Zašto sve više mlađih ljudi oboleva od raka

Kada je Luisa Toskano saznala da ima rak dojke, bila je zapanjena.

„Bilo je potpuno neočekivano", kaže 38-godišnja majka dvoje dece iz Brazila.

„Bila sam mlada, zdrava, u dobroj formi, i nisam imala faktore rizika. To nije trebalo da se dogodi meni.

„Nisam mogla da verujem. Rak se činio tako daleko od moje stvarnosti".

Luisi je u martu 2024. dijagnostikovan treći stadijum raka dojke, što znači da je bolest već bila u poodmakloj fazi.

Hemioterapiju je primala više od četiri i po meseca, nakon čega joj je uklonjen deo dojke, a zatim je išla na radioterapiju.

Luisa je završila lečenje u avgustu prošle godine, ali i dalje mora da uzima terapiju da se spreči povratak bolesti.

„Hemioterapija je bila agresivna, ali moje telo je zo dobro podnelo", priseća se ona.

„Mislim da je to zahvaljujući fizičkoj aktivnosti i mladom, otpornom organizmu".

Zatim je usledila operacija.

„Srećom, nije bilo potreno da se ukloni cela dojka.

„Najteži deo bio je gubitak kose. Sve se dogodilo tako brzo i bilo je intenzivno.

„Kada bih se pogledala u ogledalo, uplašila bih se, a to je uticalo i na moju decu".

Luisa nije jedini ovakav slučaj, već deo rastućeg trenda u svetu: od raka oboleva sve više mladih ljudi koji često nemaju porodičnu istoriju ove bolesti.

Rak je češći kod starijih osoba zbog bioloških i ekoloških činilaca i načina života.

Na primer, starenje povećava deobu ćelija, što dovodi do većih mutacija i većeg rizika od karcinoma.

Zbog toga su onkolozi dugo povezivali dijagnoze raka kod mlađih osoba sa naslednim genetskim faktorima, kao što su mutacije BRCA1 i BRCA2 kod raka dojke.

Međutim, sve je više pacijenata, poput Luise, koji nemaju jasne znakove genetske predispozicije za rak.

• „To su ljudi u najboljim godinama”: Zašto raste broj slučajeva raka kod mlađih od 50 godina
• Broj obolelih od raka penisa raste, u Brazilu 6.500 amputacija za 10 godina
• Koliko je važna prevencija raka dojke i zašto se u Srbiji loše sprovodi

Rast obolelih od raka

Nedavna studija objavljena u medicinskom časopisu BMJ Oncology otkrila je da je učestalost karcinoma kod ljudi mlađih od 50 godina širom sveta porasla za 79 odsto od 1990. do 2019. godine, dok je u istoj starosnoj grupi broj smrtnih ishoda povezanih s rakom porastao za 28 odsto.

Studija je analizirala 29 vrsta karcinoma u 204 zemlje.

A izveštaj objavljen u medicinskom časopisu The Lancet Public Health pokazao je da su stope 17 vrsta karcinoma postepeno rasle kroz generacije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), posebno među pripadnicima generacije Iks i milenijalcima (rođenim između 1965. i 1996. godine).

Novi izveštaj Američkog društva za borbu protiv raka (ACS) navodi da je od 2012. do 2021. godine učestalost raka dojke kod belih žena mlađih od 50 godina rasla za 1,4 odsto godišnje, u poređenju sa 0,7 odsto kod žena starijih od 50 godina.

Prema izveštaju u časopisu BMJ Oncology, kod mlađih odraslih primećen je rast učestalosti i drugih vrsta karcinoma, kao što su nazofaringealni karcinom (maligni tumor nazofarinksa, prolaza koji povezuje zadnji deo nosa sa grlom), rak želuca i rak debelog creva.

Mogući uzroci

Istraživači ubrzano rade da ustanove koji su uzroci ovakvog rasta, dok studija objavljena u medicinskom časopisu Lansetu upozorava da bi stalni rast obolelih mogao da poništi decenije napretka u prevenciji raka.

Prema izveštajima u časopisima BMJ Oncology i Lansetu, neđu mogućim uzrocima su ishrana koja je bogata crvenim mesom i natrijumom, a siromašna voćem i mlekom, kao i konzumacija alkohola i pušenje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je gojaznost snažno povezana s povećanim rizikom od raka zbog hronične upale i hormonalnog disbalansa.

Izveštaj u Lansetu ističe da je 10 od 17 vrsta karcinoma koji su u porastu kod mlađih u SAD-u povezano sa gojaznošću, a među njima su rak bubrega, jajnika, jetre, pankreasa, i žučne kese.

Međutim, ovi činioci ne objašnjavaju sve slučajeve pojave raka.

Naučnici istražuju i druge moguće uzroke.

Neki smatraju da stalna izloženost veštačkom svetlu sa uređaja ili ulične rasvete može da naruši biološki sat i poveća rizik od karcinoma poput raka dojke, debelog creva, jajnika, i prostate.

Druge studije ukazuju da rad po smenama, kada je produžena izloženost veštačkom svetlu tokom noći, može da snizi nivo melatonina, što pogoduje rastu tumora.

U junu 2023. godine, kolorektalni hirurg Frenk Frizel sa Novog Zelanda pozvao je da se sprovede istraživanje o ulozi mikroplastike u nastanku raka creva, ukazujući da ona može da ošteti sluzokožu na način sličan „pravljenju sitnih rupa na kondomu".

Drugi istraživači upozoravaju na aditive u ultra-prerađenoj hrani, kao što su emulgatori i boje, koji mogu da izazovu zapaljenje creva i oštete DNK.

Poremećaji crevne flore nisu povezani samo sa rakom debelog creva, već i sa rakom dojke i krvi, kaže Američko udruženje za istraživanje raka

Sve veća upotreba antibiotika, koja je u svetu porasla za oko 45 odsto od 2000. godine, posebno kod mlađe dece, mogla bi da bude još jedan uzrok, jer narušava mikrobiom creva, tvrde pojedini istraživači.

Grupa italijanskih naučnika je 2019. godine ukazala da je ovaj činilac povezan s rakom pluća, limfomom, rakom pankreasa i bubrega, i višestrukim mijelomom (rak plazma ćelija).

Čak bi i porast telesne visine kroz generacije mogao da ima ulogu u porastu obolelih od raka, primećuje Malkolm Danlop, profesor koloproktologije (oblasti digestivne hirurgije koja se bavi dijagnostikom i lečenjem oboljenja debelog creva i analne regije) na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj i koautor izveštaja u časopisu BMJ Oncology.

„Ljud u celom svetu su sve viši… a postoji snažna povezanost između visine i nekoliko vrsta raka, među kojima je rak debelog creva", kaže on.

Objašnjava da je rizik od raka povezan sa većim brojem ćelija, izloženošću hormonu rasta koji se prirodno proizvodi i većom površinom debelog creva, što povećava mogućnosti za mutacije.

Dr Danlop, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za genetske faktore raka, veruje da se rak javlja kod mlađih ljudi zbog kombinacije više činilaca, a ne jednog uzroka, ali dodaje da je teško da se oni precizno utvrde.

„Većina faktora rizika nikada nije testirana u odgovarajućem randomizovanom ispitivanju intervencija", napominje on.

Takođe smatra da skrining mlađe populacije na rak „nije isplativ zbog niske apsolutne učestalosti, uprkos relativnom porastu broja obolelih".

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak, 80 odsto slučajeva raka dijagnostikuje se ljudima starijim od 55 godina.

Poziv lekarima opšte prakse

Međutim, sve prisutnija pojava raka kod mlađih ljudi podstakla je velike organizacije, poput Međunarodne unije za kontrolu raka, da upozore lekare opšte prakse da obrate pažnju i ne zanemaruju simptome kod mlađih pacijenata.

„Ako osoba starija od 60 godina prijavi poteškoće pri pražnjenju creva, umor i nadutost, lekari te simptome shvataju ozbiljno i preporučuju detaljan skrining.

„Međutim, kod pacijenta u tridesetim godinama, koji je fizički aktivna i ne odgovara tipičnom profilu raka debelog creva, ovi simptomi mogu da se

protumače kao bezazleni", objašnjava dr Aleksandre Žakome, direktor Brazilskog društva za kliničku onkologiju.

On takođe naglašava da dijagnoze u kasnijoj fazi razvoja bolesti umanjuju šanse za preživljavanje.

„To su ljudi u punoj snazi, tek zasnivaju porodice i imaju ceo život pred sobom.

„Dijagnoza raka je šok i za njih i za njihove voljene", kaže on.

Dr Žakome napominje i da mlađi pacijenti često bolje podnose agresivne tretmane kada se rak otkrije na vreme, čime se povećavaju šanse za oporavak.

Dr Danlop takođe izražava zabrinutost zbog dugoročnih posledica pojave raka kod mlađih ljudi.

„Kada se ljud u mladosti suoče s rakom taj rizik mogu da prenesu i u stariju dob", upozorava.

„Da li ovo nagoveštava zabrinjavajući porast obolelih u budućnosti ili je određena generacija bila izložena nekom specifičnom faktoru rizika?"

Iskustvo koje menja život

Nakon lečenja od raka, Luisa kaže: „Najveća lekcija bila je da naučim da podjednako prihvatim i teške i radosne dane.

„Kada su mi dolazila mračna osećanja, čekala bih da prođu.

„Kada sam se osećala snažno, uživala sam u tim trenucima, znajući da će i oni proći".

Njena poruka drugima je: „Živite dan za danom.

„Slušajte vaše telo – postoje dani kada je najbolje što možete da uradite je da se odmorite, i to je u redu.

„Rak nosi stigmu, senku, ali to ne mora da bude ono štto vas određuje.

„Postoji život, razvoj i smisao čak i u najtežim vremenima".

• Da li je alternativna medicina delotvorna u lečenju raka
• Kako su povezani starenje i rak
• Kako zemlje regiona štite žene od raka dojke

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.04.2025)