На данашњи дан 28. јануар

1547 - Умро је енглески краљ Хенри ВИИИ (Хенри), који је након доласка на престо 1509. проширио власт на Велс, Шкотску и Ирску и изградњом јаке флоте поставио темељ будућој поморској сили. Женио се шест пута, а након сукоба с папом, који је одбио да поништи његов први брак, одузео је папи власт над црквом у Енглеској, прогласио 1534. себе врховним црквеним поглаваром и утемељио англиканску цркву.

1573 - Почела је велика хрватско-словенска сељачка побуна под водјством Матије Гупца. Побуна је у крви угушена 9. фебруара, а њен водја је заробљен и након неколико дана је умро од последица свирепог мучења.

1596 - Умро је енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк (Францис Драке) први Енглез који је опловио свет (1577-80). Гусарским нападима на шпанске бродове допринео је енглеском освајању колонија, посебно у северној Америци, а имао је и значајну улогу у победи британске ратне морнарице 1588. над шпанском "Непобедивом армадом" у бици у Ламаншу. Пренео је 1586. кромпир у Европу из Америке.

1689 - Енглески парламент објавио је абдикацију краља Џејмса ИИ (Јамес). Последњи владар из династије Стјуарт (Стуарт) био је присиљен на напусти престо јер је покушао да врати католицизам у Енглеску.

1812 - Родјен је српски државник Илија Гарашанин, један од водја уставобранитеља и вишегодишњи министар унутрашњих послова у уставобранитељским владама. Творац је српског спољнополитичког и националног програма "Начертаније" (1844), који је био темељ српске спољне политике све до Првог светског рата. Сматра се првим великим српским политичарем 19. века.

1846 - На балу у Бечу први пут је изведен "Српски квадрил", дело које је Јохан Штраус младји (Јоханн Страусс) компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића.

1857 - Родјен је српски политичар и публициста Стојан Протић, један од оснивача Радикалне странке, први премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918). Издавао је и уредјивао часопис "Дело" и лист "Одјек". Писац је одговора на аустро-угарски ултиматум Србији 1914.

1871 - Француска "Влада народне одбране", која је формирана у Паризу након што је свргнут Наполеон ИИИ и прокламована република, прихватила је капитулацију у рату с Пруском, у којем је француска војска тешко поражена.

1878 - У Њу Хевну у САД је пуштена у рад прва телефонска централа, две године након што је Александер Грејем Бел (Александер Грахам Белл) патентирао телефон.

1887 - Родјен је пољски пијаниста Артур Рубинштајн.

1935 - Исланд је постао прва земља у којој је легализован абортус.

1939 - Умро је ирски песник и драмски писац Вилијам Батлер Јејтс (Виллиам Бутлер Иеатс), најзначајнија личност ирског националног препорода, један од оснивача и управник народног позоришта (Театар Еби). Његова делатност надахнула је процват ирске националне драме, а учествовао је и у јавном политичком животу и био сенатор од 1922. до 1928. Добио је Нобелову награду за књижевност 1923.

1986 - У експлозији америчког васионског шатла "Челенџер", 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло је свих седам астронаута.

1994 - Три италијанска новинара убијена су у Мостару, а у Зеници је један Британац убијен, а двојица тешко рањени. Британци су били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни.

1995 - У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских екстремиста у Египту, погинуло је 14 екстремиста, двоје полицајаца и двојица пролазника који су се нашли у унакрсној ватри.

1998 - У Индији је осудјено на смрт свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија (Рајив Гандхи).

2001 - У Загребу је умро хрватски књижевник Ранко Маринковић. Добитник је многих књижевних награда а његова дела, попут романа "Киклоп" и "Глорија", уз стваралаштво Мирослава Крлеже сврставају се у највећа достигнућа хрватске књижевности.

2002 - У Стокхолму је умрла шведска књижевница Астрид Линдгрен, творац Пипи Дуге Чарапе. Написала је више од 100 дела, а њене књиге продате су у више од 100 милиона примерака.

2003 - У Београду је преминуо Милош Милутиновић, један од најбољих југословенских фудбалера свих времена.

2003 - На општим изборима у Израелу победила је десничарска партија Ликуд, чији је лидер израелски премијер Ариел Шарон.

2004 - Председник британске медијске корпорације Би-Би-Сија (ББЦ) Гевин Дејвис поднео је оставку, а компанија се извинила због пропуста у извештавњу о наоружању Ирака пред рат у тој земљи. Отказ је дао и новинар ББЦ Ендру Гилиган, аутор спорних текстова у којима се оптужује британска влада да је преувеличала опасност од ирачког наоружања.

2011 - Умрла је оперска дива Маргарет Прајс (Прице) која је важила за једну од водећих сопрана света. Најпознатија је по изводјењу Моцартових сложених композиција.

2013 - Седамдесетпетогодишња холандска краљица Беатрикс абдицирала је у корист свог сина, прица Вилема-Александера, који је постао краљ те земље 30. априла.

2016 - Преминуо је Џеф Николс (Геофф Ницхоллс), клавијатуриста британске хард рок и хеви метал групе Блек сабат (Блацк Саббатх).

2017 - Председник САД Доналд Трамп (Трумп) донео је декрет о привременој забрани уласка у САД за избеглице и посетиоце из седам земаља са већинским муслиманским становништвом (Ирак, Иран, Судан, Либија, Сомалија, Јемен и Сирија). Одлука је произвела лавину негодовања у овим земљама и широм света.

2021 - Сектор туризма у свету изгубио је 1.300 милијарди долара у 2020. години услед рестрикција кретања због пандемије корона вируса.

2023 - Генерал у пензији Петр Павел победио је на председничким изборима у Чешкој након кампање усмерене на подршку НАТО-у, Европској унији и помоћ Украјини.