ДеепСеек: Ко је Лианг Венфенг, мозак иза апликације која је продрмала свет

Нова кинеска АИ сензација ДипСик (ДеепСеек) уздрмала је технолошки свет, свргнувши са престола ЧетГПТ као апликацију са највише преузимања у САД и катапултирајући њеног власника, милијардера Лианга Венфенга, преко ноћи до славе у домовини Кини.

Лансиран тек прошле недеље, овај јефтини четбот, наводно направљен за тек делић буџета његових ривала, потресао је Вол Стрит и натерао конкуренте да се упну да га сустигну.

И председник Доналд Трамп дао је властито мишљење назвавши то „позивом на буђење&qуот; за америчке компаније како би се „више надметале да победе&qуот;.

• ДеепСеек: Кинеска четбот апликација о којој прича свет
• ДеепСеек: Кинески четбот вештачке интелигенције узбуркао тржиште
• Хоће ли вештачка интелигенција постати ‘бог’

„Више као штребер него као газда&qуот;

Лианг Венфенг је основао ДипСик у децембру 2023. године и објавио први АИ велики језички модел наредне године.

Не зна се много о овом 40-годишњаку, рођеном у јужној кинеској покрајини Гуангдунг, а дипломирао је на Универзитету Џеђанг из електронских информација и компјутерске науке.

У чланку у технолошком гласилу 36Кр, људи који га познају кажу да је „више налик штреберу него газди&qуот;.

Али Лианг, који се ретко појављује у јавности или даје интервјуе, сада се нашао у жижи међународне јавности.

Он је био једини АИ лидер изабран да присуствује састанку предузетника са другим најмоћнијим лидером у земљи Лијем Ђиангом.

Бизнисменима је поручено да „сконцентришу напоре на пробој кључних основних технологија.&qуот;

За разлику од многих америчких АИ предузетника који су из Силицијумске долине, Лианг такође има позадину у финансијама.

Он је извршни директор хеџ-фонда по имену Хај-Флајер (Хигх-Флиер), који користи АИ за анализу финансијских података како би доносио инвестиционе одлуке – што се назива квантитативним трејдингом.

Године 2019, Хај-Флајер је постао први квант хеџ-фонд у Кини који је зарадио више од 100 милијарди јуана (13 милиона долара).

У Хај-Флајеру, Лианг је стекао богатство користећи АИ и алгоритме за идентификовање образаца који могу да утичу на цене акција на берзи.

Његов тим је постао вешт у коришћењу чипова Х800 које прави дизајнер АИ чипова и доскорашњи фаворит Вол Стрита Нвидиа да би зарађивао новац тргујући акцијама.

Он је 2023. године лансирао ДипСик, најавивши намеру да развије АИ на нивоу човека.

За Лианга, који лично учествује у истраживањима ДипСика, каже се да користи зараду од његове трговине хеџ-фондом како би давао врхунске плате његовим најбољим АИ талентима.

Компанија упошљава докторе из највећих кинеских школа – са универзитета Пекинг, Ђингху и Беиханг – уместо експерте из америчких институција.

Заједно са власником ТикТока БајтДенсом, ДипСик је познат по томе да нуди највећу могућу накнаду АИ инжењерима у Кини, са особљем које ради у канцеларијама у Хенгџоу и Пекингу.

У интервјуу за домаћу штампу прошле године, он је рекао да главно језгро његовог тима „не чине људе који су се вратили из иностранства. Сви су локални... Морамо да развијамо врхунске таленте сами.&qуот;

Лианг је такође рекао да кинески АИ сектор „не може да остане пратилац заувек&qуот;.

Он је додао: „Често говоримо како постоји једногодишњи или двогодишњи јаз између кинеске и америчке вештачке интелигенције, али прави јаз се крије између оригиналности и имитације. Ако се то не промени, Кина ће заувек бити пратилац.&qуот;

Упитан зашто је ДипСиков модел изненадио толике у Силицијумској долини, он је рекао: „Њихово изненађење потиче од тога што су видели да се кинеска компанија придружила њиховој игри као иноватор, а не само као пратилац – на шта је већина кинеских фирми навикла.&qуот;

Компетитивна оштрица ДипСика

ДипСик тврди да је његов модел Р1 развијен уз помоћ постојеће технологије са све софтвером отвореног кода који свако може да користи и дели бесплатно.

Али часопис Вајерд јавља да је хеџ-фонд оснивача ДипСика Лианга Венфенга Хај-Флајер гомилао залиху чипова који чине кичму вештачке интелигенције – познате као ГПУ, илити графичке процесне јединице.

Процене колико је успео да их набави варирају од 10.000 до 50.000, према МИТ технолоџи ривјуу.

Ти чипови су кључни за прављење моћних АИ модела који могу да изведу читав дијапазон људских задатака, од одговарања на најосновнија питања до решавања сложених математичких проблема.

У септембру 2022. године, САД су забраниле продају тих моћних чипова Кини, што је потез који је Лианг у интервјуу за кинеске медије описао као „главни изазов&qуот;.

Водећи АИ модели на Западу користе процењених 16.000 специјализованих чипова.

Али ДипСик тврди да је обучио властити АИ модел Р1 користећи 2.000 таквих чипова и хиљаде чипова ниже класе – што његов производ заправо чини јефтинијим.

Према његовим творцима, прављење четбота коштало је свега 5,6 милиона долара, за разлику од 5 милијарди долара које је прошле године потрошио само творац ЧетГПТ-ја ОпенАИ.

Неки, међу њима амерички технолошки милијардер Илон Маск, довели су у питање ове наводе, тврдећи да компанија не сме да открије колико је напредних чипова стварно употребила имајући у виду ограничења са којима се суочава.

Али експерти кажу да је забрана Вашингтона донела подједнако и изазове и нове прилике кинеској АИ индустрији.

Она је „приморала кинеске компанија као што су ДипСик на иновацију&qуот; како би ове могле да постижу више радећи са мање, каже Марина Џенг, доценткиња на Универзитету за технологију у Сиднеју.

„Иако ова ограничења представљају изазове, они су такође покренули на креативност и отпорност, омогућивши Кини шире политичке циљеве и постизање технолошке самосталности.&qуот;

Друга највећа економска сила на свету улаже много у велике технолошке компаније – од батерија на које раде електрични аутомобили и соларни панели до вештачке интелигенције.

Претварање Кине у технолошку суперсилу одавно је амбиција председника Сија Ђинпинга и зато су забране Вашингтона такође биле изазов са којим се Пекинг храбро ухватио у коштац.

Опречна мишљења

После његовог лансирања, ДипСик је изазвао масивну продају крупних технолошких акција.

Деонице Нвидије, на пример, пале су за 17 одсто до краја радног дана америчке берзе у понедељак — губитак од 600 милијарди долара тржишне вредности, према Блумбергу, био је највећи пад у историји америчке берзе.

Венчер капиталиста Марк Андрисен описао је „ДипСикив Р1 као моменат Спутњика у свету АИ-ја&qуот; на Иксу у недељу, мислећи на сателит који је својевремено покренуо свемирску трку.

Али кинеска апликација је код многих такође изазвала забринутост.

„И даље мислим да се истина о ономе шта се стварно дешава налази испод површине&qуот;, рекао је за ББЦ ветеран аналитичар Џин Манстер алудирајући на финансијске трошкове које званично наводи ДипСик.

Он је такође довео у питање да ли је овај старт-ап субвенционисан или да ли су бројке које је пријавио тачне.

„Четбот је изненађујуће добар, због чега је тешко поверовати у све то&qуот;, додао је он.

Аустралијски министар за науку Ед Хасик истакао је разлоге за забринутост у вези са безбедношћу.

„Постоји много питања на која ће временом морати да се дају одговори што се тиче квалитета, преференција потрошача, података и управљања приватношћу&qуот;, рекао је он за АБЦ.

„Био бих опрезан што се тога тиче. Овај тип питања мора пажљиво да се одваже.&qуот;

Прошле недеље су се Сем Алтман из ОпенАИ-ја и Лари Елисон из Оракла придружили председнику Доналд Трампу како би најавили оснивање Старгејта, заједничког подухвата који обећава приватно улагање од 500 милијарди долара у АИ инфраструктуру: дата центре у Тексасу и изван њега, заједно са обећаних 100.000 нових радних места.

Али са још једним јаким играчем у АИ игри, неки експерти верују да би изненадни долазак на сцену ДипСика могао да постави питања о будућности америчке доминације вештачком интелигенцијом и размерама инвестиција које америчке фирме планирају.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.31.2025)