Крагујевачки историчар Предраг Илић о Сретењском уставу

Као такви они су представљали конститутивни акт Кнежевине Србије. Специфичност ових аката огледала се и у томе што су донети ван земље, тј. у Цариграду, и што су у његовој изради учествовали сизерени, покровитељски двор (Русија) и Кнежевина. Учешће народа у доношењу ових аката било је занемарљиво, а све послове обављало је углавном кнез са својим саветницима. Хатишерифи и Берат имали су својих недостатака јер њима није у потпуности био решен однос Кнежевине