Узбуна у Европи: Хитан састанак због најаве америчко-руских преговора о рату у Украјини

Какофонија изјава високих америчких званичника о будуц́ности Украјине унели су забуну и забринутост међу европске лидере који ће у понедељак, 17. фебруара одржати хитан састанак.

Недавни телефонски позив америчког председника Доналда Трампа руском колеги Владимиру Путину и најава почетка преговора о миру у Украјини, узбуркали су духове на Старом континенту.

Амерички секретар за одбрану Пит Хегсет запрепастио је европске савезнике говором у којем је изнео оно што су многи протумачили као низ уступака које би Украјина морала да учини да би потписала било какав мировни споразум са Русијом уз посредовање председника Трампа.

„Нереално&qуот; је мислити да би Украјина могла да поврати њену територију коју је окупирала Русија, као и њен захтев за чланство у НАТО, рекао је Хегсет.

Каже и да је је на европским, а не америчким трупама да одржавају мир.

Критичари, међу којима и неки републиканци у Вашингтону, осудили су говор, рекавши да је тиме одузео сву моц́ Украјине пре било каквих преговора.

То би, тврде, била капитулација САД пред Путином.

• Зашто је Трамп предложио састанак са Путином у Саудијској Арабији
• Преговори о примирју у Украјини почињу „одмах&qуот;, каже Трамп после разговора са Путином
• Трампов саветник: Акценат у Украјини мора бити на миру, не на враћању територија

На Хегсетове опаске, треба додати и вербалне шамаре америчког потпредседника Џеј Ди Венса упућеним европским лидерима на Минхенској безбедносној конференцији.

Венс није говорио о Украјини, већ је критиковао Европску унију (ЕУ), рекавши да највећа претња по европску безбедност нису Русија и Кина, већ да долази „изнутра&qуот;.

У сали у Минхену шок и неверица.

Два дана касније, европски лидери најављују хитан самит о рату у Украјини.

Они ће се 17. фебруара састану у Паризу како би договорили заједничку позицију усред забринутости да Сједињене Државе инсистирају на мировним преговорима са Русијом из којих би била искључена Европа.

Из Јелисејске палате је потврђено да ће француски председник Емануел Макрон бти домаћин европских званичницима.

На састанку ц́е учествовати лидери Француске, Велике Британије, Немачке, Пољске, Италије, Шпаније и Данске, који би представљали балтичке и скандинавске земље, преноси агенција Ројтерс.

Да се ​​припрема такав самит сазнало се у суботу увече из речи пољског министра спољних послова Радослава Сикорског.

Он је рекао да Емануел Макрон „вец́ позива европске лидере у Париз&qуот;.

„Председник Трамп има метод рада који Руси називају опипавањем снаге: почнете да делујете и видите шта се дешава, а затим промените став...

„И ми [у Европи] морамо да одговоримо&qуот;, рекао је пољски министар, мислец́и на дуг телефонски разговор председника САД и Русије 12. фебруара.

И пре званичне потврде састанка, поједини европски лидери већ су били наговестили да би могли да учествују на неформалном састанку.

Један од њих је британски премијер Кеир Стармер.

Касно у суботу, 15. фебруара, рекао је да је ово „тренутак који се дешава једном у генерацији за нашу националну безбедност&qуот; и да Европа мора да игра активнију улогу у НАТО.

„Треба да се суочимо са реалношц́у данашњег света и претњом коју представља Русија.

„Јасно је да Европа мора да преузме вец́у улогу у НАТО-у, док радимо са Сједињеним Државама на обезбеђивању будуц́ности Украјине и супротстављању претњи за нас од Русије&qуот;, навео је британски премијер у саопштењу.

„Велика Британија ц́е радити на томе да САД и Европа остану заједно&qуот;, додао је Стармер.

После Европског самита, Стармер планира да разговара о његовим резултатима са Трампом, а њихов састанак се очекује у Вашингтону крајем фебруара.

Упитан о чему ће разговарати са Стармером, Трамп је одговорио: „Не знам, он је тражио да разговарамо. Већ смо се видели два пута, он је ок момак&qуот;.

По повратку из Вашингтона очекује се још један самит на коме ц́е учествовати европски лидери и украјински председник Владимир Зеленски.

Самиту ц́е присуствовати и генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

Он је на Минхенској безбедносној конференцији рекао да Европа мора да изнесе „добре предлоге&qуот; да обезбеди мир у Украјини ако жели да учествује у преговорима које воде САД.

„Ако Европљани желе да се питају, морају да покажу своју вредност&qуот;, рекао је Руте.

• Русија и Украјина: Три године рата у мапама
• Какви су изгледи за мировни споразум Украјине и Русије
• Двоструки изазов за Украјину: Руски продор и повратак Трампа
• Русија није поражена у Сирији, победа у Украјини све ближа, тврди Путин

Стармерова изјава да Европа мора да игра активнију улогу у НАТО-у уследила је неколико сати након што је потпредседник САД Џеј Ди Венс, говорец́и на Минхенској безбедносној конференцији, поновио тврдњу Трампове администрације да Европа мора „да искорачи да обезбеди сопствену одбрану&qуот;.

У Минхену је и Кит Келог, специјални изасланик Доналда Трампа за Украјину и Русију, рекао да „не види&qуот; Европу за преговарачким столом за окончање рата у Украјини.

„Разматрали смо проблем споразума из Минска. За столом је било много људи и нису имали прилику да се укључе у мировни процес, па као резултат није успео.

„Нећемо поновити Минск&qуот;, био је изричит Келог.

После разговора са Путином, Трамоп је јасно ставио до знања да ц́е преговори почети ако не другачије онда директним контактима Вашингтона и Москве.

Зеленски је у Минхену рекао да Кијев сматра неприхватљивим да се о будуц́ности Украјине одлучује без њеног учешц́а.

Администрација бившег америчког председника Џозефа Бајдена држала се истог принципа – „Ништа о Украјини без Украјине&qуот;.

Бела куц́а је касније објаснила да ц́е Украјина такође учествовати у мировним преговорима, при чему ц́е САД бити посредник између Кијева и Москве.

Очекује се да ц́е се високи званичници Беле куц́е састати са руским и украјинским преговарачима у Саудијској Арабији у наредним данима, рекао је Ројтерсу Мајкл Мекол, председник Комитета за спољне послове Представничког дома.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и амерички државни секретар Марко Рубио вец́ су у суботу увече телефоном разговарали о припремама за састанак.

• Амерички потпредседник шокирао европске савезнике, Зеленски: 'Направимо војску Европе'
• НАТО мора прећи на ратни начин размишљања, упозорава генерални секретар алијансе
• Америка даје Украјини 20 милијарди долара од заплењене руске имовине

Дебата о улози и месту Европе у мировном решењу долази усред позива Зеленског да се створи „војска Европе&qуот;.

Зеленски је у Минхену рекао да је говор потпредседника САД Џеј Ди Венса јасно показао да се стари односи Европе и Америке „завршавају&qуот; и да континент „треба да се прилагоди&qуот;.

Позивајуц́и се на четири европска дипломатска извора, Ројтерс је пренео да је амерички Стејт департмент послао дипломатску ноту европским престоницама са питањем шта су спремни да обезбеде да би гарантовали безбедност Украјини, између осталог и колико војника могу да обезбеде.

Пријем такве белешке са питањима потврдио је Ројтерсу фински председник Александар Стуб.

Према његовом мишљењу, „ово ц́е натерати Европљане да се замисле, а онда ц́е на Европљанима бити да одлуче да ли ц́е одговарати на ово питање и да ли ц́е на све заједно одговарати&qуот;.

Портпарол Стејт департмента је Ројтерсу објаснио значење писма: Вашингтон је „јасно ставио до знања да очекујемо да наши европски партнери преузму вођство у успостављању снажног безбедносног оквира и очекујемо да они дају предлоге&qуот;.

„Снажна, независна Европа је у њиховом интересу, као и у нашем&qуот;, рекао је амерички званичник кога цитира Ројтерс.

• Хиљаду дана рата: Америчке ракете дугог домета и нова руска нуклеарна доктрина
• Бес у Русији због америчких ракета: 'Корак ка Трећем светском рату'
• Мира ће бити кад Русија оствари циљеве, каже Путин

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.16.2025)