Ko je Peter Sorensen, novi izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine

Peter Sorensen, danski diplomata sa višegodišnjim iskustvom na Zapadnom Balkanu, naslediće Miroslava Lajčeka na mestu specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.

Od 1. februara, kada je najavljeno zvanično preuzimanje pozicije, biće zadužen za dijalog koji bi trebalo da doprinese sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Beograd i Priština su postigli Sporazum o normalizaciji odnosa u februaru 2023, uz aneks mesec dana kasnije, tokom skoro petogodišnjeg mandata Sorensenovog prethodnika Miroslava Lajčaka.

Sporazum je pravno obavezujući i njegovo neprimenjivanje može uticati na put i Beograda i Prištine ka EU.

Dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, počeo je 2011. godine.

Sorensena čekaju mnoga nerešena pitanja, a samo nekoliko dana pošto preuzme novu ulogu, održavaju se izbori na Kosovu - 9. februara.

• Koliko je Miroslav Lajčak doprineo dijalogu Beograda i Prištine
• Ko je Slovenka Marta Kos, nova evropska komesarka za proširenje
• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda

Skoplje, Sarajevo, Priština, Beograd, Zagreb

Sorensen je prisutan na Balkanu od devedesetih.

Diplomirani pravnik i nekadašnji oficir, bio je politički savetnik Posmatračke misije Evropske zajednice u bivšoj Jugoslaviji od 1995. do 1996, a potom je postao pravni savetnik visokog predstavnika u Sarajevu.

Ovaj danski političar je krajem 1990-ih vodio je političko odeljenje i bio viši savetnik šefa Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj.

Od 2001. do 2002. radio je kao viši savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu.

Sorensen je bio i lični predstavnik visokog predstavnika EU u Beogradu Havijera Solane u periodu od 2006. do 2010 godine.

Iz Beograda se seli za Skoplje gde je godinu dana bio na čelu EU delegacije.

Istu funkciju obavljao je u Bosni i Hercegovini (BiH) sledeće tri godine.

Po dolasku u Sarajevo izjavio je da planira „pogled u budućnost, a ne u prošlost".

Tokom njegovog mandata u Sarajevu je organizovana i konferencija o pravima LGBT+ zajednice i na koji način se mogu poboljšati.

Često je govorio da Bosna, kao i druge balkanske zemlje sa jasnom perspektivom pripadaju EU.

Danski političar predstavljao je i EU u organizaciji Ujedinjenih nacija u Ženevi, a bio je njen predstavnik i u Savetu UN za ljudska prava.

Zalagao se za borbu protiv diskriminacije, posebno žena i dece, ljudi sa invaliditetom i LGBT+ zajednice i članova verskih zajednica.

Zaostavština Miroslava Lajčeka

Njegov prethodnik Miroslav Lajček je na mesto izaslanika EU za dijalog došao aprila 2020.

I on je dobar poznavalac prilika na Balkanu.

Mandat su mu obeležile mnoge neprijatnosti na terenu, ali je uloga Lajčaka bila važna u pregovorima Beograda i Prištine.

Priština je 2021. i 2022. najavljivala da će registarske tablice koje izdaje MUP Srbije morati da budu zamenjene kosovskim, lokalni Srbi na severu Kosova postavili su i barikade na putevima, zbog čega je primena odložena.

Nezadovoljstvo je eskaliralo novembra 2022. kada su Srbi saopštili da izlaze iz svih institucija prištinskih vlasti.

Lajčak je tada pozvao na smirivanje napetosti, ali se Srbi nisu vratili na radna mesta.

Usledila je diplomatska ofanziva najvažnijih zemalja EU - Francuske i Nemačke.

Beograd i Priština su, prema njihovom predlogu, postigli sporazum u februaru 2023. a zatim su mesec dana kasnije na Ohridu dogovorili u aneksu i jasne smernice kako će se primenjivati.

Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, a Srbija i Kosovo se neće međusobno blokirati na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Sporazum i Aneks postali su sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u članstvo u Evropskoj uniji (EU) za Kosovo i Srbiju.

Jedna od tačaka ubrzo primenjena jeste Deklaracija o nestalima tokom sukoba na Kosovu krajem 1990-ih.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

• Šta se za Srbiju i Balkan menja izborom nove Evropske komisije
• Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo"
• Izaslanik britanskog premijera za Zapadni Balkan ser Stjuart Pič: „Moja uloga je da podržavam dijalog Srbije i Kosova"

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.28.2025)