АНЕМ и НУНС замрзавају чланство у Сталној радној групи за безбедност новинара

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) је данас саопштила да се придружује новинарским и медијским удружењима која су у уторак замрзла учешће у раду Сталне радне групе за безбедност новинара.

АНЕМ је подсетио да су због непоступања надлежних институција у јавном интересу, многе организације цивилног друштва, међу којима новинарска и медијска удружења, објавила да обустављају сарадњу са законодавном и извршном влашћу у Србији.

То се односи на свако чланство - формално и неформално, у радним групама Владе и министарствима, и у свим осталим сталним и ад хок радним групама, саветима и сличним инструментима државних органа.

Међу њих спада и Стална радна група за безбедност новинара, основана пре скоро десет година споразумом Министарства унутрашњих послова (МУП), Вишег јавног тужилаштва и седам медијских и новинарских удружења.

АНЕМ је навео да је разлог за обустављање његовог учешћа у том телу "мања ефикасност у процесуирању напада на новинаре" током 2024. године за шта "одговорност сносе све надлежне институције, а пре свега МУП".

Навели су да су јавна тужилаштва 2024. формирала 62 предмета у вези с безбедношћу новинара, да у 34 полиција није одговорила на захтеве тужилаштва да се прикупе и доставе информације, а да су у пет случајева тужилаштва у неколико наврата "подсећала полицију на поднете захтеве, али нису добили никакав одговор".

АНЕМ каже да је тиме дуже време периоду било онемогућено да .

Указали су да је, нажалост, "једна од последица овог нечињења је да тужилаштва адекватно процесуирају одговорне за поједине нападе на новинаре, "по правилу оне који су изазивали највећу пажњу јавности".

Наводи се да су тако "неприхватљиво игнорисани очигледни и лако доказиви напада на Вука Цвијића односно Динка Грухоњића".

АНЕМ каже да је и раније било тога да полиција не достави тражена обавештења - 2023. је било 14 таквих случајева, али сада "подаци из ове године указују на драматичну ситуацију која једино може да се разуме као свесна неефикасност институција".

Наведено је да су јавна тужилаштва у 14 од 17 формално решених случајева донела одлуку да се одбаце кривичне пријаве.

АНЕМ каже да је од 62 предмета 2024. године, само у једном донета осуђујућа пресуда, а 2023. их је било 12.

Поред тога, судови су 2024. у два предмета донели одлуку да осумњиченима за претње новинарима буде омогућена одбрана из кућног притвора с "наногицом" и у оба случаја су та лица побегла те и даље представљају претњу новинарима, пише у саопштењу.

АНЕМ је навео да верује да ће се врло брзо наћи решење која ће омогућити наставак заједничке борбе за фундаменталне демократске вредности и принципе, као што су слобода медија, слобода изражавања и безбедност новинара и других медијских радника.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) званично је обавестило Сталну радну групу за безбедност новинара да замрзава статус у том телу, рекао је данас правник НУНС-а Раде Ђурић за портал Инсајдер.

Ђурић је прецизирао да представници НУНС-а неће присуствовати састанцима те радне групе али да ће наставити да комуницирају са контакт тачкама из тужилаштва и полиције.

"Због одлуке која је донета, није могуће остати у истом статусу као до сада, па ћемо тај статус замрзнути до даљег. На жалост, полиција и тужилаштво су и даље пуни неразумевања, и уочили смо бројне негативности и пропусте у раду, посебно кад је у питању поступање полиције. Наставићемо да пријављујемо случајеве, користићемо механизам информисања и праћења предмета али друге форме попут изношења случајева и покушаја да се решавају преко Радне групе нећемо користити јер то након ове одлуке више није могуће", рекао је Ђурић за Инсајдер.

Група невладиних организација и медијских удружења, међу којима је и НУНС, објавила је јуче да обуставља сарадњу са законодавном и извршном влашћу у Србији због тога што сматра да је власт одступила од основних демократских стандарда и принципа владавине права.

"Повлачимо се из чланства, формалног или неформалног, у радним групама Владе и министарстава, као и у другим сталним или ад хок телима у чији рад смо били укључени. Упркос искреној вољи да спрецифичним знањима помогнемо успостављању функционалнијег институционалног система, свесни смо да формалним укључивањем цивилног друштва власт само наставља да фингира демократске процесе", наводи се у саопштењу које је потписало 28 организација.

Потписници тог саопштења су представници Иницијативе за економска и социјална права А11, Алтернативног центра за девојке, Акције против трговине људима, Асоцијације медија, Асоцијације онлајн медија, Аутономног женског центра, Београдског центра за безбедносну политику, Београдског центра за људска права, Центра савремене политике, Европског покрета у Србији, Фемплатз-а, Грађанских иницијатива, Хелсиншког одбора за људска права и Иницијативе младих.

Иза саопштење стоје и представници Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом, Колектива Министарство простора, ЈУКОМ-а, Међународне мреже помоћи, Националне коалиције за децентрализацију, Независног друштва новинара Војводине, Независног удружења новинара Србије, Партнера за демократске промене, Мреже психосоцијалних иновација, Организације за политичку екологију, Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину, СХАРЕ фондације и Фондације "Славко Ћурувија".

(Бета, 05.02.2025)