Mislili smo da ćemo pobediti, sada znamo da hoćemo
Radar pre 4 dana | Milana Pejić
Svaki korak bio je prkos onima koji su pokušali da ih obeshrabre, svaka pređena deonica bila je još jedan dokaz da se studenti ne mire sa pasivnošću i lažnim obećanjima. Ali, šta ta šetnja zaista znači za one koji su je prešli? Šta znači videti hiljade nepoznatih ljudi kako plaču pod vašim koracima, kako vas bodre, hrane i veruju u vas…
„I najduži put počinje prvim korakom“, zapisao je davno kineski filozof Lao Ce. Ali nisu svi koraci isti. Neki ostavljaju tragove dublje od onih koje može oprati prva kiša. Petar Gardović i Uroš Kačarević nisu samo hodali 90 kilometara od Beograda do Novog Sada – oni su gazili preko sumnje, preko bola i umora, dok je pred njima stajala samo vera u nešto veće od njih samih. Na leđima su uz rančeve nosili i teret generacija pre njih, mladosti kojoj su rekli da ćuti,
