Срби на северу Косова: Избори на сопствену одговорност

Осим ретких страначких плаката и подераних застава Србије, у северном делу овог етнички подељеног града скоро да ништа не указује на преидизборну кампању која је на врхунцу.

На парламентарним изборима 9. фебруара учествује и шест листа које се боре за гласове српске заједнице која у општини Северна Митровица чини већину становништва.

На улицама се не осећа напетост која се често помиње у медијима у Србији.

Полиције има, али не и специјалаца, а митровички кафићи су пуни по леденом сунчаном дану.

Андреу Стевановић, студенткињу треће године Медицинског факултета, политика не занима превише.

„Навикла сам овде, друштво ми је ту, породица близу, па могу да идем кући у Гораждевац сваког викенда.

„У студентским домовима се организују представе и пројекције филмова, имамо кафиће који су нам места за изласке и учење&qуот;, каже уз осмех 21-годишња Андреа.

Показује књиге на столу, јер је у току испитни рок, за њу важнији од сваке политике.

• Ко се надмеће на изборима на Косову
• Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега
• Косово: Како се живи јужно од Ибра

У поређењу са претходним изборима на Косову 2020, ситуација се за Србе значајно изменила, посебно у четири општине на северу: Северној Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу.

У овим општинама, већински насељеним Србима, осим школа и болница, више нема институција којима се управља из Србије: пошта, банака, социјалних служби.

Промене су се посебно убрзале после оружаног напада у Бањској, за који је оптужена група Срба предвођена бизнисменом и бившим функционером највеће овдашње политичке групације, Српске листе, Милан Радоичић.

У новим околностима политичке борбе за гарантоване мандате српске заједнице у косовској скупштини такмичи се до сада неприкосновена Српска листа, која ужива подршку званичног Београда, и још пет изазивача, а многи су раније били управо њени чланови.

Зна се који је чији локал

На главном шеталишту у Северној Митровици, од споменика Кнезу Лазару до чувеног моста који спаја два дела подељеног града, срећем две пензионерке.

„Живот је тежак кад нема слободе&qуот;, каже Славица Мицевска показујући на бетонске барикаде на мосту на реци Ибар који чувају италијански карабињери.

Река и мост представљају и симболичку границу између севера, већински насељеног Србима ,и јужног дела где су Албанци апсолутна већина, иако на Косову више Срба живи јужно од Ибра.

Упркос бројним најавама из Приштине, и даље је затворен за саобраћај, али пешаци несметано прелазе модерним мостом.

У последњих годину дана, откако албански припадници косовске полиције патролирају овуда, а градоначелници четири општине нису Срби, у северном делу Митровице све је више ресторана, продавница и хотела чји су власници Албанци.

Док посетиоци попут мене те етничко-власничке финесе не види, мештани одлично знају шта је чије.

„Отворили су овде посластичарницу, ми Срби не идемо, не&qуот;, каже ми једна жена.

Динари се и даље користе, али се по пензију иде у Србију

У низу промена је и укидање динара као средства плаћања и затварање Комерцијалне банке и Поштанске штедионице, до недавно једине две банке преко којих је Србија исплаћивала плате запосленима у њеним јавним службама.

То практично значи да сви који примају плате и пензије из Београда морају да одлазе у оближњи град у Србији Рашку, уз додатне трошкове за гориво или аутобуску карту.

Мицевска, хронична болесница са дијебетесом, тешко може да путује сваких месец дана по сат времена у једном правцу до Рашке.

„Син ми узме то, ја не бих могла да идем&qуот;, каже док трља болно колено током шетње.

Здравственим системом је задовољна, иако се лекови купују, признаје.

Косовске власти су понудиле могућност да Срби отворе рачуне у НЛБ банци, која има истог власника као и Комерцијална банка у Србији, и подижу примања ну еврима.

Њена пријатељица се одлучила за ову могућност, али су такви примери у мањини.

Употреба динара или евра није суштинско питање, мада се тако некад представља у Београду, јер се већ 25 година на северу „плаћа и еврима и динарима и францима и доларима&qуот;, откако су 1999. стигле међународне снаге, каже Александар Арсенијевић, лидер Српске демократије, младе партије која учествује на изборима.

Важније је да се омогући људима да новац подижу у месту где живе, предлаже.

Овај 33-годишњи хемичар из Северне Митровице, познат је по бројним привођењима због дувања у пиштаљку током посета косовских званичника северу Косова.

Људи одбијају да користе шалтере НЛБ банке и подижу примања из Србије у еврима јер страхују да би косовско тужилаштво могло да их пита одакле им новац, објашњава.

Уследила би питања и како „добијају плату или пензију од институција које Косово не признаје&qуот;, што би могло да им ствара неприлике, каже Арсенијевић.

Безбедност и исељавање људи су највећи проблеми овдашњих Срба, сматра он.

И сам је искусио, како тврди, примену бруталне силе приликом хапшења.

Косовска полиција је у више наврата спроводила рације и хапшења на северу Косова, у склопу „рата криминалу&qуот;, како је то назвао министар полиције.

Недавно су примљени млади регрути из српске заједнице, али то није довољно да надокнади мањак настао новембра 2022. када су Срби симболичним скидањем униформи напустили полицију, тужилаштво и судове.

Арсенијевић има косовска документа „као и 95 одсто других&qуот;, неопходних за нормално свакодневно живљење.

• Колико је мање Србије на Косову
• Паралелне институције на Косову: „То производи нове генерације које само знају да мрзе“
• Срби се повукли из свих институција на Косову, Вучић каже да су се десиле „тектонске промене&qуот;

Динара има, фискалних рачуна, понекад

Север Косова се и даље опире променама, па се упркос сталним тежњама владе премијера Аљбина Куртија да стави под контролу овај део, још се за плаћање користе динари, често и без фискалних рачуна.

У ресторану у центру питам да ли је дозвољено пушење, пошто нема ни знака, ни пепељере, а конобар одговора: „Можете, али на сопствену одговорност&qуот;.

По том самоодговорном принципу многи већ 25 година не плаћају не само порез, већ ни струју и друге рачуне, осим телефона.

На упозорења да ће српска компанија Електросевер, формирана на основу споразума о енергетици у оквиру дијалога Косова и Србије, искључити струју ретко ко реагује, јер до „сече&qуот; ретко дође.

Таксисти не издају рачуне уз образложење „да су скоро прешли на РКС таблице&qуот;, што значи да од 2024. године уместо српских, аутомобили носе регистрационе ознаке 02, број који је за Митровицу одредила косовска влада.

„Неће ти то овде нико дати, ми то немамо&qуот;, каже таксиста који је пријављен на биро за незапослене, а само преко уговора „плаћа рекламу и моторолу&qуот;, како би био део такси удружења.

Не жели да се представи, али док магистралним путем ка прелазу Јариње пролазимо поред велике новоизграђене базе косовске полиције у Бистрици, чему су се противили припадници српске заједнице, каже да се много тога променило у последње време.

Бистрички пут спаја Приштину са Рашком и један је од најфрекветнијих у овом делу Косова.

Полигон за манипулације

У Лепосавићу, нешто северније и ближе централној Србији, разговарам са Радоицом Радомировићем, кандидатом иницијативе Народна правда.

Многи не плаћају струју, јер стижу сваког месеца исти рачуни, али ће некад доћи на наплату, оцењује он.

Северни део Косова годинама је „био полигон за манипулације и финансирање политичке елите у Београду&qуот;, тврди Радомировић.

„Имамо и људе одавде који су богатили на несрећи нашег народа.

„Овде не видим никакав проблем са Албанцима, Албанци нису палили Србима аутомобиле, ни наручивали убиства&qуот;, каже Радомировић.

Кампању води углавном ноћу, „од врата до врата&qуот;, јер његове присталице трпе притиске од владајућих структура, тврди.

Радомировић је био заменик косовског министра за заједнице и повратак Ненада Рашића.

После смене у министарству септембра 2024. напустио је Рашићеву странку и сам упловио у политичје воде.

Док се постепено гасе установе Србије на северу, ни праве институције Косова као државе нису заживеле, већ постоје само „симболи&qуот;, попут полиције, таблица и докумената, каже.

Нова лица, поруке старе

У том међупростору најбоље се сналази Српска листа, која је као испостава званичног Београда до сада рачунала на највеће поверење грађана.

Иако су у новембру 2022. напустили институције Косова, па нису део локалних власти у српским општинама, и бојкотују рад парламента, сада излазе на изборе.

Само је руководство промењено – листу предводи лекар Златан Елек уместо Горана Ракића.

До промене челника је дошло после оружаног сукоба у Бањској у септембру 2023, када је група Срба убила једног косовског полицајца, а затим се сакрила у оближњи манастир и размењивала ватру са полицијом.

Ни новајлија Елек, ни ветеран у косовској политици Драгиша Миловић, некадашњи градоначелник Звечана, нису имали времена да говоре за ББЦ, правдајући се обвезама око кампање.

Главна порука листе је јединство српске заједнице, јер би разједињеност ишла на руку само Приштини.

„Да заборавимо на ситне размирице између нас, да сви станемо испод једног барјака Српске листе, барјака државе Србије&qуот;, поручио је Елек на митингу у Зубином Потоку.

Иза листе „стоји српски народ на челу са Александром Вучићем&qуот;, каже Елек.

То је потврдио и сам Вучић, поручивши из Србије дан пред изборе да је Српска листа„једини гарант&qуот; да косовски премијер Аљбин Курти „не протера&qуот; Србе са Косова.

„То је једина листа која жели да се бори за Србе и коју Курти не може да поткупи, као ни они у свету који су са њим на послу протеривања сарађивали&qуот;, рекао је Вучић.

На позиве да говоре за ББЦ нису одговорили Александар Јаблановић и Ненад Рашић, који предводе још две српске листе.

Има ли Србије на Косову

Од фебруара 2023, 5.000 социјално најугроженијих Срба који не раде добијају 20.000 динара, из буџета Србије, навео је Петар Петковић, шеф Канцеларије за Косово и Метохију, у ауторском тексту у Политици.

У последње четири године, више од 1.500 људи добило је посао у здравству на Косову, тврди Петковић.

Опозиција тврди супротно – да се људи запошљавају на одређено време, чиме се купују њихови гласови на изборима.

„Позивају се људи који раде у здравству и школама, манипулише се грађанима на најгрубљи начин.

„Добијају фиктивне уговоре, попут вртића који има 106 људи на платном списку, а 81 дете&qуот;, каже Радомировић.

Стаклено звоно информација

Срби дочекују изборе под стакленим звоном, јер су потпуно изоловани кад је реч о информацијама&qуот;, каже Бранимир Стојановић, некадашњи високи функционер Српске листе.

Он је, за разлику од, како каже, многих који и даље верују у „шарену лажу Српске листе&qуот; ову партију напустио и основао нову, Српски народни покрет, с којим излази на изборе.

„Српска листа користи моћ услед приступа медијима, као и државни апарат да као Деда Мараз нуди људима све и свашта.

„Ако наставимо путем лагања самих себе, ствари ће бити још лошије&qуот;, каже Стојановић, житељ Грачанице, већински српске општине у централном делу Косова, надомак Приштине.

Ништа од онога што је Приштина променила на северу Косова није донело бољитак Србима, упозорава он.

„Репресија се одразила на све и сад су људи још више уплашени и траже неког јачег да их заштити.

„Курти је агресивном политиком помогао Српској листи, без обзира на то што је лоша, корумпирана и што се користи у дневноплитичке сврхе врха у Београду људи у њима виде заштиту&qуот;, каже Стојановић.

Напуштањем косовске полиције, судова, тужилаштава и локалних самоуправа Срби су, по налогу Српске листе, отворили врата албанским политичарима да постану градоначелници четири општине на северу, где су Албанци апсолутна мањина, оцењује.

Београд и Приштина би требало да промене однос према Србима с Косова како би се изашло из „медијског мрака&qуот;, оцењује Стојановић.

„Прича се о стотинама милиона евра, а многи наши људи једва преживљавају.

„И то новца што дође овде, апсолутно се неправично распоређује&qуот;, каже Стојановић.

Многе мучи оно што утиче на свакодневни живот, међусобно непризнавање стручних диплома.

Београд не признаје дипломе стечене у Приштини, тврдећи да се аутентични приштински универзитет више не налази у том граду, већ широм већински српских општина на Косову.

Реципрочно, Приштина не признаје дипломе српског образовног система, на Косову присутном кроз измештени приштински универзитет, али и велики број малих приватних факултета.

Студенткиња Андреа после студија не жели да оде ни у Србију, ни у иностранство, већ да се запосли у српском здравственом систему на Косову.

„Остала сам с намером да тако буде, али све мање мислим да ће тако и бити у будућности&qуот;, каже будућа докторка.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Један дан у Звечану: ББЦ на северу Косова две недеље после најновијих сукоба
• Како живе мањине на Косову и зашто ретко ко ту види будућност за децу
• Како су политика и историја заплеле коло на Косову

(ББЦ Невс, 02.08.2025)