Ujedinjeni front: Kinesko „magično oružje" u središtu špijunske kontroverze

Narodna Republika Kina poseduje „magično oružje", prema tvrdnjama njenog osnivača Mao Cedunga i aktuelnog predsednika Sija Đinpinga.

Zove se Odeljenje za rad Ujedinjenog fronta – i unosi jednaku paniku na Zapadu kao i sve veći vojni arsenal Pekinga.

Jang Tengbo, istaknuti biznismen koji je bio povezan sa princom Endrjuom, najnoviji je kineski državljanin u inostranstvu koji je kritikovan – i sankcionisan – zbog povezanosti sa UFVD-om.

Postojanje ovog odeljenja daleko je od tajne.

Decenijama star i dobro dokumentovani ogranak Komunističke partije Kine već je u prošlosti bio obavijen kontroverzom.

Istražitelji od SAD do Australije isticali su UFVD u mnogobrojnim špijunskim aferama, često optužujući Peking za njegovu upotrebu za vršenje stranog uticaja.

Peking je negirao sve optužbe za špijunažu, nazivajući ih smešnim.

Šta je, dakle, UFVD i šta on radi?

• Kakva je uloga Kine i Rusije u ratu Izraela i palestinskog Hamasa
• Koga Kinezi priželjkuju u Beloj kući - Haris ili Trampa
• Kina pokrenula nove vojne vežbe oko Tajvana: „Odgovor na separatističke ambicije"

'Kontrolisanje poruke iz Kine'

Ujedinjeni front – koji se isprva odnosio na široki komunistički savez – nekada je bio hvaljen od Maoa kao ključ za trijumf Komunističke partije u decenijama dugom Kineskom građanskom ratu.

Nakon što je rat okončan 1949. godine i partija je počela da vlada Kinom, aktivnosti Ujedinjenog fronta prešle su u zapećak zbog drugih prioriteta.

Ali u poslednjoj deceniji pod Sijem Đinpingom, Ujedinjeni front doživeo je neku vrstu renesanse.

Sijeva verzija Ujedinjenog fronta uopšteno je gledano dosledna sa ranijim inkarnacijama: plan je da se „izgradi najšira moguća koalicija sa svim relevantnim društvenim snagama", prema Mareike Olberg, stručnoj saradnici Nemačkog Maršalovog fonda.

Na prvi pogled, UFVD nije tajnovit – čak ima internet stranicu i izveštava o mnogim aktivnostima na njoj.

Ali razmere njegovog rada – i njegov domašaj – mnogo je manje jasan.

Iako je najveći deo tog rada domaći, doktorka Olberg kaže: „Ključna meta koja je definisana za rad Ujedinjenog fronta su Kinezi u inostranstvu".

Danas UFVD želi da utiče na javne rasprave o osetljivim pitanjima koja variraju od Tajvana – za koji Kina tvrdi da je njegova teritorija – do gušenja etničkih manjina na Tibetu i u Sinđanu.

On takođe pokušava da utiče na narative o Kini u stranim medijima, da napadne kritičare kineske vlade u inostranstvu i regrutuje uticajne kineske ličnosti iz inostranstva.

„Ujedinjeni front može da obuhvati i špijunažu, ali je širi od špijunaže", kaže za BBC Odri Vong, docentkinja politike na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji.

„Pored čina dolaženja do tajnih informacija stranih vlada, aktivnosti Ujedinjenog fronta usredsređuju se na širu mobilizaciju Kineza u inostranstvu", kaže ona, dodavši da je Kina „jedinstvena po razmerama i dometu" takvih aktivnosti vršenja uticaja.

Kina je oduvek imala ambiciju za vršenje takvog uticaja, ali njen uspon poslednjih decenija dao je Pekingu mogućnost da je i ostvari.

Otkako je Si Đinping postao predsednik 2012. godine, bio je posebno proaktivan u izradi kineske poruke svetu, ohrabrujući konfrontacijski diplomatski pristup „vučjeg ratnika" i pozivajući dijasporu zemlje da „priča kinesku priču dobro".

UFVD operiše kroz razne organizacije kineskih zajednica u inostranstvu, koje strastveno brane Komunističku partiju izvan njenih obala.

On cenzuriše umetnička dela usmerena protiv Komunističke partije Kine i protestuje zbog aktivnosti tibetanskog duhovnog lidera Dalaj Lame.

UFVD je takođe povezan sa pretnjama članovima progonjenih manjina u inostranstvu kao što su Tibetanci i Ujguri.

Ali veliki deo rada UFVD-a preklapa se sa radom drugih partijskih agencija, operišući pod, kako posmatrači kažu, „plauzibilnom porecivošću".

Upravo ovo zamućivanje vode izaziva toliko mnogo sumnje i podozrenja u vezi za UFVD-om.

Kad se Jang požalio na njegovo proterivanje iz Velike Britanije zbog optužbi za špijunažu, imigracioni sud je doneo odluku da je on ublažio vlastite veze sa UFVD-om.

Zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva navode da je iskoristio vlastiti odnos sa uticajnim britanskim ličnostima za uplitanje kineske države.

Jang, međutim, ostaje pri tome da nije uradio ništa nezakonito i da su optužbe za špijunažu „potpuno neistinite".

Slučajevi kao što je Jangov postaju u poslednje vreme sve učestaliji.

Godine 2022, britanska pravnica kineskog porekla Kristina Li optužena je od MI5 da je radila preko UFVD-a na stvaranju odnosa sa uticajnim ljudima u Velikoj Britaniji.

Naredne godine, Liang Litang, američki državljanin koji je vodio kineski restoran u Bostonu, optužen je za odavanje informacija o kineskim disidentima iz njegovog komšiluka kontaktima u UFVD-u.

A u septembru je Linda San, bivša savetnica u kancelariji njujorškog guvernera, optužena za korišćenje vlastitog položaja za služenje interesima kineske vlade – dobijajući u zamenu za to povlastice, uključujući putovanja.

Prema izveštajima kineskih državnih medija, ona se 2017. godine susrela sa visokim zvaničnikom UFVD-a, koji joj je naložio da „postane ambasadorka kinesko-američkog prijateljstva".

Nije neuobičajeno za istaknute i uspešne Kineze da budu povezani sa partijom, čije im je podrška često potrebna, naročito u poslovnom svetu.

Ali gde je granica između vršenja uticaja i špijunaže?

„Granica između uticaja i špijunaže je maglovita" kad su u pitanju operacije Pekinga, kaže Ho-fung Hung, profesor politike na Univerzitetu Džons Hopkins.

Ova dvosmislenost pojačala se nakon što je Kina 2017. godine usvojila zakon koji obavezuje kineske državljane i kompanije da sarađuju sa istragama obaveštajnih službi, među njima i sa deljenjem informacija sa kineskom vladom – što je potez za koji doktor Hung kaže da „praktično pretvara svakoga u potencijalnog špijuna".

Ministarstvo državne bezbednosti objavilo je dramatične propagandne snimke koji upozoravaju javnost da su strani špijuni svuda i da su „lukavi i prepredeni".

Neki studenti koji su poslati na specijalna putovanja u inostranstvo savetovani su na vlastitim univerzitetima da ograniče kontakte sa strancima i zatraženo je od njih da podnesu izveštaj o svojim aktivnostima odmah po povratku.

A opet je Si željan da promoviše Kinu u svetu.

I zato je zadužio ogranak partije od poverenja da projektuje vlastitu snagu u inostranstvu.

A to počinje da predstavlja problem za Zapadne sile – kako da izbalansiraju poslovanje sa drugom najvećom ekonomskom silom na svetu sa ozbiljnom brigom za bezbednost?

Rvanje sa dugom rukom Pekinga

Opravdani strahovi zbog kineskog uticaja u inostranstvu odgovaraju ratobornijem sentimentu na Zapadu, često ostavljajući vlade u dilemi.

Neke zemlje, kao Australija, pokušale su da se zaštite ovim zakonima protiv stranog uplitanja koji kriminalizuju pojedince za koje se veruje da se upliću u domaće poslove.

Godine 2020, SAD su uvele zabranu izdavanja vize ljudima doživljenim kao aktivnim u radu UFVD-a.

Iznervirani Peking upozorio je da takvi zakoni – i krivična gonjenja do kojih su doveli – narušavaju bilateralnu saradnju.

„Takozvane optužbe za kinesku špijunažu potpuno su apsurdne", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova novinarima u utorak u odgovor na pitanje o Jangu.

„Razvoj kinesko-britanskih odnosa služi obostranim interesima ove dve zemlje."

Neki eksperti tvrde da je duga ruka kineskog Ujedinjenog fronta zaista zabrinjavajuća.

„Zapadne vlade sada moraju da postanu manje naivne u vezi sa radom kineskog Ujedinjenog fronta i shvate ga kao ozbiljnu pretnju ne samo po nacionalnu bezbednost, već i po bezbednost i slobodu mnogih etničkih kineskih državljana", kaže doktor Hung.

Ali, dodaje on, „vlade takođe moraju da budu oprezne zbog anti-kineskog rasizma i da rade vredno na izgradnji poverenja i saradnje sa etničkim kineskim zajednicama kako bi se zajednički izborile sa ovom pretnjom."

U decembru prošle godine, Di San Duong, lider etničke kineske zajednice rođen u Vijetnamu iz Australije, osuđen je zbog planiranja stranog uplitanja zato što je pokušao da se zbliži sa australijskim ministrom.

Tužioci su tvrdili da je on bio „idealna meta" za UFVD zato što se kandidovao za položaj devedesetih i hvalio se vezama sa kineskim zvaničnicima.

Suđenje Duongu bilo je zasnovano na onome šta je mislio kad je rekao da će pozivanje ministra na dobrotvorni događaj biti od koristi za „nas Kineze" – da li je mislio na kinesku zajednicu u Australiji ili na kopnenu Kinu?

Na kraju je Duongova presuda – i zatvorska kazna – izazvala ozbiljnu zabrinutost da tako uopšteni anti-špijunski zakoni i krivična gonjenja lako mogu postati oružje napada na etnički kineski narod.

„Važno je ne zaboraviti da ne podržavaju svi etnički Kinezi Komunističku partiju Kine. I nije svako ko učestvuje u ovim organizacijama dijaspore motivisan fanatičnom lojalnošću Kini", kaže doktorka Vong.

„Preterano agresivna politika zasnovana na rasnom profilisanju samo će dati legitimitet propagandi kineske vlade da etnički Kinezi nisu dobrodošli i završiti tako što će gurnuti zajednice u dijaspori dublje u zagrljaj Pekinga."

• Rešena misterija 'ruskog špijunskog kita'
• Kada šef CIA dolazi u goste
• Upoznajte autističnog britanskog obaveštajca službe MI5

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.08.2025)