Zašto je Tramp predložio sastanak sa Putinom u Saudijskoj Arabiji

Kad je američki predsednik Donald Tramp rekao da bi mogao da održi pregovore sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Saudijskoj Arabiji oko toga kako okončati rat u Ukrajini, mnogi su se zapitali zašto je izabrao baš zalivsko kraljevstvo kao moguće mesto ovog važnog sastanka?

On nije naveo konkretan datum sastanka, ali je pomenuo da bi mogao da bude održan u skorašnjoj budućnosti.

Čak je sugerisao da bi saudijski prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman, poznat po inicijalima MBS, takođe mogao da učestvuje u tom razgovoru.

Trampove opaske usledile su svega nekoliko sati nakon što je obavio zasebne telefonske razgovore sa Putinom i ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, sa naglaskom na prilikama za postizanje mira.

Saudijska Arabija pohvalila je telefonski razgovor Trampa i Putina, kao i mogućnost održava ovog samita u kraljevstvu.

„Kraljevstvo potvrđuje vlastite neprekinute napore za postizanje trajnog mira između Rusije i Ukrajine", piše u saopštenju.

• Pregovori o primirju u Ukrajini počinju „odmah", kaže Tramp posle razgovora sa Putinom
• Moć, nafta i slika vredna 450 miliona dolara: Insajderi o usponu saudijskog princa
• Saudijski princ odobrio ubistvo novinara Kašogija - tvrde američke službe

Neutralni teren

Za predstojeći susret Trampa i Putina, navodno su se kao potencijalni domaćini ponudile zemlje kao što su Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati.

„Saudijska Arabija je logičan izbor za sastanak Trampa i Putina zato što predstavlja neutralan teren", saglasan je Pol Sejlem, potpredsednik Bliskoistočnog instituta u Vašingtonu.

Sejlem kaže da organizovanje sastanka u Evropskoj zemlji ne bi funkcionisalo zbog oštrog stava Evrope prema ratu u Ukrajini.

„Tradicionalno bi se za takve susrete birale neutralne lokacije kao što je Ženeva.

„Međutim, kvarenje odnosa Rusije i Švajcarske, i drugih evropskih zemalja najverovatnije je dovelo do ovog alternativnog izbora", kaže doktor Katar Abu Diab, profesor međunarodnih odnosa.

On ističe da je Saudijska Arabija uspešno izgradila poverenje i uzajamne interese sa Putinom i da ona nije potpisnica Međunarodnog krivičnog suda (MKS).

MKS je 2023. izdao nalog za hapšenje Putina, optuživši ga za ratne zločine počinjene u ukrajinskom ratu.

Analitičari ističu da Putin sme da putuje u Saudijsku Arabiju bez rizika od hapšenja.

• Kakvi su izgledi za mirovni sporazum Ukrajine i Rusije
• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• Rusija nije poražena u Siriji, pobeda u Ukrajini sve bliža, tvrdi Putin

Uloga posrednika

Saudijska Arabija je bila jedan od igrača koji su posredovali u razmeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine, stekavši poverenje obe zemlje.

U skorašnjoj razmeni zatvorenika koju je omogućio Rijad, Rusija je oslobodila američkog nastavnika Marka Fogela posle više od tri godine provedene u pritvoru.

Saudijski prestolonaslednik odigrao je ključnu ulogu u njegovom puštanju na slobodu, prema američkom izaslaniku za Bliski istok Stivu Vitkofu.

Saudijska Arabija je takođe ugostila i Zelenskog i Putina u više navrata i pokrenula inicijativu za trajni mirovni sporazum ove dve zemlje.

U tu svrhu, ona je organizovala međunarodni sastanak u Džedi sa predstavnicima nekoliko zemalja.

• „Baš dobro izgledaš": Tramp dočekao nastavnika koga je oslobodila Rusija
• Najveća razmena zatvorenika Rusije i Zapada od Hladnog rata
• Najpoznatije razmene zatvorenika u istoriji

Tokom Putinove posete Rijadu u decembru 2023. godine, MBS ga je nazvao „posebnim i izuzetno uvaženim gostom Saudijske Arabije, i na vladinom i na javnom nivou".

Stručnjak za zalivska pitanja Abdulah Babud veruje da Saudijska Arabija želi da se posveti posredničkoj ulozi, slično kao Oman, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), i da bi volela da pojača uticaj kao ključnog regionalnog igrača.

Babud sugeriše da organizovanje sastanka između Trampa i Putina može da posluži kao diplomatska usluga Saudijskoj Arabiji, potencijalno u zamenu za veće učešće Rijada u američkim strateškim interesima, kao što je potpisivanje Abrahamovih sporazuma, bilateralnih sporazuma koji su normalizovali odnose četiri arapske države i Izraela.

Pol Sejlem veruje da je Tramp željan da ojača veze SAD i Saudijske Arabije iz ekonomskih, finansijskih, investicionih i strateških razloga, i ističe Trampove interese za osiguravanje potencijalnog sporazuma SAD, Izraela i Saudijske Arabije u budućnosti.

Doktor Nidal Čuker, profesor strateških komunikacija, ističe da je Saudijska Arabija ključna za Trampovu bliskoistočnu politiku, naročito što se tiče sukoba Izraela i Palestine.

On ističe skorašnji američki pritisak na Saudijsku Arabiju, posebno nakon što je izraelski premijer Netanjahu govorio o preseljenju stanovnika Gaze u zalivsko kraljevstvo, što je Rijad kategorički odbio.

Faktor nafte

Sjedinjene Američke Države najveći su svetski proizvođač nafte, a slede ih Saudijska Arabija i Rusija.

Budući da je rat Rusije i Ukrajine teško pogodio svetska energetska tržišta, eksperti ističu da je Saudijska Arabija odigrala krupnu ulogu u održavanju cene nafte stabilnom.

U decembru 2024. godine, osam članica OPEK+, saveza 22 zemlje izvoznice nafte u koje spadaju Saudijska Arabija i Rusija, odlučile su da odlože povećanje proizvodnje nafte jer su se suočile sa slabijom potražnjom od očekivane i konkurentskom proizvodnjom zemalja koje nisu u savezu.

Saudijska Arabija i Rusija dele zajedničke interese kao veliki proizvođači nafte, kaže Abdulah Babud.

On očekuje da se susret Trampa i Putina usredsredi na okončanje rata u Ukrajini, ali i da se dotakne svetske cene nafte i ekonomske saradnje.

„Tramp bi mogao da traži povoljne cene sirove nafte za američke energetske kompanije, naročito nakon što je već tražio niže cene u prošlosti", kaže on.

On ističe da Tramp stavlja prioritet na proizvodnju fosilnih goriva u odnosu na čistu energiju, što odgovara Saudijskoj Arabiji kao velikom izvozniku nafte.

Strateški interesi

Trampova prva zvanična poseta kao predsednika 2017. godine bila je u Saudijsku Arabiju, pojačavši time diplomatski status kraljevstva u svetu.

Tramp je već nagovestio da bi njegovo prvo putovanje u inostranstvo u ovom drugom mandatu moglo potencijalno ponovo da bude u Zalivsko kraljevstvo, a on je stavio i konkretnu cenu na njega.

„Ako Saudijska Arabija želi da kupi naše proizvode u iznosu od 450 milijardi ili 500 milijardi dolara... mislim da bih verovatno išao", rekao je on novinarima u Ovalnoj sobi prošlog meseca.

Nekoliko dana kasnije, saudijski prestolonaslednik izjavio je da kraljevstvo želi da uloži 600 milijardi dolara u SAD u naredne četiri godine.

„Ali tražiću od prestolonaslednika, koji je fantastičan tip, da zaokruži tu cifru na bilion dolara", rekao je Tramp na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ubrzo posle toga.

„Mislim da će oni to uraditi, jer smo bili veoma dobri prema njima", rekao je on.

Doktor Nidal Čuker veruje da Tramp vidi Saudijsku Arabiju kao ključnog strateškog i ekonomskog partnera.

On takođe ističe da Tramp želi da obezbedi dominantnu ulogu Amerike u Zalivu, naročito usled zaokreta bivšeg predsednika Džozefa Bajdena ka Aziji.

Tramp takođe pokušava da ojača američki uticaj u Saudijskoj Arabiji i širem regionu u sklopu strateškog nadmetanja Vašingtona sa Kinom, prema doktoru Kataru Abu Diabu, profesoru međunarodnih odnosa.

Iako je Saudijska Arabija u prošlosti bila kritikovana zbog istorijata kršenja ljudskih prava, i Abu Diab i Čuker tvrde da su skorašnje reforme u kraljevstvu, kao što je ukidanje verske policije ili dozvoljavanje ženama da voze, popravile njen globalni imidž, zbog čega je postala manje podložna političkom pritisku pod Trampovom administracijom.

• Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"
• „Zašto ga niste uhapsili?": Crveni tepih za Putina u Mongoliji, Ukrajina besna

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.15.2025)