Загорка Доловац: Ко је врховна јавна тужитељка Србије и зашто је то тако тешко сазнати

Једни кажу да је „без својстава&qуот; и да се не меша у властити посао, а други да је велика професионалка која сарадницима редовно даје подршку и сигурно управља бродом - тужилачког система.

Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац добила је поново поверење посланика Скупштине Србије и у јулу 2021. године, изабрана је на трећи шестогодишњи мандат.

Иако је већ готово 15 година на најмоћнијој тужилачкој функцији, о њој се не зна много - мало је оних који је лично познају, још мање је оних који желе да причају о њој, а готово сви су из сфере правосуђа.

Током каријере, Доловац је радила на различитим случајевима привредног и класичног криминала, а у последње време многи јој замерају што ћути и ретко се појављује у јавности.

Последњи пут, крајем 2024. године студенти су јој тражили да објави комплетну документацију о реконструкцији железничке станице у Новом Саду где је 1. новембра пала надстрешница када је погинуло 15 људи, а још двоје тешко повређено.

Испред зграде Врховног јавног тужилаштва у центру Београда, где је и неколико министарстава, студенти су подигли у ваздух стотине писама са захтевом тужитељки да „почне да ради властити посао&qуот; и испуни њихове захтеве.

Како су из њеног кабинета саопштили и тада и месец дана касније, том циљу су посвећени са пуном професионалном пажњом, а да се помно испитују и финансијски аспекти пословања свих фирми које су учествовале у реконструкцији надстрешнице.

• Хиљаду студентских писама за тужитељку Загорку Доловац
• Зашто нам је одлазак на суд „тиха патња“
• Зашто падају пресуде пред Апелационим судом
• Извршитељи и дужници - коме стиже неопходна заштита

Више јавно тужилаштво у Новом Саду је том приоритетном циљу посветило практично све људство и материјалне средства, а све остале предмете узеће у интензиван рад након окончања примарне истраге у вези смрти и тешког повређивања 17 људи, саопштили су из Врховног јавног тужилаштва, раније Републичко јавно тужилаштво.

Ко је Загорка Доловац

Формално, свим тужиоцима у држави шефица је Загорка Доловац.

Тужитељку са значајним стажом новосадски портал 021 назвао је „Новосађанком које нема&qуот;.

Очекивало се и да ће реаговати поводом случајева рушења у београдском насељу Савамала, плантажи марихуане у Јовањици, поводом несреће на наплатној рампи у Дољевцу када је погинула Станика Глигоријевић, афери о извозу оружја из фабрике „Крушик&qуот;, паду хеликоптера када је превожена беба из Новог Пазара за Београд и погинули су сви у летелици.

Али је реакција Доловац изостала.

Зашто је нема, објаснила је у једном од ретких интервјуа, рекавши за Блиц да у свим тим предметима поступају првостепена тужилаштва, а да је она на челу другостепеног, вишег органа.

Истакла је и да је на почетку мандата отворила врата свим јавним тужилаштвима да самостално обавештавају јавност о предметима из њихове надлежности.

Првостепена - основна јавна тужилаштва - кривично гоне починиоце кривичних дела за која је запрећена казна затвора до 10 година, а виша јавна тужилаштва за дела где је казна дужа од 10 година.

Апелациона јавна тужилаштва поступају по жалби, а Врховно јавно тужилаштво поступа по ванредним правним лековима, предузима мере за заштиту уставности и законитости и усмерава и надзире рад свих јавних тужилаштава.

Вишећелијски организам

Систем тужилаштава у Србији није једноћелијски, већ вишећелијски организам састављен од 90 јавних тужилаштава, надахнуто је рекао Бранко Стаменковић, тада заменик републичког јавног тужиоца.

„Послови су подељени међу тужиоцима који раде у оквиру надлежности.

„Доловац није једини тужилац у овој земљи и нема надлежност над свим предметима у овој земљи, како се то представља&qуот;, каже Стаменковић за ББЦ на српском.

Према његовим подацима, тужилаштва у Србији сваке године приме у просеку пола милиона предмета - од тога 380.000 кривичних.

Ипак, у извештају Европског парламента о напретку Србије ка Европској унији у ком се од Београда траже „убедљиви резултати&qуот; у области правосуђа, посебно су поменути управо случајеви „Крушик&qуот;, „Савамала&qуот; и „Јовањица&qуот;.

„Изузетно је тешко нама професионалцима да чујемо када се тако поједностављује наш посао на пет предмета који представљају политичку арену&qуот;, истиче Стаменковић.

Посебну пажњу увек привлаче случајеви корупције или организованог криминала који се доводе у везу са функционерима на власти.

О њима се оглашавају по правилу и власт и опозиција и шира јавност, али то не би смело да утиче на рад тужиоца.

Тужилац би, каже Стаменковић, требало да буде професионалац и човек од интегритета.

Међу око хиљаду колега у Србији има доста таквих, додаје, али ситуација није идеална.

„Треба и храбрости, није лако бити јавни тужилац, то се лако заборавља.

„Треба се у име друштва супротставити свима онима који су извршили оних 380.000 кривичних дела, али и достојности и моралних квалитета&qуот;, напомиње Стаменковић.

• Скоро два милиона предмета чека пресуду у Србији
• Лаура Ковеши пред именовањем за европског тужиоца

„Човек без својстава&qуот; и „кормилар брода&qуот;

Критичари Загорке Доловац замерају јој управо изостанак ових особина.

Адвокат Сеад Спаховић је не познаје лично, али иронично каже да је „феноменално решење, јер не таласа&qуот;.

„Постоји књига Роберта Музила `Човек без својстава` - то вам је најбољи опис Заге Доловац.

„Она је прави пример чиновничког понашања, где само ако ништа не радиш и ћутиш, само тако можеш да напредујеш&qуот;, истиче Спаховић за ББЦ на српском.

Међу предметима у којима јесте поступала били су „ПИК Земун&qуот;, „фудбалска мафија&qуот;, лабораторија дроге у Крњачи, као и случај Миладина Ковачевића, наводи сајт Истиномер.

Данас, она то и не треба да ради, тврди Бранко Стаменковић.

„Посао републичког јавног тужилаштва и тужиоца није да ради у предметима, већ да управља тужилачким бродом генерално.

„И да поручи осталим тужиоцима - `Ово је правац, а ти капетане или морнару, знаш шта је твој посао на броду, јер си плаћен за то`&qуот;, каже Стаменковић.

Са садашњом шефицом је почео сарадњу „преко компјутера&qуот; 2007. године када је Доловац показала интересовање за модерне технологије и жељу да осавремени рад тужилаца.

Код ње посебно цени што подстиче креативне идеје и тимски рад.

„У делу медија се жели представити Републичко јавно тужилаштво као неки совјетски орган, да имамо врховног тужиоца који управља гвозденом руком.

„То је једна од највећих лажи, истина је потпуно другачија - РЈТ функционише као тим и наш начин рада мене подсећа на неке модерне светске успешне фирме&qуот;, истиче Стаменковић, који се бави међународном сарадњом и води Одељење за високотехнолошки криминал.

• Ко је Небојша Зеленовић у 100, 300 и 500 речи
• Ко је Небојша Стефановић
• Лаура Ковеши пред именовањем за европског тужиоца

Како је сарађивати с њом?

Одговор на ово питање није се чуо много пута.

Два месеца смо договарали разговор са њеним сарадницима и до њега је дошло дан после гласања у Скупштини о поновном избору Доловац 2021.

Од њих троје, са тужитељком најдуже ради Гордана Јанићијевић, која је дуги низ година била заменица републичког јавног тужиоца задужена за међународну сарадњу.

Први директан пословни сусрет са Доловац је имала док је радила на једном сложеном коруптивном предмету у Окружном јавном тужилаштву у Београду пре 14 година.

Саопштила јој је како истрага напредује, са којим дилемама се суочава и Доловац ју је пажљиво саслушала.

„На крају ме је само питала какав је мој предлог, а није покушала да да упутство шта треба да радим.

„Изнела сам професионално мишљење како треба и она је одобрила: `Урадите тако, ја ћу вас у свему подржати`&qуот;, каже Јанићијевић.

Таква реакција шефице јој је као младој заменици тужиоца, каже, много значила, јер је дала одрешене руке.

Од 2010. заједно су у Републичком јавном тужилаштву.

„И сад, увек кад имам дилеме, прва особа коју питам за савет је она.

„Ти њени савети много помажу, мудри су и показују да из ње говори велико искуство, али и њен заштитнички однос&qуот;, наводи Јанићијевић.

Заменица републичког јавног тужиоца Тамара Мировић са Доловац ради већ дуже од деценије.

„Истовремено је и врло једноставна за сарадњу и веома захтевна&qуот;, каже она за ББЦ.

Подсећа да је Доловац више од 30 година у тужилаштву, да је прошла све нивое и да одлично познаје не само законски оквир, већ и саму организацију.

„Ако дођете добро припремљени на састанак са њом, са добрим познавањем теме и ваљаним аргументима, заиста ћете наићи на подршку.

„Ја сам увек за то да (пред шефовима) имате појачану одговорност, али и да имате подршку за сваку добру идеју&qуот;, наводи Мировић, чија је ужа област деловања заштита људских права попут случајева сексуалног насиља и трговине људима.

Далеко критичније о Доловац говоре колеге из Удружења тужилаца.

хттпс://твиттер.цом/тузиоци/статус/1398376687566532610

Део опозиције је апеловао на Интерпол да је нађе, а подносили су и кривичне пријаве против ње.

Доловац је за Новости те потезе оценила као „политичку театралност и притисак на које не реагује&qуот;.

Често је њен рад био тема парола на антивладиним и грађанским протестима, баш као и актуелним студентским.

'Врло коректна'

Да је Загорка Доловац „врло коректна&qуот; за сарадњу оцењује и Драгомир Милојевић, који је осам година провео на позицији председника Врховног касационог суда.

Путеви су им се укрстили 2013. када су постали чланови Комисије за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа.

„Увек је била коректна, немам никаквих примедби на заједничку сарадњу.

„Изразио сам тад неку малу критику према тужилаштву што нема довољно потписаних споразума, она је одмах дала упутства и кренули су споразуми о признању кривичног дела и велики број предмета се и данас завршава тако&qуот;, наводи Милојевић за ББЦ.

Ипак, додаје да нису директно сарађивали, већ се то углавном обављало преко заменика.

„Оцена њеног рада мора да се цени кроз рад тужилаштва, које је важна карика у том ланцу посебно откако је уведена тужилачка истрага.

„Мој утисак је да се ту није нешто побољшало, ни да су се убрзале истраге, чак, напротив, мислим да су дуже него кад их је водио истражни судија&qуот;, истиче Милојевић.

Као пример наводи случајеве који се годинама воде пред Посебним одељењима Вишег суда за организовани криминал и ратне злочине.

„Поступци пред Специјалним судом дуго трају, има оптужница од пре 2010. године да су предмети незавршени.

„Тужилаштво мора да буде активније, јер проток времена не иде на руку.

„Што даље од догађаја, пада интересовање, а то су тешка кривична дела и та одељења су оформљена да би поступак био бржи и ефикаснији&qуот;, закључује Милојевић.

• Шта је Врховни касациони суд и због чега је важан
• За шта је „крив“ судија Мајић
• Миша Вацић - „српски Јулије Цезар“ или „политичка старлета“

Различите власти, иста тужитељка

Загорка Доловац је рођена 1966. у Новом Саду.

Из родног града, где је напредовала до заменице Окружног јавног тужиоца, долази у Београд 2007. године.

Тада је Србију предводила коалициона влада чији су стожер биле Демократска странка и Демократска странка Србије, а министар правде био Душан Петровић.

Доловац постаје вршитељка дужности Окружног јавног тужиоца.

За Нову 2010. годину Доловац ће испод јелке дочекати функција Републичке јавне тужитељке - најзначајније тужилачке позиције у земљи.

У то време се променила владајућа гарнитура - од 2008. коалицију чине ДС и социјалисти.

На месту министарке правде те 2010. била је Снежана Маловић, која ће ту остати до 2012. године.

Због тога се Доловац и данас понекад спочитава да је кадар жутих - Демократске странке.

Током мандата Маловић, спроведена је веома критикована реформа правосуђа, а она је каријеру наставила у Тужилаштву за ратне злочине.

Када је реч о политичким приликама, Доловац је тихо и без пуно помпе пословно преживела смену власти.

Већ девет година је на власти Српска напредна странка, а она обавља исту функцију.

Када су посланици 2015, одлучивали о реизбору Доловац на предлог владајуће већине предвођена СНС-ом, за њу је гласала и опозиција у којој је тада била ДС, подсетила је Слободна Европа.

Сеад Сапховић, данас адвокат, провео је 16 година каријере у тужилаштву и каже данас да Доловац „иза себе нема ниједан озбиљан предмет&qуот;.

„У правничкој струци она не представља ништа, она је чисто политичко решење из периода Бориса Тадића и Војислава Коштунице.

„Она ником не смета и кад бих ја био власт, ја бих њу узео - неће наћи бољу за те паре, што каже Балашевић&qуот;, додаје Спаховић.

Пајтић: Није мој кадар

Бивши председник Демократске странке Бојан Пајтић каже за ББЦ да Загорку Доловац познаје „само из виђења&qуот;, као и хиљаде других правника, будући да је професор Правног факултета у Новом Саду.

„Никада нисмо сарађивали.

„Покрајинска Влада, чији сам био председник, као ни покрајинска Скупштина, немају никаквог додира са избором носилаца правосудних функција&qуот;, наводи Пајтић.

Избор тужилаца је у надлежности републичког парламента, где је, додаје, престао да буде посланик парламентарне већине много година пре него што је госпођа Доловац ступила на било коју функцију.

„Поједини противници покушавали су да је прогласе мојом кумом, што је нонсенс који се може проверити за 30 секунди.

„Нови Сад је град у коме живи скоро пола милиона становника, тако да ћу разочарати моје поједине опоненте - нисмо сви у Новом Саду кумови&qуот;, додаје он.

Каже да „никада нико није питао председника покрајинске Владе ко ће бити републички јавни тужилац&qуот;.

Доловац и Лаура Ковеши

Пајтић сматра да је Доловац имала материјала за много више посла.

„Пропустила је да буде српска Лаура Ковеши, а режим јој даје разлоге да сваки дан подигне нову оптужницу.

„Стиче се утисак да се нисмо много одмакли од времена Николе Пашића који је својевремено устврдио да су закони за противници&qуот;, закључује овај политичар.

Лаура Ковеши је била генерална румунска тужитељка од 2006. до 2012. када постаје главна тужитељка Националног антикорупцијског директората где се прославила бескомпромисном борбом против корупције.

Бранко Стаменковић наводи да су поређења Доловац и Ковеши „део невероватних ствари и кампање која се намерно води према републичком јавном тужиоцу, била то Доловац или неко други&qуот;.

„Госпође Ковеши и Доловац не могу да се пореде, (...) јер је Ковеши била тужилац за коруптивне предмете, чему би пандан био посебни тужилац за организовани криминал.

„У то време, пандан Доловац у Румунији је (Аугустин) Лазар, који је био генерални тужилац Румуније, њих две су неупоредиве&qуот;, истиче Стаменковић.

Данас је Ковеши, „хероина правде&qуот;, како су је називали у медијима, главна европска тужитељка.

Једина кандидаткиња за наследника

У трци за место републичког јавног тужиоца Доловац је била сама, те јој је гласање у Скупштини обезбедило да нови мандат започне у јануару 2022.

Стаменковић, који је и члан Државног већа тужилаца, то објашњава чињеницом да се на „јавни и транспарентни конкурс&qуот; пријавило укупно пет људи - један је одустао, а три кандидата нису испуњавали формалне критеријуме.

Уколико остане на функцији до краја овог мандата, обележиће својеврсно пунолетство на том положају.

„Она можда има неки допринос који мени није познат, али је супротно демократској пракси и правилима да неко буде на инокосној функцији толико дуго&qуот;, рекао је Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца, за Мрежу за истраживање криминала и корупције КРИК.

Наводи се да је то противно препорукама Венецијанске комисије, саветодавног тела Савета Европе за уставна питања.

У њима се наводи да иста особа не сме више пута да буде бирана, већ да највиши тужилац треба да има један мандат у дужем трајању, како би се смањио простор за притиске.

„Да бисте поново добили мандат у једном политичком процесу, ви морате да испуните нека очекивања и извршите неке услуге&qуот;, рекао је Илић.

Он је додао да је тако дуг мандат непознат у европској пракси, осим у појединим државама које су биле под комунистичком диктатуром.

Његов колега из исте установе наводи другачије примере.

Бранко Стаменковић каже да мађарском републичком тужиоцу тече други деветогодишњи мандат.

Додаје примере Чешке и Белгије, као и Француске, где је, после 10 година проведених на месту тужиоца града Париза - са 12 милиона становника, изабран за генералног на „дужи мандат осам или девет година&qуот;.

„Наставићу да се старам о самосталности&qуот;

И програм рада тужилаштва за наредни период Доловац је представила подаље од рефлектора.

хттпс://твиттер.цом/тузиоци/статус/1401815340011737090

У плану она наводи да се старала да очува самосталност у раду тужилаца и да ће наставити то да ради.

У Србији се готово свакодневно чују коментари представника извршне власти о поступцима који су у току, али Доловац до сада није критиковала овакву праксу којом се крши закон.

Међутим, њених троје заменика деле став да је радила на самосталности тужилаца.

Истичу да је стална борбу између три гране власти да утичу једна на другу вишевековни проблем свих држава у свету, па и Србије.

„Наравно да нас је чувала од притисака.

„Да ли такву заштиту ужива и тужилац у Пироту или Лесковцу морали бисмо да питамо њега&qуот;, каже тужитељка Гордана Јанићијевић.

За такве случајеве, осим могућности да се обрате надређеном тужиоцу, постоје и додатни механизми - Повереник за самосталност у оквиру Државног већа тужилаца коме могу да се обрате, као и Етички одбор за ова питања.

„Подршка постоји и тужиоци знају то, не знам да је било ко рекао - `немој да поступиш у складу са законом`.

„Волео бих да чујем неког колегу или колегиницу ком је то речено&qуот;, додаје Станковић.

Чему служе обавезна упутства

Критичари замерају Доловац да у појединим случајевима није користила широка овлашћења и могућност да утиче на истраге.

Закон о јавном тужилаштву, између осталог, наводи да је сваки јавни тужилац подређен републичком.

Виши јавни тужилац може непосредно издати нижем обавезно упутство за поступање у појединим предметима - када постоји сумња у ефикасност и законитост његовог поступања.

Републички јавни тужилац може да користи тај поступак са сваким јавним тужиоцем, као и да оствари увид у сваки предмет.

То је још један институт који се, према оцени тужитељке Мировић, не разуме довољно у пракси.

„Републички јавни тужилац издаје општа обавезна упутства за поступање свих јавних тужилаца ради уједначавања праксе и делотворности свих тужилаца.

„Смисао није поступање у појединачним предметима&qуот;, каже Мировић.

Идеја је да се у сличним ситуацијама на исти начин поступа у свим тужилаштвима у Србији.

Један од примера овог поступка било је издавање упутства тужиоцима да случајеви где је угрожена безбедност новинара захтевају хитно поступање, које је Доловац донела у децембру 2020.

Друга, условно речено, појединачна обавезна упутства се издају ако постоји потреба да се отклоне неке уочене неправилности у раду - када тужилац или заменик, на пример, не спроводе доказне радње у неком примереном року.

„Погрешна је перцепција у јавности да постоји један тужилац који руководи тужилаштвом обавезним упутствима, то није тако ни фактички ни кад је у питању правни оквир.

„Смисао није да неко преузме улогу неког другог тужиоца него да укаже на неке недостатке или пропусте&qуот;, наводи Мировић.

---

Убиства новинара - случајеви без судског епилога

Доловац је 2009. рекла да ће сва надлежна тужилаштва посебну пажњу обратити на нерешене предмете из прошлости, укључујући и убиства новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, бележи Истиномер.

Ови случајеви ни 2021. немају судски епилог, осим за убиство Ћурувије.

• „Смрт Славка Ћурувије одбија да умре“
• Да ли извештаји ЕУ и САД о стању у Србији заиста могу нешто да промене

Бранко Стаменковић је био члан Радне групе за безбедност и заштиту новинара и каже да се од тога „никад није одустало и да су поступци у току&qуот;.

„Нажалост, ми смо предузели све што је у нашој моћи, за Даду Вујасиновић смо послали на вештачење у холандски институт форензике да се утврди да ли је реч кривичном делу убиства или самоубиства, како је на почетку квалификовано.

„За Милана Пантића је изузетна штета што немамо даље доказе у овом моменту, али не значи да их нећемо имати.

„Ми као тужиоци бисмо и те како били задовољни да нађемо нове доказе да наставимо даље&qуот;, наводи Стаменковић.

---

Како с медијима

Да се Доловац некад дословно крије од новинара снимиле су, иронијом судбине, телевизијске камере.

Када је у децембру 2020. посетила Председништво Србије, у моменту док је напуштала зграду, она је ставила папир испред лица, види се на снимку телевизије Н1 током укључење испред кабинета шефа државе у центру Београда.

Има простора да тужилаштва унапреде сарадњу са медијима, кажу из Републичког тужилаштва.

Наводе да се за многе позитивне примере рада и њиховог, али и осталих тужилаштава не сазна, за шта увиђају и сопствену одговорност, али и криве медије „жељне сензационализма&qуот;.

Један од таквих примера је, кажу, успешна међународна сарадња Србије са Евроџастом - агенцијом Европске уније за област правосуђа.

Председник Евроџаста је на недавном састанку са Доловац „неколико пута поновио да је споразум са Србијом одличан пример како сарадња са партнерима од поверења утиче на ефикасност борбе против криминала&qуот;, каже у телефонској изјави за ББЦ Гордана Јанићијевић, представница Србије у седишту Евроџаста у Хагу,

„Када они имају поверење у нас и знају да могу да нам се обрате за било који предмет то онда говори о реномеу и Републичког тужилаштва, али и тужитељке која је довела до таквог угледа у свету&qуот;, закључује Јанићијевић.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.30.2025)