Избори на Косову: Куртијева Пирова победа или нови премијерски мандат

Пата карте.

Косово се нашло на политичкој клацкалици после парламентарних избора на којима је странка Самоопредељење премијера Аљбина Куртија освојила убедљиво највише гласова, али недовољно да поново самостално формира владу.

Досадашња владајућа партија освојила је 40,8 одсто гласова, прелимирани су подаци Централне изборне комисије на основу скоро 99 одсто пребројаних гласова.

То значи 47 мандата у косовској скупштини која има укупно 120 посланика.

Прелиминарни подаци показују да је досадашња опозиција, Демократска партија Косова (ПДК) освојила 22 одсто гласова, а Демократски савез Косова (ЛДК) 17 одсто.

У складу с тим ПДК може да рачуна на 25 мандата, а ЛДК 20, подаци су невладине организације Демокраија на делу.

Алијанса за будуц́ност Косова (ААК) и Нисма, коалиција Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја, некадашњих команданата Ослободилачке војске Косова, добила је 7,4 одсто гласова, што је осам мандата.

Иако није ни близу резултата од пре четири године, Аљбин Курти најављује да ће и трећи пут бити премијер Косова.

„Први смо и то је потврда доброг и демократског управљања које је земљу водило напретку.

„Људи су победили, Самоопредељење је победило. Свима је јасно да они који су завршили као други и трећи не би радили добро као ми&qуот;, поручио је Курти присталицама које су славиле победу.

За избор владе Косова потребно је више од 60 мандата, а у парламенту је по 10 посланичких места гарантовано српској заједници и мањинама.

Српска листа, која има подршку званичног Београда, саопштила да ће им припасти свих десет српских мандата, то је поновио и председник Србије Александар Вучић, али су резултати показали да су ипак освојили девет.

Једно место припало странци Ненада Рашића, министра за заједнице и повратак у косовској влади.

• Курти уверен да ће формирати нову владу, Српска листа тврди да је апсолутни победник у српској заједници
• Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега
• Ко се надмеће на изборима на Косову

Изборну ноћ обележио је и крах сајта Централне изборне комисије, као и сумње да ли су гласови до тада пребројани како треба.

Изборна комисија саопштила је да је током вечери било проблема са онлајн платформом за објављивање резултата, али да је уношење података настављено ручно.

Слави и досадашња опозиција

Док је Рамуш Харадинај, лидер четвртопласиране Алијансе за будућност Косова, поручио славодобитно да је „опозиција победила и да је спреман да учествује у формирању нове владе&qуот;, из осталих странака стижу другачије поруке.

Љумир Абдиџику, лидер Демократског савеза Косова (ЛДК), каже да преузима одговорност за изборни резултат.

„Иако смо значајно увећали резултат у односу на претходне изборе, то за нас није довољно.

„Пошто ме бирачи овога пута нису видели на месту премијера, немам ништа против ни да будемо део опозиције у наредном сазиву Скупштине Косова&qуот;, рекао је Абдижику.

Нема намеру да подноси оставку на место шефа странке, додао је.

ЛДК, странка коју је основао Ибрахим Ругова, политички лидер косовских Албанаца у бившој Југославији, пре четири године освојила је скоро 13 одсто гласова.

Бољи резултат у односу на 17 одсто на претходним изборима остварила је и ПДК, странка коју је основао Хашим Тачи, некадашњи председник Косова, али се њен лидер Мемљи Краснићи није обраћао у изборној ноћи.

Кандидат за премијера ПДК Бедри Хамза изјавио је сутрадан да су грађани на изборима гласали за опозицију и поручио да ПДК неће формирати коалицију са Самоопредељењем, које је изгубило велики број гласова, преноси Коха.

„Актуелни премијер је изборе представио као референдум о себи, али циљ није постигао.

„Тражио је 500.000 гласова, али их није добио. Данас већина грађана не жели да се настави иста власт&qуот;, рекао је Хамза, додајући да ће „предузети кораке да спроведу вољу већине&qуот;.

„Радићемо на томе да им дамо владу за коју је већина гласала&qуот;.

Пирова или сигурна победа

После 18 година, ово су били први редовни парламентарни избори на Косову.

Политички мирне четири године омогућило је то што је на претходним изборима 2021. Куртијево Самоопредељење освојило више од 50 одсто гласова, па је са посланицима мањина имало стабилну власт.

Сада би ствари могле бити потпуно другачије.

Аљбин Курти, који је пре избора рекао да не жели коалицију ни са једном странком, вероватно ће покушати да са мањинским посланицима поново направи владу, док ће опозиција настојати да скупи потребну већину за смену власти.

Међутим, и опозиционе партије имају дуг историјат међусобног неслагања, те би такви савези могли бити крхког карактера.

Ако резултати остану такви да Курти добије око 47 мандата, уз десет гласова посланика мањина и неколико „прелетача&qуот;, он ће сигурно формирати владу, уверен је Неџмедин Спахиу, професор Факултета политичких наука у Приштини.

Без обзира на то што је добио око десет одсто гласова мање, то је ипак Куртијева „велика победа&qуот;, каже он за ББЦ.

„Ако му зафали само неколико мандата, поткупиће посланике, за толико мало неће остати гладан.

„Америка и Европа ће наставити, као и досад, да се играју миша и мачке са Куртијем, али ће наравно признати резултате, јер избори су били демократски и без примедби&qуот;, каже Спахиу.

Због једностраних потеза Владе, Европска унија (ЕУ) увела је санкције Косову, које су и даље на снази.

Већи проблем од европских санкција, које су веома ограничене на пројекте ЕУ, Куртију би могла да представља промена власти у Сједињеним Државама.

Иако није био у добрим односима ни са администрацијом Џозефа Бајдена, из тима Доналда Трампа гласно и отворено критикују косовског премијера.

Ричард Гренел, специјални изасланик америчког председника, који је у претходном Трамповом мандату водио преговоре Хашима Тачија и Александра Вучића, тадашњих председника Косова и Србије, тврди да Курти има илузије да има добре односе са Америком.

Могућност да све три опозиционе листе направе коалицију није реална, каже Спахиу.

„Ако је ЛДК прешао 15 одсто, то је за њих велики успех и неће тај тренд да изгубе уласком у владу, да би на следећим изборима могли да победе.

„Куртију је ово последњи мандат, а тога су свесни у опозицији и сад предстоји њихова међусобна трка&qуот;, каже професор.

Коалиција „за скидање Куртија с власти&qуот; је извесна, али тешко да ће у њој учествовати и Српска листа, супротног је става Миодраг Маринковић из невладине организације ЦАСА из Северне Митровице.

„Њена намена неће бити да потраје цео мандат, већ да доврши преостали посао око споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, а до тада ће имати снажну подршку Америке и Европске уније&qуот;, каже Маринковић за ББЦ на српском.

Уколико би Аљбин Курти остао у опозицији, то би значило снажне протесте против владе и вероватно константне тензије у друштву, по којима је Самоопредељење и раније било познато, додаје Маринковић.

„Све у свему, улазимо у изузетно нестабилан период&qуот;, закључује он.

На Косову би могло да се деси оно што је било у Бугарској, када се, за две године, пет или шест пута ишло на гласање, оцењује аналитичар Иљир Деда.

„Бојим се да би бугарски сценарио и нама могао да се деси јер политичке странке нису задовољне резултатима и нису у стању да направе стабилну владајућу већину&qуот;, рекао је Деда за Кљан Косова.

Нови мандат - стари проблеми

Ко год буде чинио следећу владу, требало би да најпре побољша здравствени систем Косова, за који се годинама издвајају мала средства из буџета, каже Ахмед Краснићи из Приштине.

Овај 33-годишњи власник ИТ компаније каже да су, због лоших болничких услова, он и његова породица често принуђени да иду у суседну Албанију и Северну Македонију чак и за лабораторијске анализе.

„Већ 25 година живимо у слободи, а стање у болницама је веома лоше.

„Ни приватне клинике немају квалитетне и обучене докторе, није проблем цена&qуот;, каже Краснићи.

Очекује да Курти, ако остане премијер, у наредном мандату да све од себе да то поправи, јер у претходном није ништа учинио, додаје.

Болницама на Косову недостаје специјалистичка опрема и често се суочавају са несташицама лекова и других основних потрепштина.

Другачије проблеме наводи Драган Столић, који је из родне Приштине избегао у Грачаницу 17. марта 2004. у време насилног протеривања Срба и паљења православних цркава, што су званичници НАТО поредили са етничким чишћењем.

Он већ две деценије живи у овој оближњој општини са већински српским становништвом и не очекује да ће било која влада у Приштини учинити нешто добро за неалбанце.

„Од 1999. до сад никакве промене нису наступиле, траје насиље над мањинским заједницама и српским народом.

„Која год владајућа већина да буде у Приштини - исто је, само друго паковање, а циљ је расељавање Срба и отимачина простора&qуот;, каже 68-годишњак за ББЦ.

За лош положај Срба, одговорност сносе и све српске власти у последњих четврт века.

„Београд нон-стоп лаже сопствени народ.

„Кажу 'не дамо Косово', а дали сте међународни позивни број, кажеш не даш државу, а независна царина, судство, полиција, војска. Косово има све атрибуте државности&qуот;, истиче Столић.

• О праву и политици: Шта Косову недостаје на путу до потпуне независности
• Две деценије мартовског насиља на Косову које је мењало животе и политике
• Ко је одговоран за мартовско насиље на Косову

Какав би могао да буде следећи Куртијев мандат?

И са два досадашња мандата, Аљбин Курти један је од најдуговечнијих премијера Косова у послератном периоду.

За евентуални трећи мандат, најављивао је развој привреде уз подршку државе, социјалне олакшице за угрожене и борбу против корупције.

У више наврата је говорио да ће наставити оштру политику према Србији, као и даљу интеграцију севера Косова, уз опаску да ни у наредном мандату неће радити на оснивању заједнице општина са српском већином, договореном 2013. у Бриселским преговорима Србије и Косова уз посредовање Европске уније.

Од наредног Куртијевог мандата, Спахиу не очекује превише, али сматра да је досадашњи премијер индиректно „поручио да је спреман да примени немачко-француски споразум са Београдом из Охрида, ако српски председник Александар Вучић реши да учини исто&qуот;.

„Читајући између редова, он је рекао 'морамо да завршимо питање са Србијом, не можемо то остављати будућим поколењима'.&qуот;

На северу Косова, Курти је „завршио посао&qуот;, сматра Спахиу, додајући да ће четири општине на предстојећим локалним изборима добити српске градоначелнике који ће радити у скłаду са косовским законима, али ће наставити да имају културне и образовне везе са Србијом, што је њихово право.

Повезано

• Срби на северу Косова: Избори на сопствену одговорност
• Косово: Како се живи јужно од Ибра
• Како живе мањине на Косову и зашто ретко ко ту види будућност за децу

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=ОЛлаХеЛвцВА

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.11.2025)