лажи&qуот;, каже Величковић.

„Томе што пишу нико не придаје значај, али може да буде непријатно када индивидуално таргетирају, што је неколицина мојих колега доживела, иако свако помисли на ту опцију пре него што иступи у јавност.&qуот;

Управо су такви медијски наступи и текстови, сматра Величковић, узрок гажења студенткиње Правног факултета и потезања ножа на студенте медицине у Новом Саду.

„Протести се све више шире, а томе највише доприноси власт њеним поступцима, као и људи чије је понашање последица вишегодишње пропаганде&qуот;, каже Величковић.

„После инцидента са нашом колегиницом и оне колеге које су биле за то да се блокаде обуставе, а испитни рокови врате, сада мисле да за то није време.&qуот;

Погледајте видео: Блокада аутопута код Мостарске петље у Београду

Због чега све студенти протестују

Демонстрације су почеле већ у првим данима после пада надстрешнице, пре свега у Београду и Новом Саду, када се одмах одазвао велики број младих и студената.

„И раније сам ишао на протесте, али је на њима број младих био прилично мали&qуот;, каже Величковић.

Међутим, овог пута је „људима прекипело&qуот;, сматра.

„Ово је био први догађај где је могао да погине било код од нас... И ја и гомила мојих људи смо били на тој станици дан-два пре пада надстрешнице, то је разлог зашто се толико младих укључило&qуот;.

Борис Којчиновић, студент четврте године Филозофског факултета у Новом Саду, каже да после пада надстрешнице „енергија у граду више није била иста&qуот;.

„Осећао се неки терет и тешко се настављало даље... Постало нам је јасно да смо срећни што смо уопште живи, док неки други нису и то не знамо чијом кривицом.

„Све то је одмах указивало на снажну потребу за променом&qуот;, каже 22-годишњи студент четврте године комуникологије и односа са јавношћу, за ББЦ на српском.

Када су почињале блокаде, како каже, знао је да мора да се „укључи и некако допринесе&qуот;.

Студенти Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду нападнути су 22. новембра, током скупа „Застани, Србијо&qуот;.

Већ неколико дана касније, 25. новембра, били су у блокади.

Међу људима који су учествовали у нападима идентификовали су неколико локалних званичника и припадника владајуће Српске напредне странке (СНС).

„Насиље које се десило није изолован случај, стога позивамо и остале студенте да покрену блокаде својих факултета - сви у блокаде!&qуот;, навели су студенти ФДУ-а у саопштењу.

Убрзо су, један по један, у блокаде су ступали бројни факултети Универзитета у Београду и Универзитета у Новом Саду, затим и факултети у Нишу и Крагујевцу.

Протест се проширио на читаву земљу.

„Нисмо задовољни системом у којем живимо, немамо будућност овде&qуот;, каже Милосављевић са ФТН-а.

„Годинама сведочимо непотизму и лажним дипломама људи на високим позицијама, док они који су дипломе поштено стекли не могу да нађу посао или их потцењују или они одлазе.&qуот;

Којчиновић протесте види као „вапај за правну државу и демократско друштво&qуот;.

„Све у нашој земљи је нарушено и јако мало ствари је функционално, били смо успавани, пропадали смо на свим нивоима као друштво, урушавани од самог врха.

„Граница је пређена, препознали смо то и ту нема повратка - или ћемо сада нешто урадити или неће бити тренутка да будемо поново питани.&qуот;

Студенти су изнели четири захтева, који се своде на то да се у потпуности истражи одговорност за обрушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду:

• Објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду
• Потврда надлежних о идентитету свих лица за која постоји основана сумња да су физички напала студенте и професоре, покретање кривичних поступака против њих
• Одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обуставу већ покренутих кривичних поступака
• Повећање буџета за високо образовање за 20 одсто

Погледајте видео: Карловачки дух - аутентичност и критичко мишљење

Шта је даље пред студентима

Професор Владисављевић сматра да протести могу да опстану само ако се буду ширили.

„Ако остану на истом нивоу, неизбежно ће морати да се заврше… Стагнирање је крај.&qуот;

Истиче и да „не треба очекивати ће се овим све завршити&qуот;.

„До промене мора да дође на изборима, али ово јесте озбиљна криза због које значајно опада подршка властима, а расте на страни опозиције.&qуот;

Могућност избора тренутно нико нити помиње, нити тражи.

„На политичку сцену свакако ступа млађа генерација и то је на средњи рок најопасније за ову власт.

„Не само што воде протесте, већ и када они прођу, млади ће се неизбежно додатно политизовати и студентски активизам пренети у друге области, а на крају крајева и гласати на изборима&qуот;, каже професор ФПН-а.

Клачар сматра да су „ова и следећа недеља врло важни за будућност протеста&qуот;.

Она би, како каже, требало да одговори на питање да ли ти протести могу да се прелију на неке друге циљне групе, превасходно у просветни систем у целини.

„Власт и демонстранти сада улазе у игру нерава, издржљивости и стрпљења&qуот;, истиче Клачар.

„Ниједна страна још није у прилици да из свега изађе као победник - протести су масовни, али још нису ескалирали толико да паралишу друштвени живот, као што ни влада не може уобичајеним начинима, попут нуђења избора, па чак ни референдума, да изађе из кризе.&qуот;

Међутим, ако до омасовљења не дође ускоро, питање је да ли ће касније бити простора за то, додаје.

„Уколико нам се све структуре друштва придруже у борби тако што би ступили у неку врсту штрајка, то ће бити притисак на који власт нема одговор&qуот;, истиче студент права Величковић.

„Надам се да су људи свесни да минимална повећања прихода нису довољна цена за њихову целу будућност.&qуот;

А испити?

„Испити су на 'холду' (паузи) док су блокаде&qуот;, одговара кратко.

Његов колега из Новог Сада Којчиновић додаје да су студенти „већ победили, јер су се повезали, удружили, супротставили апатичном индивидуализму и неправди&qуот;.

„На блокадама сам упознао толико дивних младих људи због којих желим да останем у овој земљи.

„А ако нас не буду чули, појачаћемо пиштаљке.&qуот;

Погледајте видео: Хиљаду студентских писама за тужитељку Загорку Доловац

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.23.2025)