Европа, Велика Британија и Трамп: Каква је будућност Украјине
Хитан самит европских лидера у Паризу доказ је да су забринути за начин на који ће се окончати рат у Украјини, пише ББЦ уредница Катја Адлер.

Европа грца - доказ је хитан самит безбедности у Паризу, који се одржава у понедељак.
Америка их није позвала да учествују у преговорима са Русијом о будућности Украјине, а Трамп је најавио да би „убрзо&qуот; могао да се састане са Путином.
Може ли Европа, под овим притиском, да остави политичке разлике и домаће економске бриге по страни?
Да ли ће Европа заузети јединствен став у погледу трошења на безбедност и будућност Украјине, као и о могућем слању војника, како би за себи обезбедили место за преговарачким столом?
Једно је сигурно - покушаће.
- Узбуна у Европи: Хитан састанак због најаве америчко-руских преговора о рату у Украјини
- Зашто је Трамп предложио састанак са Путином у Саудијској Арабији
- Амерички потпредседник шокирао европске савезнике, Зеленски: 'Направимо војску Европе'
Велика Британија је „спремна и вољна да пошаље војнике на терен&qуот;, рекао је британски премијер Кир Стармер.
Чак и у Немачкој, уочи напетих избора, из странке ЦДУ за коју се очекује да ће освојити највише места, рекао је да би највећа европска земља такође била спремна да пошаље војнике у међународну мисију.
Трампова администрација очигледно није 100 одсто сигурна шта жели да постигне у Украјини.
Током викенда, слали су мешовите поруке.
Европа сматра да постоји шанса да убеде Трампа да га виде као партнера од непроцењивог значаја.
На самиту у Паризу расправљаће се о главним питањима која је покренуо Трамп - да ли Европа може да учини више за сопствену одбрану, као и да ли постоји воља да европске трупе оду у мировну мисију после прекида ватре.
Европски лидери инсистирају да и Кијев буде директно укључен у преговоре о прекиду ватре.
Дуго су заступали став да „без Украјине не може бити одлука о Украјини&qуот;.
Али ради се о чак и више од тога за Европу.
Многи основано страхују да Трампова администрација не даје приоритет ни односима са европским партнерима, ни њиховој одбрани.
Европа се ослања на безбедносну подршку Америке још од Другог светског рата.
Путин историјски негодује због ширења НАТО-а на исток.
Руски суседи - мале, бивше совјетске балтичке државе и Пољска - сада се осећају посебно изложеним.
На самиту у понедељак неће учествовати све европске земље, већ само војне силе.
То су Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Пољска, Шпанија и Данска, од које се очекује да представља балтичке и нордијске нације.
Самиту ће такође присуствовати председник Савета ЕУ и генерални секретар одбрамбеног савеза, НАТО.
Очекује се да ће састанци са другим земљама бити одржани накнадно.
Чак и на малом скупу у Паризу биће тешко, ако не и немогуће, договорити се о конкретном повећању издвајања за одбрану.
У 2025, Пољска планира да потроши 4,4 одсто БДП-а, а Велика Британија се бори да подигне буџет одбране на 2,5 одсто БДП-а.
Разговараће се и о слању мисије у Украјину након прекида ватре.
Међутим, не говори се о слању мировне мисије, већ „снага за безбедност&qуот;, које би биле стациониране иза линије разграничења.
Европа тиме жели да пошаље поруку да, уколико Русија прекрши прекид ватре, може да очекује одговор читавог блока.

Предлог је контроверзан.
На пример, није популаран међу бирачима у Италији, где 50 одсто испитаника не жели да шаље оружје у Украјину, као ни синове и ћерке који служе у војсци.
То отвара ново питање - колико војника би свака европска земља могла да пошаље?
Колико би они тамо били стационирани, и под чијом командом?
Ако би Русија прекршила услове договореног прекида ватре, да ли би то значило да би се европски војници били директно у рату са Русијом?
Ако се то деси, да ли могу да рачунају на помоћ Америке?
Европа жели да добије безбедносне гаранције од Америке пре него што пошаље војнике у Украјину. Можда их никада неће добити.
Европски лдери, укључујући премијера Велике Британије, имају и домаћих брига - на пример, могу ли да приуште повећање трошкова одбране.
Војска Велике Британије је превише исцрпљена да би послала значајан број војника у Украјину, оценио је лорд Ричард Данат, бивши командант британске војске.
Како је рекао, у Украјини је потребно око 100.000 војника, а од Велике Британије би се очекивало да пошаље значајан део, јер важе за врсне војнике.
Говори се о слању изасланика у Вашингтон након састанка у Паризу да би се изјаснио европски случај. Италијански премијер Ђорђа Мелони близак је Трамповој администрацији, на пример.
Сир Кеир Стармер планира посету Вашингтону за неколико дана. Ово би могла бити његова шанса да делује као мост између Европе и САД.
Састанак у Паризу такође нуди прилику за УК и друге европске лидере да додатно поправе односе након горчине Брегзита.
Марк Леонард, шеф Европског савета за спољне односе, напомиње да би Стармер могао да „покаже да је Британија одговорна страна за европску безбедност... Нешто што ће бити примећено и преточено у добру вољу када су у питању преговори о другим питањима&qуот;.
Питања као што су трговински односи и сарадња у спровођењу закона за које се Велика Британија нада да ће се побољшати са ЕУ у будућности.
Нација домаћин Француска се осећа самоуверено . Председник Макрон се дуго залагао да се Европа мање ослања на спољне земље у погледу ланаца снабдевања, технолошких способности и веома много када је у питању одбрана. Он је доспео на насловне стране пре годину дана тако што је први пут расправљао о идеји трупа на терену у Украјини.
Француска је &qуот;жестоко поносна&qуот; што њене обавештајне и безбедносне службе нису испреплетене са САД, за разлику од Велике Британије, каже Џорџина Рајт, заменица директора за међународне студије на Институту Монтењ. То га чини мање компликованим за распетљавање, сада када је Трамп у Белој кући, захтевајући да се Европа побрине за себе.

Америке је европским савезницима доставила документ од шест тачака.
Међу њима су и питања које би земље биле спремне да распореде трупе у Украјину као део мировног споразума и које би владе биле спремне да повећају санкције Русији, укључујући строжију примену постојећих.
Џулијан Смит, донедавна америчка амбасадорка у НАТО-у, каже да такав договор обично захтева недеље састанака.
Како додаје, европски лидери су у ризику да се нађу у ослабљеној позицији.
„Ако Трамп каже не, да ли то значи да ће Европа у одбити да помогне?&qуот;
Уколико Америка планира да окрене леђа Украјини и одбрани Европе, онда ће морати да појача сопствену одбрану.
Ако Доналд Трамп то не види, Владимир Путин сигурно види.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.17.2025)
