Шта је генерални штрајк и да ли је могућ у Србији

„Генерални штрајк!&qуот; - чуло се на више студентских протеста организованих последњих недеља.

Студенти, који блокирају факултете од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 15 људи, почетним захтевима данима позивају запослене да искажу „грађанску непослушност на радним местима&qуот;.

„Генерални штрајк би био најбољи и најефикаснији вид подршке студентима које могу да пруже остале друштвене групе&qуот;, навели су студенти Београдског универзитета у писаним одговорима за ББЦ на српском почетком јануара 2025.

Током протеста просветних радника у центру Београду 20. јануара, које су подржали и студенти, окупљени су узвикивали: „Генерални штрајк!&qуот;, да би председник Независног синдиката просвете Душан Коток објавио да је „акламацијом утврђено да они ступају у такав вид протеста&qуот;.

Генерални штрајк подразумева истовремену обуставу рада у више различитих делатности како би се постигли економски или политички циљеви.

То би значило да Србија стане, каже Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Организација генералног штрајка захтевала би време, велику координацију различитих организација, и ширу листу захтева који су макар делом социјални и економски да би се обухватила предузећа и јавне установе, говори.

Иако верује да је „тешко остварив&qуот;, Стојиљковић га не искључује „ако се ситуација заоштри&qуот;.

Закон о штрајку уређује на који се начин законито може прекинути посао и не бави се детаљно општом обуставом рада.

„Генерални штрајк није мера индустријске акције, као што је то стандардни штрајк, и сматра се врстом политичког протеста чији је циљ да се држава заустави како би се указало да постоји озбиљан проблем у друштву&qуот;, каже Јован Протић, из Међународне организације рада.

• Колико је ефикасна грађанска непослушност
• Два месеца студентских блокада: „Вапај за правном државом&qуот;
• Хаотичан почетак другог полугодишта у Србији, бунт просветара

У новијој историји Србије није било генералног штрајка, а најближе се дошло томе пред 5. октобар, када су војска и полиција изашле на раднике у Колубари, каже Стојиљковић.

Претходних година било је више примера општег штрајка у свету, организованих у Бразилу, Аргентини, Француској, познатој по јаким синдикалним организацијама.

Почетком јануара 2024. године, Немачка је била готово паралисана због великог штрајка у железници, али и протеста пољопривредника.

Грчка је такође позната по масовним обуставама рада синдиката због економске кризе.

У мају 2017. године, чак је грчка контрола лета престала да ради неколико сати, док су здравствени радници збрињавали само хитне случајеве.

Штрајку, који је трајао 24 сата, придружили су се просветни радници, запослени у државним службама и јавном превозу, новинари, полиција и друге безбедносне службе.

Који су захтеви студената?

Студенти бројних факултета Универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу траже испуњење ових захтева:

• објављивање комплетне документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду
• одбацивање оптужби против ухапшених и приведених студената и младих на протестима поводом пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду
• подношење кривичних пријава против нападача на студенте и професоре и њихово процесуирање
• повећање издвајања из буџета Србије за материјалне трошкове државних високошколских установа од 20 одсто

Погледајте видео: „Факултет нам је постао друга кућа&qуот; - два месеца студентских блокада

Штрајкачка 2024-25.

Последњих месеци, највидљивији били су штрајкови просветних радника у Србији.

Поједини највећи синдикати пристали су на договор са Владом Србије, по којем ће плата просветних радника бити повећана у марту и октобру 2025.

Са овим споразумом, међутим, нису сагласни сви синдикати и наставници због чега су најавили једнодневну обуставу рада у понедељак, 20. јануара и протест који ће бити подршка захтевима студента.

Захтеви просветних радника били су синдикални, док су захтеви студента друштвено-политички, говори професорка енглеског језика Ана Димитријевић за ББЦ на српском.

„Иако одвојени, текли су паралелно, а између нас и студента се створила природна симбиоза јер су та деца изашла из наших учионица&qуот;, каже Димитријевић, потпредседница Форума београдских гимназија, који ће учествовати у протесту у понедељак.

Од тога не можемо да окренемо главу, нити смемо да дозволимо да студенти остану сами на ветрометини, додаје.

Она очекује да и универзитетски професори обуставе рад.

„Ако би негде одлука о обустави рада била логична сада, то је на универзитету&qуот;, сматра и Зоран Стојиљковић.

Кроз студентске блокаде, евентуалну обуставу рада на универзитету и кроз константни штрајк просветара и протесте пољопривредника, друштво јесте на неком путу ка генералном штрајку, додаје.

„Ништа боље не успева него листа међусобно повезаних, малих, па све крупнијих успеха и ништа више не разочарава него велики тресак&qуот;, каже.

Колико је тешко организовати штрајк?

Ко и на који начин може да обустави рад уређено је прописом донетим 1996. године, када генерације студената које данас протестују нису биле рођене.

У овом документу помиње се некадашња Савезна Република Југославија (заједница Србије и Црне Горе), а доношење новог закона чека се већ годинама.

Да би био организован штрајк, постојећи закон предвиђа да мора да постоји минимум процеса рада у већини делатности, што је тачка око које су се највише ломила копља при доношењу новог документа.

Минимум процеса рада дефинише проценат радника који морају да раде чак и у време штрајка у делатностима од јавног интереса, објашњава Јован Протић.

Међу делатностима од јавног интереса су информисање, комуналне делатности, производња основних прехрамбених намирница, здравствена и ветеринарска заштита, просвета, друштвена брига о деци и социјална заштита, пише у закону.

Овај списак је преширок и искључује све иоле осетљиве ресоре што додатно отежава генерални штрајк, сматра Зоран Стојиљковић.

У неким другим државама минимум процеса рада захтева се само у контроли летова или хитној медицинској служби, додаје.

Синдикати немају улогу о одређивању минималног процеса рада и то је недостатак овог закона, оцењује Протић.

Да би запослени прекинули рад на законит начин, мора да се донесе одлука о штрајку, о чему се шаље најава послодавцу, а штрајкачки одбор и послодавци су дужни да покушају да споразумно реше спор, предвиђа закон.

„Не постоје велике законске препреке да се штрајк организује нити Србија одудара од земаља у региону.

„Друго је питање какав је однос снага послодаваца и синдиката и да ли постоје разлози за штрајк&qуот;, каже Протић.

Будућност штрајка у Србији

Генералном штрајку на руку не иде то што „по мојим увидима, трећина и више запослених у јавном сектору има партијску књижицу неке од владајућих странака&qуот;, тврди Зоран Стојиљковић.

Не постоје јавни подаци који потврдјују његову тврдњу.

У „сиромашним друштвима мања је и спремност да се ризикује&qуот;, рекао је Стојиљковић.

Насупрот томе стоји велико поверење које јавност има у студенте, а које недостаје странкама и синдикатима, додаје.

„Без масовног, добро координираног грађанског бунта, тешко да ће власт бити принуђена на истинске уступке&qуот;, каже он.

• Штрајкови глађу и протести: Како радници у Србији траже права
• Буџет Србије за 2025: Усвајање без расправе, највише новца за ЕКСПО
• Шта су групе за притисак и утичу ли на власт у Србији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.24.2025)