Зашто су масовне убице готово увек мушкарци и на Балкану и у свету
Физичка снага и спретност за извршење захтевних злочина могу бити један од разлога, али би улогу могло да има и „погрешно схватање мушкости".
Ацо Мартиновић, малолетни К.К., Урош Блажић, Вучко Бориловић, Игор Нађ, Иван Кораде, Дамир Вошкион, Синиша Златић, Раде Шефер, Љубиша Богдановић, Никола Радосављевић, Драган Чедић, Јосип Вујић, Јожеф Мендер, Нандор Киш, Азиз Кељменди, Винко Палић…
Починиоци масовних убистава у бившим југословенским републикама током претходних деценија искључиво су били мушкарци.
„Званично смо имали 13 убистава у којима је убијено више од 100 људи током претходних 13 или 14 година на Балкану.
„Међу извршиоцима нема ниједне жене&qуот;, каже Звонимир Ивановић, професор Криминолошко-полицијског универзитета, за ББЦ на српском.
Ситуација је слична и у Америци, међу рекордерима по укупном броју масовних убистава - мушкарци су починили 98 одсто ових злочина од 1966. године, подаци су истраживачког центра Пројекат спречавања насиља.
„Мушкарци су много чешће умешани у покушаје убистава и самоубистава, много су склонији поседовању ватреног оружја које далеко чешће користе за убиства и самоубиства у односу на жене&qуот;, каже Адам Ланкфорд, шеф катедре за криминологију Универзитета Алабама.
Они су „склонији убијању непознатих из идеолошких разлога или због покушаја да постану познати&qуот;, каже.
„Убиства које почине жене углавном за жртве имају људе које су им блиски, попут партнера, члана породице или познаника, а разлог је често неки лични сукоб&qуот;, рекао је Ланкфорд за ББЦ на српском.
- „Медији нису окидач, него водич&qуот;: Шта је ефекат копирања злочина
- Шта је потребно да се заједница опорави после масовне пуцњаве - америчко искуство
- Психолошкиња из Велике Британије: „Када прође траума, остаје дугачак процес туговања“
'Тешко је, готово немогуће ући у главу починиоца'
Иако подаци делују убедљиво, још нема закључка који би их стручно објаснио.
„Могу се анализирати индивидуални случајеви и околности, износити претпоставке, али тешко је донети валидан закључак, јер ми свако убиство анализирамо када се трагедија већ догодила&qуот;, каже психолошкиња Лепосава Крон за ББЦ на српском.
Тешко је или „готово немогуће ући у главу и кожу починиоца&qуот; после тешких злочина, указује Ивановић.
„Од извршиоца готово никад нећете добити потпуне информације шта му је пролазило кроз главу у тренуцима када је злочин починио.
„Може да каже, на пример, 'прекипело ми је', али треба размотрити који су све елементи, мотиви, стања, чињенице и околности до тог тренутка утицали да мотивације постане толико огромна како би реализовао то што му је у том тренутку пало на памет&qуот;, објашњава Ивановић.
Мушкарци такође учествују са „90 до 95 одсто&qуот; у свим облицима криминалитета, указује Велимир Ракочевић, криминолог и професор Правног факултета у Подгорици,
У извршењу крвних деликата, злочина против живота, више од 95 одсто починилаца су мушкарци, каже Ракочевић за ББЦ на српском.
„Зато за криминал кажемо да је углавном 'мушки посао'&qуот;, објашњава.
Физичка снага и спретност за извршење захтевних злочина могу бити разлози, али и „погрешно схватање мушкости&qуот;, често у Црној Гори и на Балкану, указује Ракочевић.
„'Мачо мушкарци' који мисле да су кадри да ни пред ким не устукну и мисле да треба да се питају за све, производе својеврсну врсту насртљивости.
Они често реагују „на непримерен, прек, насилан, готово бруталан начин&qуот;, објашњава криминолог.
„Међу друштвима на Балкану у том смислу нема неке превелике разлике, али се зато знатно разликујемо од западних друштава&qуот;, сматра Ракочевић.
Погледајте видео: Трагични мај- убиства која су променила Србију
До масовних убистава, према криминолошким теоријама, доводе четири групе фактора: „биопсихолошки, социјални, културолошки и ситуациони&qуот;, објашњава Ракочевић.
Његов колега Ивановић, који је изучавао масовна убиства попут почињених у београдској основној школи „Владислав Рибникар&qуот;, Дубони и Малом Орашју у мају 2023, каже да је „културолошко окружење на Балкану врло патријархално&qуот;
На њега се може „надовезати и ратно окружење на овим просторима и оружје које је релативно доступно, што ствара услове, односно средства, за извршење најтежих дела&qуот;, сматра.
„Тестостерон је такође значајан фактор: уз извесну дозу негативних емоција, мушкарац у физолошком смислу добија подизање овог хормона у организму&qуот;, набраја Ивановић.
- Како су пуцњи Азиза Кељмендија утицали на судбину СФРЈ
- Злочин на Цетињу: Убио 13 људи, међу њима и двоје деце
- Урош Блажић осуђен на 20 година затвора за масакр у Дубони и Малом Орашју
Да ли су мушкарци агресивнији од жена?
Иако је агресија у психологији деценијама изучавана као мушки феномен, недавна истраживања у неким сферама, попут дигиталног окружења, показују да је све чешћа и међу женама.
Нека студије показују да су мушкарци и жене слични по „укупном нивоу агресије&qуот;, али се она другачије испољава, каже Ланкфорд.
Агресија се дефинише као осећај беса или антипатије који резултује непријатељским или насилним понашањем.
Нема довољно научних доказа који указују да су јој мушкарци склонији, али агресија коју мушкарци испољавају је „социјално упадљивија&qуот;, каже психолошкиња Крон.
„Агресија и деструктивно понашање имају различите модалитете и облике испољавања, од којих су неки скривени, имају 'социјалну маску' и нису широко социјално препознатљиви.
„Али њихове последице могу бити веома трауматичне, понекад чак и разорне по особе које су објекат те агресије&qуот;, објашњава.
Док агресија није само мушка ствар, насиље које производи најчешће јесте, посебно као „одговор на нешто што препознају као претњу или препреку испуњавању традиционалних улога полова&qуот;, указује Ланкфорд.
„Када мушкарци осете да је њихова мушкост доведена у питање, склони су да реагују претерано, хипермушки и понекад насилно&qуот;, каже професор.
Главно питање је „колико мушкарац може да контролише импулсе и колики му је праг фрустрационе толеранције&qуот; а они су „знатно рањивији&qуот;, сматра Велимир Ракочевић.
„Жене то могу успешније да каналишу, нађу рационални излаз и одложе тренутно задовољство након фрустрација.
„Мушкарци већином делују на прву лопту и агресивно реагују на фрустрацију&qуот;, објашњава .
Погледајте видео: Дубона и Мало Орашје - дан после масовног убиства за које је осуђен Урош Блажић
Разлика између масовних и серијских убица
Масовно убиство је злочин када је најмање троје људи убијено на истом месту, дефинише амерички савезни закон.
Федерални истражни биро (ФБИ) међутим „масовну пуцњаву&qуот; (масс схоотинг) дефинише као убиство четири или више лица ватреним оружјем.
Постоји и разлика у начину и мотивима извршилаца, који могу бити махните убице (рампаге схоотерс) и серијске убице (сериал киллерс).
„Злочини серијских убица су организовани, планирани и припремљени.
„Уз њих иде и специфична психолошка структура личности, врста патологије која се огледа у припремању убистава, размишљању о томе или узбуђења због тога што ће се детаљи и фотографије злочина појавити у медијима&qуот;, објашњава Ивановић.
Махните убице имају „помрачену или сужену свест&qуот; и злочин се повезује са чињеницом из њихове прошлости.
Постоје и везе са убијенима који су често чланови породице, пријатељи или неко са ким имају неизмирена дуговања, објашњава.
„Они обично не планирају злочин, већ у датом тренутку настаје мотивација и израста у невероватном опсегу из афекта.
„Извршење таквих убистава по правилу належе на нека психичка обољења, починиоци су често у неком од стања психозе, иако то није апсолутна законитост&qуот;, каже Ивановић.
Утицај породице и друштва
Психологија препознаје одлучујући утицај породице на развој личности код деце, посебно у раном, формативном периоду до пете године живота или ране адолесценције, каже Лепосава Крон.
Али научна истраживања нису установила који тачно фактори могу довести до масовних убистава, наглашава она.
„Сви познати фактори ризика, попут разореног дома због смрти, развода или напуштања, историјата менталних болести и злоупотребе супстанци у породици постоје и код других облика антисоцијалног понашања.
„Као што постоје и деца која су се из свега тога 'извукла' некако&qуот;, истиче психолошкиња.
Концепт „сценаријских одлука&qуот; канадског психијатра Ерика Берна подразумева да деца која су на сопственој кожи осетила злочин и насиље или му сведочила, могу да донесу одлуку о сопственом животу, свету или односима са другима већ у првих пет година живота, објашњава она.
„Дете може донети 'сценаријску одлуку' типа 'ово је лош свет, убићу неког једног дана' и касније у животу, то се и догоди&qуот;, објашњава Крон.
Породично насиље је „изразито трауматично&qуот; за децу, а тај ефекат не зависи од пола детета, наглашава.
Погледајте видео: Годину дана после масовне пуцњаве у школи Јувалде у Тексасу
Починиоци породичног насиља су, као и масовних убистава, претежно мушкарци.
„Злоупотреба физичке моћи, тежња за контролом и доминацијом коју имају мушкарци, затегнути односи између очева и синова, неуспела емоционална размена...
„Сви ови фактори често доводе до насиља у породици&qуот;, каже Ракочевић.
Било је случајава да „после жучних свађа у породици, нападачи изађу из куће и изврше тешке злочине&qуот;, указује.
У Црној Гори, али и на Балкану, сину је намењена улога да се пита и одлучује, наслеђује имовину, а и данас се врше родно селективни абортуси, када се прекидају трудноће кад мајка сазна да чека девојчицу, подсећа он.
„Све је то генератор тежње за доминацијом, применом насиља и контролом код мушкараца, а као да се кроз васпитање мушкараца додатно усађују агресивне црте и легитимизује право да употреби силу уколико се други не покоре његовој вољи&qуот;, каже.
Али мушкарци су углавном починиоци најтежих злочина и у друштвима која се не сматрају изразито патријархалним, попут америчког или оних у Скандинавији.
„Мушкарци су склонији да се упусте у насиље и то није условљено временом или земљом у којој живимо, што указује да су корени ове појаве далеко дубљи од специфичности које може да има једно друштво&qуот;, тврди професор Ланкфорд.
- Злочин у Црној Гори: „Ослободите човека који је зауставио крвави пир&qуот;
- Ко је био Тед Банди и шта је урадио
- Норвешка памти - 12 година после масакра Андреаса Брејвика
Оружје као 'најлошији могући савезник'
Доступност ватреног оружја цивилима често иде под руку са бројем масовних убистава.
Америка је убедљиви лидер у свету са 1,25 комада ватреног оружја по глави становника, показују резултати истраживања за 2024. годину организације Ворлд Популатион Ревиев.
Када мушкарци осете да им је „мушкост угрожена или се доводи у питање&qуот;, користе наоружање као „симбол, оруђе или чак оружје којим враћају осећај мушкости&qуот;, набраја Ланкфорд.
„Комбинација мушкараца који очајнички желе да се докажу и склоности употреби ватреног оружја као начина да то постигну, врло је опасна.
„Евидентно је да је то важан фактор због којег долази до великог броја масовних убистава широм света&qуот;, каже.
И жене и мушкарци у Америци лако могу да дођу у посед оружја.
Али жене мање привлачи, и у оружју не виде средство за доказивање женствености, нити верују да морају да је доказују кроз масовно насиље, додаје Ланкфорд.
Далеко иза Сједињених Држава, Србија и Црна Гора са 0,39 комада ватреног оружја по глави становника деле пето место у свету.
Његова доступност је „најлошији могући савезник&qуот; извршења тешких злочина, каже Ракочевић.
„Можда је и вековна борба за слободу и преживљавање учинила да се на овим просторима успостави култ оружја, а кад год је оно било лако доступно, проблем је настао&qуот;, закључује.
Родна неравноправност, у Црној Гори и на Балкану вековима врло изражена, можда је један од разлога што мушкарци већински употребљавају ватрено оружје као средство за извршење масовних злочина.
„Оружје је било везано само за мушкарце, то је ишло тако далеко да је постојало веровање и да је 'штета потрошити муницију' да се убије жена, што је ужасавајуће.
„Данас жене понекад равноправно учествују у криминалним групама и извршавању неких дела, али најтежа дела, посебно убиства, и даље су посао готово искључиво за мушкарце.
„Понекад се чини да мушкарци љубоморно чувају ту доминацију у сфери насиља&qуот;, резигнирано закључује Ракочевић.
- „Џон Библија“: Заборављене жртве мистериозног серијског убице из Глазгова
- Убица жена који се замало извукао некажњено
- Џек Трбосек - мистерија која траје
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.01.2025)















