Šta je generalni štrajk i da li je moguć u Srbiji

„Generalni štrajk!" - čulo se na više studentskih protesta organizovanih poslednjih nedelja.

Studenti, koji blokiraju fakultete od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15 ljudi, početnim zahtevima danima pozivaju zaposlene da iskažu „građansku neposlušnost na radnim mestima".

„Generalni štrajk bi bio najbolji i najefikasniji vid podrške studentima koje mogu da pruže ostale društvene grupe", naveli su studenti Beogradskog univerziteta u pisanim odgovorima za BBC na srpskom početkom januara 2025.

Tokom protesta prosvetnih radnika u centru Beogradu 20. januara, koje su podržali i studenti, okupljeni su uzvikivali: „Generalni štrajk!", da bi predsednik Nezavisnog sindikata prosvete Dušan Kotok objavio da je „aklamacijom utvrđeno da oni stupaju u takav vid protesta".

Generalni štrajk podrazumeva istovremenu obustavu rada u više različitih delatnosti kako bi se postigli ekonomski ili politički ciljevi.

To bi značilo da Srbija stane, kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

Organizacija generalnog štrajka zahtevala bi vreme, veliku koordinaciju različitih organizacija, i širu listu zahteva koji su makar delom socijalni i ekonomski da bi se obuhvatila preduzeća i javne ustanove, govori.

Iako veruje da je „teško ostvariv", Stojiljković ga ne isključuje „ako se situacija zaoštri".

Zakon o štrajku uređuje na koji se način zakonito može prekinuti posao i ne bavi se detaljno opštom obustavom rada.

„Generalni štrajk nije mera industrijske akcije, kao što je to standardni štrajk, i smatra se vrstom političkog protesta čiji je cilj da se država zaustavi kako bi se ukazalo da postoji ozbiljan problem u društvu", kaže Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada.

• Koliko je efikasna građanska neposlušnost
• Dva meseca studentskih blokada: „Vapaj za pravnom državom"
• Haotičan početak drugog polugodišta u Srbiji, bunt prosvetara

U novijoj istoriji Srbije nije bilo generalnog štrajka, a najbliže se došlo tome pred 5. oktobar, kada su vojska i policija izašle na radnike u Kolubari, kaže Stojiljković.

Prethodnih godina bilo je više primera opšteg štrajka u svetu, organizovanih u Brazilu, Argentini, Francuskoj, poznatoj po jakim sindikalnim organizacijama.

Početkom januara 2024. godine, Nemačka je bila gotovo paralisana zbog velikog štrajka u železnici, ali i protesta poljoprivrednika.

Grčka je takođe poznata po masovnim obustavama rada sindikata zbog ekonomske krize.

U maju 2017. godine, čak je grčka kontrola leta prestala da radi nekoliko sati, dok su zdravstveni radnici zbrinjavali samo hitne slučajeve.

Štrajku, koji je trajao 24 sata, pridružili su se prosvetni radnici, zaposleni u državnim službama i javnom prevozu, novinari, policija i druge bezbednosne službe.

Koji su zahtevi studenata?

Studenti brojnih fakulteta Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu traže ispunjenje ovih zahteva:

• objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu
• odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata i mladih na protestima povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu
• podnošenje krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore i njihovo procesuiranje
• povećanje izdvajanja iz budžeta Srbije za materijalne troškove državnih visokoškolskih ustanova od 20 odsto

Pogledajte video: „Fakultet nam je postao druga kuća" - dva meseca studentskih blokada

Štrajkačka 2024-25.

Poslednjih meseci, najvidljiviji bili su štrajkovi prosvetnih radnika u Srbiji.

Pojedini najveći sindikati pristali su na dogovor sa Vladom Srbije, po kojem će plata prosvetnih radnika biti povećana u martu i oktobru 2025.

Sa ovim sporazumom, međutim, nisu saglasni svi sindikati i nastavnici zbog čega su najavili jednodnevnu obustavu rada u ponedeljak, 20. januara i protest koji će biti podrška zahtevima studenta.

Zahtevi prosvetnih radnika bili su sindikalni, dok su zahtevi studenta društveno-politički, govori profesorka engleskog jezika Ana Dimitrijević za BBC na srpskom.

„Iako odvojeni, tekli su paralelno, a između nas i studenta se stvorila prirodna simbioza jer su ta deca izašla iz naših učionica", kaže Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, koji će učestvovati u protestu u ponedeljak.

Od toga ne možemo da okrenemo glavu, niti smemo da dozvolimo da studenti ostanu sami na vetrometini, dodaje.

Ona očekuje da i univerzitetski profesori obustave rad.

„Ako bi negde odluka o obustavi rada bila logična sada, to je na univerzitetu", smatra i Zoran Stojiljković.

Kroz studentske blokade, eventualnu obustavu rada na univerzitetu i kroz konstantni štrajk prosvetara i proteste poljoprivrednika, društvo jeste na nekom putu ka generalnom štrajku, dodaje.

„Ništa bolje ne uspeva nego lista međusobno povezanih, malih, pa sve krupnijih uspeha i ništa više ne razočarava nego veliki tresak", kaže.

Koliko je teško organizovati štrajk?

Ko i na koji način može da obustavi rad uređeno je propisom donetim 1996. godine, kada generacije studenata koje danas protestuju nisu bile rođene.

U ovom dokumentu pominje se nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija (zajednica Srbije i Crne Gore), a donošenje novog zakona čeka se već godinama.

Da bi bio organizovan štrajk, postojeći zakon predviđa da mora da postoji minimum procesa rada u većini delatnosti, što je tačka oko koje su se najviše lomila koplja pri donošenju novog dokumenta.

Minimum procesa rada definiše procenat radnika koji moraju da rade čak i u vreme štrajka u delatnostima od javnog interesa, objašnjava Jovan Protić.

Među delatnostima od javnog interesa su informisanje, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih namirnica, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita, piše u zakonu.

Ovaj spisak je preširok i isključuje sve iole osetljive resore što dodatno otežava generalni štrajk, smatra Zoran Stojiljković.

U nekim drugim državama minimum procesa rada zahteva se samo u kontroli letova ili hitnoj medicinskoj službi, dodaje.

Sindikati nemaju ulogu o određivanju minimalnog procesa rada i to je nedostatak ovog zakona, ocenjuje Protić.

Da bi zaposleni prekinuli rad na zakonit način, mora da se donese odluka o štrajku, o čemu se šalje najava poslodavcu, a štrajkački odbor i poslodavci su dužni da pokušaju da sporazumno reše spor, predviđa zakon.

„Ne postoje velike zakonske prepreke da se štrajk organizuje niti Srbija odudara od zemalja u regionu.

„Drugo je pitanje kakav je odnos snaga poslodavaca i sindikata i da li postoje razlozi za štrajk", kaže Protić.

Budućnost štrajka u Srbiji

Generalnom štrajku na ruku ne ide to što „po mojim uvidima, trećina i više zaposlenih u javnom sektoru ima partijsku knjižicu neke od vladajućih stranaka", tvrdi Zoran Stojiljković.

Ne postoje javni podaci koji potvrdjuju njegovu tvrdnju.

U „siromašnim društvima manja je i spremnost da se rizikuje", rekao je Stojiljković.

Nasuprot tome stoji veliko poverenje koje javnost ima u studente, a koje nedostaje strankama i sindikatima, dodaje.

„Bez masovnog, dobro koordiniranog građanskog bunta, teško da će vlast biti prinuđena na istinske ustupke", kaže on.

• Štrajkovi glađu i protesti: Kako radnici u Srbiji traže prava
• Budžet Srbije za 2025: Usvajanje bez rasprave, najviše novca za EXPO
• Šta su grupe za pritisak i utiču li na vlast u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.24.2025)