Proterivanje stranaca iz Beograda: Zatezanje odnosa Srbije i Hrvatske

Hrvatska je, čini se, trenutno najveći problem srpskih vlasti dok se zemlja suočava sa višemesečnim protestima i studentskim blokadama.

Nekoliko dana pošto je predsednik Aleksandar Vučić govorio o saznanjima da je hrvatska tajna služba uključena u organizovanje protesta, pet državljanki Hrvatske je proterano iz Srbije, zajedno sa još osam stranaca koji su učestvovali na ekonomskoj radionici za nevladine organizacije.

Policija u civilu je 22. januara uveče ispitivala učesnike skupa akademije Erste fondacije, među kojima je bilo državljana Slovenije, Slovačke, Severne Makedonije, Albanije, Moldavije, Rumunije, Austrije i Češke, preneo je portal Autonomija.

U rešenju koje su dobile učesnice iz Hrvatske, posle višesatnog ispitivanja i dokumenta na ćirilici koje je trebalo da potpišu, navedeno je da su razlozi za deportaciju „zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana".

Hrvatska je, zbog odnosa i postupanja prema njihovim državljanima u Srbiji, uputila protestnu notu vlastima u Beogradu.

Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske izdalo je potom preporuke državljanima da odlože putovanja u Srbiju koja nisu nužna.

Oglasila se i Evropska komisija, izrazivši zabrinutost zbog privođenja i deportacije „miroljubivih aktivista civilnog društva iz zemalja članica EU i regiona Zapadnog Balkana jer predstavljaju bezbednosni rizik".

• Ko su nepoželjni ljudi i događaji na Balkanu
• Slučaj Severina ili „verbalni delikt" skoro pola veka kasnije
• Mirdita, dobar dan: Festival otvoren, ekstremisti protestuju

Poslednje je reagovalo srpsko Ministarstvo spoljnih poslova, navodeći da iz Hrvatske stižu neprimerene optužbe za ugrožavanje slobode kretanja i govora koje prerastaju u apsurd.

Hrvatske državljanke su u Beogradu nadležni državni organi tretirali u skladu sa zakonskim procedurama i uobičajenom međunarodnom praksom, a ostali hrvatski državljani su dobrodošli gosti Srbije, saopštili su.

Šta se desilo u Beogradu?

Ana Kovačić, istoričarka umetnosti iz Hrvatske, učestvovala je u edukaciji koju je organizovala Erste NVO akademija.

Trinaest učesnika se vratilo sa večere u hotel kada su ih holu dočekali ljudi u civilu i pokazali službene značke, kaže Kovačić za BBC.

Uzeli su im dokumenta, zapisali nešto i vratili, prepričava.

„Rekli su da moramo sa njima u stanicu i da imaju nalog, a neki ljudi su u policiji dali izjave.

„Mene nisu ništa pitali, samo su mi doneli papir da potpišem, bio je na ćirlici, tražila sam da mi prevedu jer ne znam dobro da pročitam", govori.

Na papiru je bilo napisano da u roku od 24 sata napusti Srbiju, te joj je ulaz u zemlju zabranjen na godinu dana.

„Dosta često dolazim u Srbiju, radim u sektoru kulture i umetnosti i zato me je pogodila doneta odluka", kaže Kovačić.

Mediji bliski režimu u Srbiji objavili su da se privedeni sumnjiče za učestvovanje u organizaciji protesta, obučavajući okupljene, navodno, tehnici takozvane 'blokadne kuharice'.

Kovačić, koja je sarađivala sa Srpskim narodnim većem u Hrvatskoj na izložbi o ustaškim zločinima na ostrvu Pagu, kaže da oni nisu aktivisti i da su za vreme protesta u Beogradu „bili baš na radionicama, a ne ulici".

I Mirnes Bajić, učesnik iz Konjica iz Bosne i Hercegovine (BiH), ispričao je da mu je po povratku u hotel u Beogradu „momak u civilnom odelu, pokazao značku i tražio dokumenta".

Njemu su rekli da je sve u redu, ali je ostao zbunjen.

„Niko nije znao o čemu se radi. Neke su već odveli u policijsku stanicu na razgovor", kaže.

Erste fondacija još čeka podatke diplomatskih vlasti kako bi imali kompletnu sliku o incidentu u Beogradu.

„Nema potrebe da kažemo da nemamo ni ideju zašto se ovo desilo i veoma nas zabrinjava ovaj incident.

„Duboko žalimo što su učesnici radionice imali ovakvo iskustvo", kaže Maribel Keniger, portparolka Erste fondacije, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Radionica na kojoj su učestvovali bila je deo programa ove nevladine organizacije koji se održava od 2013. godine.

Već je nekoliko puta održana i u Beogradu, ali „nikada nije problema", kažu iz Erste fondacije.

NGO Akademija je zajednički poduhvat ERSTE Fondacije i Centra za kompetencije za neprofitne organizacije i društveno preduzetništvo Bečkog univerziteta za ekonomiju i biznis.

Odgovore na pitanja zbog čega su ispitivani i deportovani pojedini učesnici radionice BBC na srpskom nije dobio od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno informativne agencije (BIA) Srbije.

Koja su prava i obaveze policije u civilu

Zakon o strancima sadrži određene odredbe koje daju mogućnost MUP-u, da na osnovu vlastite procene, donese rešenje o proterivanju stranih državljana iz Srbije.

„U tom rešenju mora da postoje jasni i razumljivi razlozi što je neko proteran, ali ako sudimo na osnovu prethodnih slučajeva, to često nedostaje.

„Zato mogu opravdano da kažem da se radi o političkim slučajevima i političkoj zloupotrebi MUP-a", kaže Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za BBC na srpskom.

Neki od razloga mogu da budu i kršenje prekogranične regulative, da li su ušli van graničnog prelaza ili su se zadržali više nego što zakon dozvoljava, objašnjava advokat Božo Prelević.

„Druga opcija je da oni misle da se radi o nekoj špijunaži, subverzivnim aktivnostima protiv države, ali i tada policija mora da im objasni zašto ih privodi", kaže.

Bez obzira da li se radi o strancu ili državljaninu Srbije, policija pri primeni ovlašćenja mora da se predstavi i pokaže službenu legitimaciju.

„To mora da traje dovoljno dugo da može da se vidi i identifikacioni broj na osnovu kog može da se utvrdi ko je on, ukoliko prekrši neko ovlašćenje.

„U slučajevima kada ima rešenja o deportaciji, postoji mogućnost da se uloži žalba i o tome odlučuje nadležni sud u upravnom postupku, ali sve što ste prekršili mora da vam unapred bude poznato i morate da znate šta ste loše uradili", objašnjava Petrović.

Prelević, bivši koministar policije, a danas advokat, podseća da, ako policajac ima službenu legitimaciju, svejedno je da li je u uniformi ili civilnoj odeći.

„Ovaj događaj je samo za unutrašnje političke prilike", kaže

Nije ni važno da li su učesnici radionice bili na protestima u Srbiji, smatra Prelević.

„Samo prisustvo na nekom protestu nema nikakav značaj, jer sam i ja mnogo puta prisustvovao štrajkovima u Atini, kada se zateknem tamo dok traju", ukazuje advoka.

Nije prvi put

Mediji u Srbiji su pre nekoliko nedelja optužili studente iz Hrvatske da su prikriveni obaveštajci hrvatske bezbednosne agencije i tajno ih slikali po Beogradu.

Pokušana je i diskreditacija srpskih studenata koji učestvuju na blokadamao zato što „imaju hrvatske pasoše", da bi se ispostavilo da je reč o Srbima rođenim u Hrvatskoj.

Vlast u Srbiji ne zna na koji način da odgovori na masovne proteste, pa pokušava na ovaj način da ih kriminalizuje, ocenjuje Predrag Petrović.

„Ovakvi slučajevi su se umnožili i služe za hranjenje priče vlasti o unutrašnjim i spoljašnjim neprijateljima, koji navodno žele da uruše ustavni poredak i bezbednost Srbije", zaključuje.

• Ko je „Ćaci" i kakve veze ima sa studentskim protestima
• Ko su danas Jugosloveni na Balkanu
• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.23.2025)