Šta sam videla u studentima?

Gotovo je nemoguće postalo izaći na ulicu i ne upasti spontano u neki skup koji nešto poručuje, i apsolutno nemoguće otvoriti internet i ne čuti po stoti put: "Ne želim da se plašim mraka", "Ne lomite mi bagrenje" i "Svi u blokade". I ono što čitamo danima na internetu je sledeće: svi kao nešto plaču. Svi su kao nešto rastavljeni na sitne komade, te dirnuti i raspadaju se od emocija. Internet se muči i pokušava da prenese koliko toliko verno ono što se dešava u