Jagodinska bravura: O pokretima koji se nikuda ne kreću
Danas pre 1 dan | Dragan Radovančević
Postoje, rekao bih, dva tipa tišine – ona koja nastaje iz nemoći da se progovori i ona koja proizilazi iz svesnog izbora da se ćuti.
Studenti su izabrali ovu drugu. Ali u Jagodini smo, gle čuda, svedočili trećoj vrsti tišine – onoj koja se pretvara u buku, u nametljivu kakofoniju organizovane spontanosti, gde se pod plaštom „pokreta za narod“ zapravo demonstrira okoštalost i statičnost političke misli (impotentnosti?). Pokret u mestu. Pokret koji ne vodi nikuda. Ono što je posebno zanimljivo u ovoj političkoj koreografiji jeste stari dobri način na koji se režira spontanost – autobusi koji
