Blizu 13.000 potresa oko Santorinija od januara

Grčko ostrvo Santorini pogodio je novi snažan zemljotres jačine 5,3 stepena, najjači do sada zabeležen od kako su u januaru počele seizmičke aktivnosti u toj oblasti.

Potres se osetio i u 240 kilometara udaljenoj Atini u ponedeljak uveče, a izmerena je dubina žarišta od 17 kilometara.

U oblasti Santorinija, popularne turističke destinacije, od 26. januara do 9. februara je zabeleženo 12.800 potresa, prema Seizmološkoj laboratoriji Univerziteta u Atini.

Na Santoriniju je do 3. marta na snazi vanredno stanje, a do sada je evakuisano više od 11.000 ljudi, uglavnom meštana.

Na tom grčkom ostrvu živi oko 15.000 ljudi.

Stanovnici susednog ostrva Amorgos ostaju u stanju pripravnosti posle najnovijeg potresa, koji je usledio posle umerenog zemljotresa jačine pet stepeni Rihterove skale između ostrva u nedelju uveče.

Stručnjaci kažu da su seizmološke aktivnosti pojačane poslednjih dana i da su potresi iznad četiri stepena po Rihteru, kao i da nema naznaka da će se uskoro smiriti.

• Koliko bi mogla da potraje „seizmička kriza" na Santoriniju
• Potresi na grčkom ostrvu Santorini, vlasti kažu da nisu zbog vulkana
• Zemljotres u Turskoj: Dve godine kasnije, još se traga za nestalom decom

Škole na Santoriniju i drugim susednim ostrvima, među kojima su Anafi, Paros, Naksos i Mikonos i dalje su zatvorene.

U mnogim delovima Santorinija došlo je do klizišta zbog učestalosti i intenziteta potresa, a stručnjaci sada ne isključuju mogućnost velikog zemljotresa.

Najnovijem većem zemljotresu prethodila su tri manja.

Za sada, međutim, nisu otkrivena oštećenja na zgradama na Santoriniju ili Amorgosu.

Prethodni najjači zemljotres od početka aktivnosti bio je u četvrtak jačine 5,2 stepena.

Šest i više se smatra ozbiljnim potresom.

Grčka je jedna od evropskih zemalja koje su najviše podložne zemljotresima, mada su naučnici zbunjeni ovakvim seizmičkim aktivnostima.

Grčke vlasti su ranije saopštile da su potresi povezani sa pomeranjem tektonskih ploča, a ne sa vulkanskom aktivnošću.

Santorini je na Helenskom vulkanskom luku, ali je poslednja velika erupcija bila 1950.

Naučnici ne mogu da predvide tačno vreme, veličinu ili lokaciju zemljotresa.

Ali postoje oblasti u svetu gde je veća verovatnoća da će se oni pojaviti, što pomaže vladama da se pripreme.

Zemljotresi su rezultat pomeranja tektonskih ploča u zemljinoj kori.

Ponekad se ove ploče spajaju kada se sretnu, što se naziva granicom ploče ili linijom raseda.

Santorini i druga grčka ostrva su blizu takve linije.

Pogledajte video: Zašto je teško predvideti zemljotrese

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1887144585920500009

Santorini je malo ostrvo sa samo 15.500 stanovnika, koje godišnje poseti milione turista.

Kostas Sakavaras, turistički vodič koji na Santoriniju živi 18 godina, napustio je ostrvo 3. februara sa suprugom i decom.

„Smatrali smo da je iz predostrožnosti bolje da odemo na kopno.

„Ništa se nije urušilo, ali je zvuk bio najstrašniji deo svega", ispričao je za BBC.

Planira da se vrati kući kada škole ponovo budu otvorene.

Vlasti su upozorile i da se izbegavaju određeni delovi ostrva i da se isprazne bazeni.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE SA SANTORINIJA

• Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata
• Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
• Tajna zgrade Ezgi i duga istraga jedne majke: Zemljotres u Turskoj, godinu dana kasnije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.11.2025)