Čovek od reči

„Kada društvom zavlada nedvosmisleno zlo i kada ono zagadi gotovo čitav javni prostor, mora se stati na stranu koja je tom zlu nedvosmisleno oponirajuća.“ Ovu rečenicu Teofila Pančića pročitao sam na početku koncerta u Novom Sadu prošlog petka, kao lični oproštaj od čuvara pisane reči, kolosa koji je tako mnogo – i tako neumorno – pružao svima nama koji živimo u slovima. Taj svet, iznutra beskrajan, spolja je bio armiran: arhitekte opšte situacije ovdašnje svojski