ДеепСеек: Кинески четбот вештачке интелигенције узбуркао тржиште
Док расте популарност кинеске апликације, пада вредност деоница америчких технолошких гиганата попут Мете, Нвидије и Гугла.

Пораст популарности кинеске апликације за вештачку интелигенцију (АИ) ДеепСеек довео је до распродаје акција у великим технолошким компанијама у понедељак, 27. јануара.
ДеепСеек је брзо претекао ривале, попут ЧетГПТ-а, и постао најбоље оцењена у Епловој продавници апликација.
Деонице америчких технолошких гиганата попут Мете, Енвидије и Гугла нагло су пале у понедељак, а популарност кинеске апликације је оборила и цене акција у Европи.
То је довело у питање раширено уверење да је Америка неприкосновени лидер у области вештачке интелигенције, а упитан је и обим инвестиција које компаније из САД планирају.
- Технолошки трендови у 2025.: Криптовалуте и персонализована вештачка интелигенција
- Прави музику, миксује и „чита” реакције публике: Први робот ди-џеј на Балкану
- Вештачка интелигенција као монета: Нвидија постала највреднија компанија на свету
Иза апликације стоји отворени код (опен соурце) ДеепСеек-В3 модел.
Стручњаци који су га направили тврде да је развијен за мање од шест милиона долара, што је значајно ниже у поређењу са милијардама које ривали троше.
Ове тврдње оспоравају други стручњаци из области вештачке интелигенције.
Успон ДеепСеек-а долази у тренутку када Америка Кини ограничава продају напредних чипова непходних за развој вештачке интелигенције.
Како би наставили рад без стабилног прилива увезених напредних чипова, кинески стручњаци за АИ сарађују и експериментишу са новим приступима АИ технологији.
Ово је довело до настанка АИ модела који захтевају мање процесорске снаге.
Такође коштају мање него што се сматрало да је могуће и то може да преокрене индустрију.
Пошто је ДеепСеек-Р1 покренут раније овог месеца, компанија се похвалила перформансима на нивоу једног од последњих модела ОпенАИ-а, када се користи за математичке задатке и кодирање.
Марк Андресен, саветник америчког председника Доналда Трампа и инвеститор из Силиконске долине, описао је ДеепСеек-Р1 као „АИ Спутњик моменат&qуот;, што је референца на сателит који је лансиран у Совјетском Савезу 1957. године.
Тада се сматрало да је Америка била неспремна за технолошки успех њених ривала.
Популарност ДеепСеек-а изненадила је тржиште.
Цене акција АСМЛ-а, данског произвођача чип опреме, пале су за више од десет одсто, док су акције Сименс Енерги, који прави хардвер повезан са АИ, пале за 21 одсто.
„Ова идеја о јефтиној кинеској верзији није нужно била у првом плану, тако да је мало изненадила тржиште&qуот;, рекла је Фиона Кикота, виша истраживачица тржишта у компанији Цити Индекс.
„Ако изненада добијете овај јефтини АИ модел, то ће изазвати забринутост за профит код ривала, посебно имајући у виду суму уложену у скупљу АИ инфраструктуру.&qуот;
Веи-Серн Линг, саветник за технолошки капитал из Сингапура, рекао је за ББЦ да би ово „потенцијално могло да поремети инвестиције за цео ланац снабдевања за вештачку интелигенцију&qуот;.
Иако би ДеепСеек могао да угрози доминантну позицију америчких компанија као што је ОпенАИ, проблеми са којима се суочавају кинеске фирме могу да отежају њихов развој, упозорио је Цити, банкарски гигант са Волстрита.
„Процењујемо да је, у рестриктивнијем окружењу, приступ САД напреднијим чиповима предност&qуот;, наводе аналитичари у извештају.
Прошле недеље, конзорцијум америчких технолошких фирми и страних инвеститора најавио је Тхе Старгате Пројецт, компанију која улаже 500 милијарди долара у вештачку интелигенцију у Тексасу.
Ко је основао ДеепСеек?
Компанију је 2023. године основао Лианг Венфенг у Хангџоуу, граду на југоистоку Кине.
Овај 40-годишњак, дипломирани ИТ инжењер, такође је основао хеџ фонд који је стао иза ДеепСеек-а.
Наводно је направио продавницу Нвидиа А100 чипова, којој је сада забрањен извоз у Кину.
Стручњаци верују да га је ова колекција – за коју неки процењују да износи 50.000 чипова – навела да покрене ДеепСеек тако што је упарио ове чипове са јефтинијима који се још увек могу увозити.
Лианг је недавно виђен на састанку ИТ стручњака и кинеског премијера Ли Ђанга.
У интервјуу за Кинеску академију у јулу 2024, Лианг је рекао да је изненађен реакцијом на претходну верзију његовог модела вештачке интелигенције.
„Нисмо очекивали да ц́е цене бити тако осетљиво питање&qуот;, рекао је.
„Једноставно смо пратили сопствени темпо, израчунавали трошкове и у складу с тим постављали цене.&qуот;
- Зашто је шеф Нвидије „Тејлор Свифт технолошког сектора“
- „Идеалан партнер”: Кинескиње се радије забављају са виртуелним него стварним мушкарцима
- Шта је суперкомпјутер и чему служи
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.27.2025)
