Sretenje se konačno vraća kući

I, samo tada i samo protokolarno, ono „svečarski”, politikantski, sa uvek istim frazama i floskulama. Tu se dnevnopolitički priseti slavnih predaka, obiđu jaruge, lugovi i brdašca, zaseoci, (s)pomenu „kuke i motike”… Pa se sa uvek istim, prigodnim gostima pređe na još prigodnije posluženje. Uz podizanje ustanaka omiljeno sretenjsko „opšte mesto” je i istoimeni Ustav, prvi u nas i kako govornici vole da leporeknu „najliberalniji tada u Evropi”. I, to bi, uglavnom,