Evropski lideri podeljeni oko taktike u odnosima sa Trampom

Francuski predsednik Emanuel Makron odmah je pozvao telefonom Donalda Trampa, a odmah zatim predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, čim se završio hitan sastanak sa liderima najvećih vojnih sila Evrope u velelepnoj Jelisejskoj palati u Parizu u ponedeljak uveče.

Kojim se dostignućima mogao pohvaliti francuski predsednik?

Da li je njegov na brzinu sazvan hitan sastanak posvećen bezbednosti imao uspeha?

Kritičare jedinstvene Evrope frustrira što sa kontinenta retko stiže jasan odgovor. Različite evropske države govore razčičitim glasovima, iako dele mnoge vrednosti i ciljeve.

Ali u današnjoj atmosferi crno-belog razmišljanja koja prevladava u Vašingtonu i Moskvi, kada je svet podeljen na moćne i slabe, evropske nijanse mogu da se računaju kao slabost.

Pod takvim reflektorima koji ne opraštaju, sastanak 17. februara je propao.

• Šta glavni igrači žele od pregovora o ratu u Ukrajini
• Evropa, Velika Britanija i Tramp: Kakva je budućnost Ukrajine
• Uzbuna u Evropi: Hitan sastanak zbog najave američko-ruskih pregovora o ratu u Ukrajini

Sastanak lidera je uzburkao očekivanja. Samit je dominirao naslovnim stranama čim se saznalo da je sazvan.

Šef odbrambenog saveza Zapada, najviši zvaničnici Evropske unije i vođe najuticajnijih vojnih sila Evrope brzinski su reagovali.

Hteli su da otmu pažnju Donalda Trampa. Da ga impresioniraju. Da izlaktaju sebi mesto za pregovaračkim stolom na mirovnim razgovorima koje namerava da organizuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o budućnosti Ukrajine.

Evropa je bila - i još je - uznemirena što je skrajnuta.

Ukrajina je evropska država. Njena sudbina će uticati na čitav kontinent.

U zavisnosti koliko snažan predsednik Vladimir Putin izađe sa nekih mirovnih razgovora, evropske bezbednosne službe strahuju da bi mogao da usmeri pažnju na ugrožavanje suvereniteta drugih država.

Baltičke države koje se graniče sa Rusijom osećaju se posebno izloženim.

Ali evropski lideri nisu baš bili uz njih u ponedeljak.

Da, kažu da će trošiti više na sopstvenu odbranu, kao što Donald Tramp zahteva. Bez obzira na unutrašnje brige o ograničenim budžetima vlada u krize uzrokovane rastom životnih troškova.

Na sastanku u Parizu je razgovarano čak i o mogućnosti da se evropske trupe pošalju u Ukrajinu da bi nadgledale eventualno primirje - nešto nezamislivo za Evropu pre samo par nedelja.

To je nešto što američki predssednik hoće.

Ali ono što ti lideri u Parizu nisu uradili je jasna, jedinstvena i tvitovski duga rečenica-odgovor, koja bi možda nestrpljivog biznismena koji je postao američki predsednik naterala da ustane i zaista ih primeti.

Razlozi što je nema su mnogobrojni, i pored osećaja hitnosti u Evropi zbog Ukrajine, i šire, evropske bezbednosti.

Mnogi evropski lideri su besni zbog osećaja da moraju da plešu na melodiju Donalda Trampa.

Frustracije koje su isplivale iz usta obično flegmatičnog nemačkog kancelara Olafa Šolca mogle su da se opipaju dok je odlazio sa sastanka u Parizu.

„Potpuno je preuranjeno i potpuno pogrešno vreme da se razgovara (o slanju evropskih trupa u Ukrajinu) sada. Čak me malo i iritiraju takve rasprave."

Šolc je insistirao da bi Amerika i Evropa trebalo jednako da podele dužnosti i odgovornost u Ukrajini.

Nemački kancelar će uskoro ostati bez posla. U nedelju su izbori u Nemačkoj, i vrlo je očekivano da će ih izgubiti.

U poslednje vreme je zabeleženo i nekoliko njegovih netipično emotivnih ispada i u domovini, pretpostavlja se, zbog izbornih napetosti.

Ipak, važno je primetiti da nije jedini među evropskim liderima koji sumnjaju da Donald Tramp žuri da opere ruke od Ukrajine i prebaci pažnju negde drugde. Možda na Kinu?

Brinu i da američki predsednik ne samo što namerava da sklopi odbrambeni kišobran koji je njegova zemlja držala nad evropskim saveznicima još od Drugog svetskog rata, već da će Evropa možda sada morati da se brani od njega i negovih politika.

Ton koji je koristio britanski premijer posle sastanka u Parizu bio je u oštroj suprotnosti sa mračnim evropskim tugovankama.

On rado koristi frazu „specijalni odnosi" za koje se Britanija nada da i dalje gaji sa Vašingtonom kao most između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Ser Kir Starmer je rešen da ih neće spaliti, govoreći glasačima u Britaniji da je evropska bezbednost u njihovom nacionalnom interesu.

Delovao je odlučno neuzbuđen direktnim pripremnim razgovorima Amerike sa Rusijom u Saudijskoj Arabiji.

Datum dugo očekivanog samita Trampa i Putina još nije zakazan.

Britanski premijer se nada da će iskoristiti priliku da zastupa evropski slučaj kada sledeće nedelje otputuje u Vašington na sastanak sa američkim predsednikom.

Amerika mora da ostane na strani njenih saveznika, rekao je ser Kir.

Ako ne bude tako, evropski lideri će morati da nastave da sastanče sve dok ne budu mogli da se dogovore oko rešenja za Ukrajinu i zajedničke bezbednosti njihovih zemalja.

Ako ponovo ne uspeju, duge senke nad stabilnošću njihovog kontinenta će samo rasti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.18.2025)