Који су премијери у региону подносили оставке и зашто

У политичком животу оставка се обично назива „моралним чином&qуот;.

У балканским државама, често погођеним економским и друштвеним кризама, такви потези до сада су повлачени из „личних&qуот; разлога, због изборних неуспеха, застоја у инфраструктурним пројектима, али судских поступака за ратне злочине.

Од 2000. године до данас, на место премијера оставку су између осталих дали Милош Вучевић (Србија, 2025), Зоран Заев (Северна Македонија, 2021), Рамуш Харадинај (Косово, 2019), Миро Церар (Словенија, 2018), Иво Санадер (Хрватска, 2009).

• Председник Владе Србије Милош Вучевић поднео оставку
• Корупција на Балкану - зашто „падају&qуот; само бивши
• Оставке министара у Србији и свету - зашто су их давали и ко је отишао

Србија

Правило је, а не изузетак да Владе у Србији не завршавају мандат до краја.

Један од најкраћих имао је Милош Вучевић, који је у уторак, 28. јануара, поднео оставку после напада на студенте у Новом Саду у току претходне ноћи.

„Сматрамо да смо објективно одговорни за оно што се десило и стога подносимо оставке&qуот;, рекао је Вучевић, који је на место премијера изабран у мају 2024.

У Новом Саду, Вучевићевом родном граду, 1. новембра 2024. године, после вишегодишње реконструкције зграде железничке станице обрушила се надстрешница и погинуло је 15 људи, а двоје тешко повређено.

То је био повод за вишемесечне студентске блокаде и протесте, који су били једни од најмасовнији у последње три деценије.

Само дан пре подношења оставке, Вучевић је позвао студенте и професоре универзитета на разговор како би се изашло из текуће кризе у земљи.

Вучевићеви претходници такође су имали краћи мандат од предвиђеног, али превасходно због расписивања ванредних избора, који их је у Србији било више него редовних од 2000-их година, показала је анализа Црте.

Премијери су се пред ванредни излазак на биралишта повлачили уз различита образложења.

Војислав Коштуница је поднео оставку јер „Влада нема јединствену политику око суштинског питања - Косова и Метохије&qуот;.

Ивица Дачић се после две године опростио од премијерског места 2014. пошто је владајућа коалиција желела да провери „вољу бирача&qуот; и „добије политички легитимитет&qуот;.

Као премијер, Александар Вучић скратио је мандат 2017. због „лоше атмосфере у друштву&qуот;, али и да би учестовао на изборима за председника.

Најдуже је на премијерском месту била Ана Брнабић, од 2017. до 2024. године, у три мандата, али су и овај период обележили ванредни избори.

Хрватска

Лични разлози - тако је осми премијер Хрватске од стицања независности Иво Санадер образложио подношење оставке у јулу 2009. године.

Тада је напустио и место председника Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), једне од доминантнијих странака на хрватској политичкој сцени.

Упитан да ли његова оставка може да се доведе у везу са застојем Хрватске на путу ка Европску унију, одговорио је да је и то имао на уму приликом доношења одлуку.

У јануару 2010. покушао да се врати у ХДЗ, али је потом избачен из странке.

Први пут је изабран за премијера 2003. године.

Против Санадера је било подигнуто неколико оптужница.

Против њега се водило пет правних поступака, у три је осуђен на 18 година затвора, а у два је пресуда била ослобађајућа

Крајем 2010. Санадер је оптужен за корупцију, а хрватске власти су издале међународни налог за његове хапшење.

Ухапшен је у Аустрији у децембру 2010.

Тврдио је тада да су оптужбе политички мотивисане.

Оптужен је у септембру 2011. да је у марту 1995. године узео износ који би вредео данашњих пола милиона евра, чиме је починио кривично дело злоупотребе положаја.

На терет му се стављало и да је примио 10 милиона евра од мађарске нафтне компаније МОЛ.

Северна Македонија

Никола Груевски, лидер странке ВМРО- ДПМНЕ, дао је оставку на премијерско место 2016. у склопу потписаног политичког Договора из Пржина који је подразумевао формирање прелазне владе.

Договор су потписали лидери тада опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) и владајуће ВМРО ДПМНЕ, као и две највеће странке Албанаца у Македонији, Демократске уније за интеграцију (ДУИ), део владајуће коалиције, и опозиционе Демократске партија Албанаца (ДПА).

Њиме је предвиђен низ законских и институционалних промена и да Груевски поднесе оставку како би се за 100 дана припремили ванредни избори.

Груевски, десничарски националиста, напустио је земљу 2018, када је осуђен на две године затвора због умешаности у корупцију, а добио је политички азил у Мађарској.

На власт је 2017. тада дошла СДСМ, а премијер је постао Зоран Заев.

И Заев је две године касније, 2019, поднео оставку, пошто држава трећи пут није добила датум за почетак преговора са Европском унијом (ЕУ).

Заев је са грчким премијером Алексисом Ципрасом 2018. године потписао Преспански споразум о имену државе, када је додат префикс северна, чиме је решен дугогодишњи спор између ових земаља.

Ипак, 2020. враћа се на место председника Владе, али је већ следеће године поново поднео оставку после неуспеха партије у другом кругу на локалним изборима.

„Преузимам одговорност за пораз на локалним изборима и подносим оставку на функцију премијера и председника СДСМ.

„Остајем при ставу да не треба да се организују превремени парламентарни избори&qуот;, рекао је тада Заев на конференцији за новинаре.

Опозициона ВМРО ДПМНЕ прогласила је тада „убедљиву победу&qуот; у граду Скопљу и више од 20 општина, међу којима су Битољ, Охрид и Ђевђелија.

Оставку је поднео и премијер Димитар Ковачевски у јануару 2024. две године пошто је постао председник Владе.

У мају су одржани ванредни парламентарни избори, а посланици Скупштине Северне Македоније су тик пред истек законског рока, изабрали нову владу коју предводи председник странке ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски.

Словенија

Премијер Словеније Миро Церар изненада је поднео оставку пред крај мандата 2018. године.

„Кап која је прелила чашу&qуот;, како је рекао, била је одлука Врховног суда да поништи референдум о пројекту изградње пруге, која се сматрала капиталним пројектом његове владе.

Већина је на референдуму подржала изградњу додатних километара од луке Копер до границе с Италијом, али је Врховни суд пресудио да је владина подршка пројекту могла утицати на исход референдума.

У овом периоду Церар се суочавао и са тешким преговорима са синдикатима, који су тражили повећање плата у јавном сектору, као и питањима о нерегуларностима у јавним тендерима.

Држава је у бољем стању него што је била 2014, рекао је међутим Церар током образлагања оставке, поручивши грађанима да им враћа власт.

Босна и Херцеговина

У компликованом политичком систему Босне и Херцеговине оставке премијера нису честе.

Божидар Матић поднео је 2001. оставку на дужност председавајућег Већа министара - такозване Владе Босне и Херцеговине, када је државни Парламент одбацио предлог Изборног закона које је предложио његов кабинет.

У земљи подељеној на два ентитета, премијер Републике Српске (РС) Милорад Додик поднео је оставку 1999. после арбитражне одлуке да Брчко постане засебан дистрикт, а не део РС што је Додик прижељкивао.

Неколико дана касније саопштио је да је спреман да повуче одлуку о оставци.

Оставку је поднео и премијер Федерације БиХ Неџад Бранковић 2009. године.

Одлуку је донео после страначког конгреса где је страначки лидер Сулејман Тихић тражио његову оставку, јер је Кантонални суд у Сарајеву потврдио оптужницу која га терети за злоупотребу положаја.

Црна Гора

Од проглашења независности 2006. године, већина премијера Црне Горе смењивала се на око две године.

Први председник Владе независне државе Жељко Штурановић поднео је оставку 2008. године из здравствених разлога.

Преминуо је 2014. године.

Брзопотезне смене на премијерском месту обележиле су период од 2020. године, пошто је скупштина изгласала неповерење владама Здравка Кривокапића (2022) и Дритана Абазовића (2023).

Косово

После позива да се као осумњичени појави пред Специјалним судом за ратне злочине почињене на Косову, Рамуш Харадинај поднео је оставку на место председника владе 2019.

„После оставке, мандат враћам народу и ви сте први које о томе обавештавам&qуот;, рекао је тада.

Харадинај, некадашњи командант Ослободилачке војске Косова током сукоба 1998-99 године, рекао је да је позван да се појави пред судом у својству осумњиченог, „било као премијер, било као грађанин.&qуот;

„Изабрао сам ово друго,&qуот; рекао је тада 51-годишњи Харадинај, који је предводио косовску владу од септембра 2017.

То је био други пут да Харадинај подноси оставку на место премијера.

Током првог мандата (од децембра 2004. до марта 2005.) добровољно се предао Међународном суду, где је седам година касније, ослобођен свих оптужби.

На предстојећим изборима на Косову 9. фебруара, Рамуш Харадинај јури премијерско место трећи пут, као кандидат коалиције око Алијансе за будуц́ност Косова.

Оставке министара

Претходних месеци, више министара у региону поднело је оставке.

У Србији су то учинили Горан Весић и Томислав Момировић, после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је страдало 15 људи а двоје тешко повређено.

Док Момировић није јавно образложио овај поступак, Весић је на конференцији за медији најавио повлачење.

Он је међутим тада казао и да „ни он, ни људи који са њим раде, немају ни трунку одговорности за трагедију која се догодила&qуот;.

У Босни и Херцеговину оставку је недавно поднео министар безбедности Ненад Нешић у јануару 2025. године „из моралних разлога&qуот;, а пошто је претходно ухапшен у оквиру истраге о корупцији, заједно са још шест особа.

Они су осумњичени за више кривичних дела, међу којима је прање новца, злоупотреба службеног положаја односно примање мита, навело је Тужилаштво БиХ.

Морални разлози нашли су се и у недавном образложењу оставке Јосипа Дабра, потпредседника хрватска владе и министра пољопривреде.

Представник десничарског Домовинског покрета пуцао је из пиштоља кроз прозор аутомобила у покрету, а снимак тог догађаја објавио је Јутарњи лист после чега се министра повукао са дужности објавом на Фејсбуку.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.28.2025)